April 1975: Za Dušana Kovačevića, autora TV-drame "Povratak lopova", javnost je prvi put čula pre dve godine, kada je u beogradskom "Ateljeu 212" izvedena njegova po mnogo čemu neobična ali nesumnjivo veoma uspela komedija "Maratonci trče počasni krug".
U to vreme Kovačević je još bio student Fakulteta dramskih umetnosti, i mnogi su već tada, osim nekih njegovih starijih kolega, mladom piscu proricali lepu književnu karijeru.
Danas, sa 26 godina, on je pisac čije komedije "Maratonci" i "Radovan III" pune dvoranu "'Ateljea 212", dok se premijera treće, "Proleće u januaru", očekuje početkom iduće sezone.
Za mesec dana videćemo i njegovu dečiju komediju "Svemirski znaci" (izvešće je Omladinska dramska grupa Radio Beograda).
Kovačevićeva televizijska karijera, koju je počeo pisanjem scenarija za emisije iz serije "Mi bismo hteli - ako može", obuhvata i saradnju u šou-programima Arsena Dedića, pisanje komedije "Dvosobna kafana" (emitovaće se u okviru ciklusa "Brak na naš način") a pored "Povratka lopova" uskoro će se snimiti još dve njegove drame.
Od pre nekoliko meseci Kovačević obavlja i posao dramaturga pri Dramskoj redakciji Drugog programa ...
Činjenice, dakle, nedvosmisleno govore ko je pre dve godine bio u pravu!
Kako sam Kovačević objašnjava ovaj relativno brz uspon?
- Većina naših pozorišta orijentiše se, u poslednje vreme, na domaće tekstove. Televizija ima dva programa. Filmskih producenata ima toliko da im se ni broj više ne zna. U jednoj takvoj situaciji, kad je potražnja izuzetno velika i kad jedna nezasita mašinerija jednostavno traži "hranu", to jest tekstove - onda je, bar meni tako izgleda, lako plasirati ono što se, inače, teško uradi.
Koji su mu bili uzori?
- Moja azbuka dramskog učenja bili su srpski realisti i komediografi. Izdvojio bih trojicu: Jovana Steriju Popovića, Branislava Nušića i Aleksandra Popovića.
Kovačevićeve komedije nose u sebi posebnu vrstu humora.
To su priče u isto vreme i čudne i tužne, i vesele i šašave, uvek na nekoj ivici između istine i nemogućeg. Ali, oni koji poznaju njegove "Maratonce" ili "Radovana III" iznenadiće se kad pogledaju njegove televizijske drame.
Jer:
- Pisanje za televiziju i pisanje za pozorište - to su dva različita posla za dva različita medija. Da bi video jednu dramu, pozorišni gledalac ide u pozorište, a TV-drama mu dolazi u kuću!
Pored toga, ja znam ko će da dođe u "Atelje 212", ali ne znam ko će da gleda TV-dramu: moje je, dakle, da se u drugom slučaju orijentišem na priču koju će svako da razume.
I koja, pored ostalog, ne sme da u sebi sadrži vrstu humora, morbidnog ponekad, kakav je, recimo, u "Maratoncima".
TV-drama "Povratak lopova" (režirala Soja Jovanović), saznajemo od njenog autora, jeste obična priča o dva čoveka koji su odležali svoju, a možda i tuđu kaznu u zatvoru i vraćaju se kući da ih tu dočeka nova kazna u obliku nepoverenja, sumnjičenja i ironije...
(RTV revija, 1975.)