Pages

Jelena Žigon '73: Obišla sam dosta zemalja, ali nigde nisam srela tako lepe devojke kao u Beogradu


Oktobar 1973: Jelenu Žigon češće srećemo na filmu nego u pozorištu. Na filmu je imala oko dvadeset pet uloga, a u pozorištu gostuje kad god joj se pruži prilika. Kao pozorišna glumica imala je nekoliko uloga od kojih su značajnije na Dubrovačkim letnjim igrama: uloga Bjanke u "Otelu", koja se održala na repertoaru četiri godine, u Savremenom pozorištu lik Francike u "Kralju Betajnove" i poslednja, lik Nadežde u "Varvarima" u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.


• Opredelili ste se za film, a rado igrate i u pozorištu. Koje vam uloge više odgovaraju?


- Volim film i za njega sam se opredelila, ali mi uloge u pozorištu mnogo više pružaju i rado ih prihvatam. Na sceni čovek može više da pruži, a i likovi iz književnih dela mnogo su interesantniji, kompletniji i pružaju velike mogućnosti izražavanja. Na filmu su te mogućnosti mnogo manje.


• Od svih filmskih i pozorišnih uloga koje naročito izdvajate?


U "Prvom građaninu male varoši" imala sam glavnu ulogu na filmu. Igrala sam mladu,
savremenu devojku. Lik Katarine mi se veoma dopao i s tom ulogom sam najzadovoljnija. Nedavno sam ponovo gledala film i još uvek mi se dopada.


• Da li ste se i publici dopali?


- Mislim, jer sam za nju dobila nagradu publike ... Najviše pisama dobila sam posle uloge Azire u drugom delu filma "Kapetan Leši". Mislim da me je publika u tom filmu potpuno prihvatila.


• Opredelili ste se za status slobodnog umetnika?


- Ovaj status mi odgovara. Daje mi dosta slobode. Nisam u obavezi prema bilo kojoj kući, filmskoj ili pozorišnoj; u poslednje vreme angažovana sam i na televiziji, moj posao je periodičan i veliki deo vremena mi ostaje da posvetim svojoj deci, mužu i kući. Kad radim, a to je najviše jedan do dva meseca, najveći deo obaveza prihvata Stevo i naša rodbina.


Jelena i Stevo Žigon su se savršeno razumeli u poslu i obavezama. Zbog toga Stevo bez komentara preuzima brigu i staranje o petnaestogodišnjem Nikoli i petogodišnjoj Ivani kad je Jelena na snimanju.

- Volim kuću - kaže Jelena - i nerado je napuštam. Malo izlazimo, sem kad su u pitanju pozorišne predstave, a filmove sve više gledam na festivalima. Ali zato svaki slobodan trenutak koristimo da odemo u prirodu.

Ja sam se nekad bavila atletikom, a i Stevo je sportista, tako da svaki vikend provodimo u šumi, na čistom vazduhu. Volim da trčim, da sam u pokretu i to mi izvanredno prija.

Verovatno je ova dinamičnost doprinela da Jelena sačuva vitkost i vitalnost. Ona spada u onu vrstu lepih žena kojima je priroda mnogo podarila. Njena lepota je bez korekcije, bez šminke ... Lice crnpurasto, preplanulo od letnjeg sunca, bez bora.


• Pitamo je kako se neguje?


- Sasvim obično. Puno vode, čistog vazduha, kretanja, malo krema i to je sve. Stalno sam u pokretu u kući, na ulici, u šumi... Mnogo pešačim i uvek žurim. Zbog toga verovatno nemam problema sa linijom mada volim da jedem. To bi bilo suviše teško i mučno za mene.


• Šta mislite o lepoti žene?


- Lepa žena je zadovoljna žena. Ima priznatih i nepriznatih lepota. Kod nas je lepota postala masovna. Obišla sam dosta zemalja, ali nigde nisam srela tako lepe devojke kao u Beogradu. Srećete ih svugde; na ulici, u parku, preduzećima ...

Ja sam vaspitana u jednom periodu kada se nije razmišljalo o lepoti. Danas deca već u školi prave rang-listu lepih učenica. Mislim da se fizičkoj lepoti ne može dati primaran značaj. Ona je često skrivena, nepriznata i lepša od priznate.

Desanka Maksimović u svojoj zbirci pesama "Tražim pomilovanje" kaže:

"Tražim pomilovanje za lepotu koja pod koritom spava". 

Mislim da svako otkriva lepotu svojim očima. Ženu čini lepom njena ličnost. Priznate lepotice su obično žene tridesetih godina. Poznate glumice su bile priznate tek kad su zrelošću dobile pun izraz.


• Zamolili smo i Stevu Žigona da nam kaže nešto o lepoti žene.


- Šta je to lepota - pitanje se dugo i uzaludno postavlja. Lepota žene je neka vrsta njene stalne vrednosti. U stvari lepe su nam žene koje volimo, time je lepoti data duhovna dimenzija, mada ni to nije sasvim tačno.

Pored svega toga ipak je žena lepa ako je vitka i visoka i ako ume da se osmehuje. To statici daje dinamiku i na taj način ženska lepota dobija vremensku dimenziju.


• Jelena Žigon je savremena moderna žena. Interesovalo nas je šta misli o modi.


- Volim modu i njene pravce. Dopada mi se što je moda sve slobodnija i jednostavnija. Ne volim da sam udešena. Onda se loše osećam. Volim jednostavne modele, duge suknje, pantalone, majice, i originalne seljačke košulje. Ne volim nakit, osim lanca i nekog interesantnog pojasa ništa više ne nosim.

Jelena je lepo građena sa dugom crnom kosom glatko začešljanom, lice bez šminke sa jedva primetno zasenčenim očima, sa izrazitim crtama, krupnim, lepim očima i nešto punijim usnama, s prijatnim osmehom.

Odevena u originalnu vezenu seljačku košulju neodoljivo nas podseća na one lepotice koje srećemo u katunima ispod visokih planina koje blistaju u svojoj prirodnoj lepoti.

Tekst: S. Poznanović (Praktična žena, 1973.)




Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate