April 1971: Naš razgovor sa Oliverom ili Nebojšom iz tv serije za decu "S vanglom oko sveta" počeo je, verovali ili ne igrom - žmurke.
Kad je čuo da dolazimo, sakrio se iza
šifonjera i nije davao glasa. Uzalud je baka Ružica vikala:
"Olivere, sine, iziđi! Nemoj da
si neozbiljan! Pobogu, dete, šta to činiš?", a deda Vid:
"Pobogu Olivere, šta će o tebi
da pomisli drugarica novinar?!"
Oliverisanje
Briga Olivera za mene i fotoreportera
Nikolu Devića.
- Izići će, znam ja njega, samo
se oliveriše - pravdala je junaka četvorogodišnja sestra od tetke
Jelena.
I, zaista. Jelena je bila u pravu.
Prvo se čulo neko bobotanje, zatim se
zanjihala zavesa iz koje je, u liku pravog pravcatog Indijanca,
izronio glavom - Oliver.
- Reci dobar dan - povikaše uglas baka
i deka - Reci dobar dan!
- Dobar dan - kaže mala tv-zvezda,
uz duboki reverans. - A zašto novine pišu da sam ja Nebojša pa
moram da se tučem sa drugovima u školi, jer neće da me zovu pravim
imenom.
Taman smo bili spremni da pomislimo da
je Oliver pravi nestaško, kad on lepo sede pored deke Vida i reče
da nikad ne izaziva tuču, da nikad nikog ne napada, ali ume da se brani.
Već na početku Oliver priznaje da ima
jedva sedam i po godina, da broji do - milion, da ide u drugi razred
i da već nekoliko godina uči francuski.
- Ljubav? Ne znam kako se kaže na
francuskom.
- Nije valjda Olivere! - umeša se deka Vid.
- Stvarno ne mogu da se setim, a to
znači da ne znam.
Priznajemo, pitanje je bilo
tendenciozno jer je pre nekoliko nedelja u "Dvogledu"
Ljubivoja Ršumovića, Oliver izlagao svoje poglede na ljubav i
iz glasa se smejao jednoj devojčici koja je rekla da već dugo voli,
a kad je voditelj upitao otkad, odgovorila od "sutra".
- Ršumović pitao, a ja sam odgovorio.
Samo ja ne baratam ljubavima - ljutnuo se naš sagovornik uz
objašnjenje da radi neke četvrte stvari.
Pod četvrtim i ostalim stvarima Oliver
podrazumeva i svakodnevno "posmatranje" Nikole, zvanog
medveda, koji svakog dana ide ulicom sa bokalom na glavi.
- Olivere, šta izmišljaš, kakav
Nikola "Medved", pobogu dete! - opet će u glas baka i
deka.
- Pa zar ne vidite da se oliveriše -
umeša se mala Jelena.
Slon
A Oliver trepće, uvija usne, sleže
ramenima.
- Ja volim jednu devojčicu, jer ume
dobro da se bije. Zove se Jelena Kovačević. Za mene je mnogo važno
kad devojčica ume da barata pesnicama. Važno je da bude i lepa i
dobar drug.
Tako Oliver voli a kune se da ne ume da
glumi i da on samo igra sebe. A kako stoji s
honorarima?
- Nikako. Deda mi kupio dela srpske
književnosti u sto knjiga, neke enciklopedije, a
ja bih najviše voleo da su mi kupili jednu kornjaču, psa i
slona.
- Slona? Šta je tebi Olivere? - opet
povikaše baka i deka.
Oliver se hvali da napamet zna sve
pesme o Marku Kraljeviću, da želi da jednog dana bude veliki biolog,
paleontolog ili bokser.
A kosmonaut? - pitamo
- Taman posla, petnaest dana da putujem
do Meseca i natrag. Meni je dosta i dva i po sata do Užica... Marsovci? Pa, Marsovci su bledi i nikakvi,
mršavi...
Oliver zatim crta stanovnike te daleke
planete.
- Ne daj bože da bude glumac - kaže
baka Ružica. Zar celog života da bude nesrećan?!
- Zašto nesrećan - pobuni se Oliver -
šta fali Veri Čukić, pa Đuzi Stojiljkoviću?...
Oliverovi roditelji, mama Gordana,
muzički saradnik televizije Beograd i tata Tomić, poznati urolog,
nisu bili kod kuće. Ništa zato. Oliver se ponašao kao prava
zvezda.
