Januar 1978, "Videćemo na FEST-u 78": Najnoviji film Stivena Spilberga o
fenomenu letećih tanjira doživljava ogroman uspeh ne zato što je
poslednja reč pirotehnike i naučno-fantastičnog spektakla već
što u svojoj poruci priča, pre svega, jednu običnu ljudsku dramu jednog običnog, malog čoveka u izvanrednim okolnostima...
*****
Petnaest miliona Amerikanaca ne mogu da
greše - ili mogu? To je cifra - zadivljujućih 11 odsto odraslog
stanovništva - koje tvrdi da je videlo NLO, popularno zvane leteći
tanjiri. Među njima je i Džimi Karter, koji se istim iskustvom
hvalio 1973. godine, u vreme kad je bio guverner Džordžije.
Fenomen
NLO, koji je bio naročito aktuelan kasnih sedamdesetih, ponovo je
ovih dana u žiži interesovanja: na predlog predsednika SAD o njemu
uskoro treba da se razmatra ni manje ni više nego pred Ujedinjenim
nacijama. Cela ta obnovljena buka uveliko pogoduje najnovijem filmu
proslavljenog Stivena Spilberga "Prisni kontakt treće vrste".
Reditelj "Dvoboja" i čuvene
"Ajkule" snimao je proletos ovaj grandiozni i skupi
spektakl u velikoj tajnosti i o filmu se tek odskora čulo, uoči
njujorške premijere. "Prisni kontakt treće vrste"
pozdravljen je od kritičara, a jagma za ulaznicama najrečitije govori u prilog
tvrdnji da će film dostići ogroman komercijalni uspeh "Rata
zvezda", najgledanijeg "biskopa" prošle godine.
Samo je Bari očaran
Junak "Prisnog kontakta" je
Roj Niri, Džo Građanin kako Amerikanci nazivaju svog običnog,
malog čoveka, koji radi kao električar u jednoj kompaniji, oženjen
je, ima troje male dece, večeri provodi uz televizor, a najveće mu
je zadovoljstvo da se igra sa električnim vozićem.
Vraćajući se kući jednog dana s
posla, u predvečerje, Roj iznenada opaža na nebu veliki,
svetleći "predmet", koji se lagano približava ...
Vidimo, zatim, scene u domu junakinje
filma, Džilijan Giler i njenog trogodišnjeg sina Barija: dok majka, privučena galamom, zuri na smrt preplašena u "to nešto
zaslepljujuće", dečko, naivno, otvorenog
srca i očiju, očarano posmatra sa trema sjajnu loptu na nebu.
Život dveju porodica od tog trenutka
radikalno se menja. Rojev postaje niz smešnih, ali i katastrofalnih
događaja: žena i deca osećaju da on više nije onaj stari i sa
užasom se otuđuju od njega dok Roja opseda danonoćno ono što je
video i on neprestano pokušava da tu svoju viziju izvaja - od
krompir pirea i svega drugog što u kući nalazi.
U Džulijinoj kući zbivaju se, takođe,
čudne stvari: nevidljiva ruka otvara fioke, frižider ... električni
mikser zvrji sam za sebe, igračke jure po sobi i sudaraju se ...
Najuzbudljivije, međutim, tek dolazi!
Roj i Džilijen su pretrpeli do tad
samo "prisni kontakt prve i druge vrste" - posmatranje i
osećanje prisutnosti NLO. Tek predstoji onaj treći, najužasniji
"prisni kontakt" - neposrednog susreta
sa vanzemaljskim bićima.
Spektakl boja i svetlosti
Spilberg je za mesto tog "sastanka"
odabrao Đavolovu kulu u Vajomingu i on tu dovodi sve svoje junake
Roja, Džilijen, malog Barija i celu četu istraživača predvođenu naučnikom Lakombom, kojeg, uzgred,
igra slavni francuski režiser Fransoa Trifo.
Taj "prisni kontakt treće vrste"
- plod saradnje režisera Spilberga, čarobnjaka za specijalne efekte
Daglasa Trambala ("Odiseja u svemiru), kamermana Vilmoša
Zigmunda, kompozitora Džona Vilijamsa i još stotinak majstora za
pirotehniku - traje poslednjih četrdeset minuta filma i predstavlja,
prema sudu kritičara, do sad neviđeni "spektakl boja i
svetlosti" na velikom ekranu.
Izuzetan uspeh ovog filma kod publike
objašnjava se, pre svega, izuzetnim interesovanjem ljudi za fenomen
NLO. Nije nikakvo čudo, smatraju sociolozi i psiholozi, da milioni
običnih ljudi osećaju očajničku potrebu za verovanjem u realnost
drugih svetova i drugih bića: time stvaraju iluziju da ova, sve
paranoidnija planeta, nije kraj, nije sve i svja, da izlaza, ipak,
ima...
Stiven Spilberg je "igrao",
uglavnom, na tu kartu: naučna fantastika za njega je samo okvir,
leteći tanjir paravan iza kojeg se krije, u stvari, ljudska
drama.
Ako neko traga u ovom filmu za Spilbegovom porukom, onda
recimo da ona u suštini glasi: obični ljudi u izvanrednim
okolnostima su ti koji su važni, to nije tad ni tehnika niti su to
tehničari.
Stručnjak za "pitanja NLO"
Alen Hajnik, koji je bio Spilbergov glavni konsultant na scenariju,
kaže:
- NLO fenomen u osnovi je ljudski fenomen. On je rezultat
odbrambenog mehanizma i javlja se uvek u trenucima velikih društvenih
stresova. "Prisni kontakt treće vrste" je, u stvari, film
o ljudima, ovozemaljskim bićima, i pogrešiće svi oni, koji ga budu
doživeli kao čistu naučnu fantastiku.
O svom radu sa Spilbergom i o samom
filmu Trifo je rekao:
- Vrlo smo blizu 2000. godine. Sve će se
promeniti. Ovaj vek smo počeli sa entuzijazmom, a sada smo puni
gorčine i loše savesti. Jedini način borbe protiv toga je da
prihvatimo 21. vek. Ja imam veliko poverenje u decu, koja će biti
ljudi u idućem veku, ali mi, mi smo izgubljena generacija. Naše
ponašanje će postati sve samoubilačkije. Ovaj film je način borbe
protiv tog samoubilačkog duha i ja verujem da će publika na
taj način primiti Spilberga.
Napisala: Jasmina Lekić (RTV revija, 1978.)