7. novembar 1969: Dejan Đurović, rođen 7. novembra,
što će reći na današnji dan, od oca Blaže i majke Katarine.
Diplomirao 1960. godine na Pozorišnoj akademiji, u klasi Mate
Miloševića. Igrao u 12 filmova, počev od "Subotom uveče".
Na televiziji čitao tekstove u svim emisijama - osim u "Dnevniku".
Voditelj mnogih obrazovnih i dečjih tv-emisija. Čest gost na radiju.
Prvi spiker na drugom programu. Tri sezone u Narodnom pozorištu i
dve u "Bošku Buhi".
Slobodan umetnik punih pet godina.
Utorkom uveče možete ga videti kao vojnika Vukotića u seriji "Kad
sam bio vojnik"
*****
Upitao sam ga lepo i prijateljski: Mislite li da ste zanimljivi za novine?
- One misle da jesam - rekao
je uvređeno Dejan.
Ne bih se složio.
- Zbog čega ste me onda pozvali?!
Verovatno zabunom. Ne, nemojte otići.
Kad ste već ovde, da proverimo koliko niste u pravu.
- Kladim se da ćete mi, posle ovog
razgovora, češće nuditi da gostujem u raznim rubrikama, pod
uslovom da ne pričam o sebi nego viceve.
Na primer?
- Idem pre neki dan ulicom. Na uglu
stoje dva mališana. Stariji poluglasno pita mlađeg:
"Poznaješ ovog frajera?"
"Ne" - kaže mlađi.
"To je onaj što žvanjka reklame
na televiziji".
Nije duhovito, ali je žestoko kao
politička satira. Kvalifikovali ste se za međunaslov:
Zaruke
Očekivao sam da će zaurlati od sreće.
Međutim, pravio se zvezda.
Čuo sam u čaršiji da ste
pribavili renome kao večiti verenik.
- To je prvi put da čaršija govori
istinu. Pretpostavljam da ste čuli i da ne pušim, ne pijem i ne
pravim skandale.
Da, ali to nije opravdanje za vaš
porok.
- Možda i nije, ali je sigurno da je
to jedini porok koji ne škodi zdravlju.
Da li vam je matičar najveća
prepreka u životu?
- Ne baš uvek. Eto, ovih dana umešali
su se Kapuleti moje najnovije verenice. Izgubljeni smo jedno za
drugo.
Koja je to po redu?
- Zvanično sedma, nezvanično 28.
Ako se ne varam, vi ste se već
jednom srećno ženili?
- Jesam, ali nisam ništa manje srećno
razveden.
Ne svojom krivicom?
- U pravu ste: po članu 42. i 45.
Izvinite, ali moram da vas napustim. Treba i zvanično da raskinem
zaruke. Videćemo se ujutro.
Došao je sa modricom i sa novom
verenicom.
Da li se u slobodnim časovima jedino
zaručujete i razručujete?
- Ne, igram i tenis. To mi pomaže da
održim kondiciju, liniju i iskompleksiram kolegu i prijatelja Đorđa
Nenadovića, koji igra tenis iz istih razloga. On je znatno
ambiciozniji, pa krade poene. Srećom, pobeđujem ga rezultatom koji
mu odredim pre meča.
Kako to podnosi?
- Kao pravi sportist: hoće da mi se
osveti za šahovskom tablom. Još mu nije pošlo za rukom da me ubedi
da prihvatim izazov.
Gde se obično viđate?
- Na pozorišnim predstavama,
koncertima, izložbama...
Pokušavate diskretno da stavite do
znanja čitaocima da ste intelektualac?
- Šta mislite zbog čega već 15
godina nosim naočare? Šta mislite zbog čega godinama gladujem?
Verovatno zato što malo zarađujete.
- Ne! Gladujem ne bi li mi upali
obrazi. Hoću da budem intelektualac kakvog može da zamisli i mali
Đokica.
Onda ste vi pravi čovek koji može
da razjasni misteriju: da li je Gajger - Milerov brojač pronašao
Isak Njutn ili neko treći.
- Moj prijatelj Jugin umešan je u tu
aferu, ali, molim vas, neka to ostane među nama.
Zamena
Njegove nevolje nisu male.
Često vas brkaju sa režiserom
Dejanom Đurkovićem. Na čiju štetu?
- Više na moju. Jednom je stigao
njegov honorar na moj žiro račun. Morao sam ne samo da ga vratim
nego i da platim porez na tu sumu.
Pošto ga dobro poznajem, siguran sam
da vam nije rekao ni hvala.
- Prilika je da ga uvredim, ali neću
jer mu je supruga novinar.
I to je sve što ste imali da kažete?
- Ne. Brkaju me sa Stevom Žigonom i
Minjom Subotom, kad nosim naočare. Jedno vreme, dok sam manje
zarađivao, pozajmljivao sam fotografije od Minje i delio ih
klincima. Kad sam bez naočare, onda sam za mnoge Dragan Laković!
Najteže mi je bilo kad su me zamenjivali sa Rašom Popovim. Hitno
sam promenio crni okvir na naočarima. Još malo pa ću postati Lon Chaney, čovek sa hiljadu lica.
Izvinite, imate li ličnu kartu?
- Da. Zašto?
Hoću da proverim s kim imam posla.
BIO je to zaista Dejan Đurović, ali
bi možda bolje bilo da nije.
U prvoj epizodi "Dobro nam
došli" iz serije "Kad sam bio vojnik" pojavili ste se
nagi. Da li se režiser Stjepan Zaninović namučio dok vas nije
ubedio da se svučete?
- Ne. Nagovorio sam ja njega. Kad mogu
moje koleginice Brižita, Beba, Ursula, Neda, Rakel i Eva, zašto ne
bih i ja?
Da li je to vaše najveće umetničko
ostvarenje?
- Najčistije.
Ne čini li vam se da je moja sumnja
na početku razgovora, ipak, bila opravdana?
- Ne čini mi se. Ovaj intervju
mobilisaće bar deset hiljada novih čitalaca.
Imponuje mi vaša skromnost.
- Nije to ništa. Ispričaću vam i
nešto na uvo, da ne čuje prisutna gospođica M. S.
Poverio mi je da je i u Francuskoj imao
verenicu po imenu Mari-Kler.
Proverio sam. Mari-Kler je časopis.
Razgovarao: Žika Srećković (TV novosti, 1969.)
