Novembar 1966: Njena haljina je savršena, onako jednostavna... ništa... crno-bela mini haljina. Šminka besprekorna, onako prirodna. Frizura tako znalački spontana. Nakit - baš onoliko koliko je potrebno: prsten jedan i drugi, narukvica od niza tankih lančića. Ona, Staša, ima samo jednu tajnu: ima stila.
Linija
- Sa linijom nemam nikakvih problema. Problema imam sa sobom kad u jednom trenutku poverujem da sam užasno debela pa danima gladujem. Inače, ne lišavam se ni jedne stvari: obožavam slaninu i čvarke.
Moj ručak je kao i svi drugi ručkovi: bez ikakvih posebnih "trikova". Gimnastikom se nikada nisam bavila. Nažalost, ni pešačenjem. Od pića volim voćne sokove i ponekad - vino. Ne, ni kada bih znala da alkohol i neka jela štete liniji i tenu ja ne bih mogla da ih se lišim ako mi je zaista do njih - stalo.
Teško mi je kad čitam o svim onim žrtvama koje podnose filmske glumice da bi bile vitke. Kad samo pomislim... Duga šetnja po suncu u debelom, debelom džemperu... Užasno!
Ten
- Verujem da je spavanje najbolji lek za čuvanje tena. Kad god se dobro naspavam, a to u proseku iznosi između šest i sedam sati - osećam se sveža. Imam veoma suvu kožu i stoga se nikad ne umivam: voda i sapun su prava napast za moj ten.
Lice perem samo mlekom za skidanje šminke. Posle toga stavljam krem. Mom tenu naročito prija neka vrsta maske od običnog mleka: namažem lice mlekom, a kad se osuši (za to je potrebno oko pet minuta) skidam mleko mlakom kamilicom. To je sva moja nega lica.
Sve ono što ide uz negu lica
Uz to - samo još depilacija. Manikir i pedikir - nikad. Valjda se još uvek povodim za mišljenjem da sam devojčica pa smatram da sve to nije neophodno. Grize me savest kad vidim kako ništa ne žrtvujem lepoti. Mnogo više polažem na toaletu. Ja ne znam... zaista... postoji li neka glumica koja je sasvim nedoterana.
Pritom mislim na one inostrane zvezde koje su i onda kad žele da izgledaju nedoterane itekako udešene. Brižit Bardo je uvek tako smišljeno raščupana. Malo ko je prirodan.
Dopada mi se prirodnost. Ne treba je narušavati već samo diskretno naglasiti njenu lepotu. Kad bih mogla da budem kao neko, volela bih da budem kao Fransoaz Ardi. Ona ima toliko stila! Ona dokazuje da lepota nije važna, samo stil.
Ona nije doterana. Fransoaz je sasvim moderan tip devojke. Dopada mi se njeno nemarno odevanje u kome ima toliko šarma: podjednako je privlačna i u mini suknji, i u starim farmerkama i u muškoj vindjakni.
I ja sama dugo sam nosila samo farmerke i muške miki-majice. Mislim da to ide uz moj tip. Dopada mi se Fransoaz Ardi...
Kosa
Kosa mi je prirodno vrlo kovrdžava i stoga je sasvim isključeno da bude duža no što je. Oduvek sam nosila kratku kosu mada ima trenutaka kad neodoljivo poželim da je duga, duga. Ta duga kosa sada je tako moderna.
Ipak, moda se menja: pomirila sam se s mišlju da ću dve godine biti demode. Posle će opet sve biti dobro. Kad poželim da promenim frizuru - upotrebim kiku ili punđu od veštačke kose. To je praktično.
Kako negujem kosu? Šišam je svake dve do tri nedelje. To je najvažnije. Boja kose zadala mi je do danas dosta neprilika: tražila sam onu pravu. Mislim da sam je sada našla.
Šminka
Danju se vrlo malo šminkam, gotovo se i ne šminkam. Tanka linija na kapku izvučena aj-lajnerom i maskara za trepavice. Naravno, i puder. Uvek u prahu, nikad tečni. Mislim da je štetan. Uveče osenčim kapke smeđom bojom, isto kao i za scenu.
U veoma svečanim prilikama, kao i u pozorištu, upotrebljavam tečan ten i lepim veštačke trepavice. Usne nikad ne šminkam. Svi kozmetički preparati i sva šminka uvek su iste marke: upotrebljavam preparate firme "Helena Rubinštajn".
Garderoba
- Oduševljava me ova nova moda. Zaljubila sam se u mini suknje... Da, to je prava reč. Veoma se plašim da ne izađu iz mode baš sada kada sam se ja "odlučila". Lepe su sve te novine i tako originalne.
Ali, i kada bih raspolagala nekim od tih privlačnih noviteta ne znam kako bih s njim ušla u autobus. I ovako, znate kako je...
Volim sportski način odevanja: suknje, pantalone i džempere. Za veče - male haljine, jednostavnog, ravnog kroja, bez rukava, ponekad dekoltirane. Nekada nisam znala šta mi odgovara, šta hoću. Morala sam da se konsultujem sa krojačicom, prijateljicama.
Sad znam šta mi dobro stoji i šta treba da nosim. To je za ženu veoma važno. Dopadaju mi se kaputi - šinjeli.
Na glavi ne nosim nikad ništa. Samo u glavi.
Detalji
- Veoma mnogo polažem na izbor cipela. Nosim ih prema prilici: nisku puniju potpeticu kao i onu tanku, veoma visoku za veče. Mislim da te visoke potpetice deluju otmeno i da stoga nikada neće izaći iz mode, bez obzira šta kažu kreatori.
Volim i lepu tašnu. Isto tako čudne, lepe pojaseve. Želela bih da imam jedan od onih metalnih kakvi se sada nose.
Nakit
- Najviše volim prstenje. Volim sve ono što mi je poklon od muža. Veoma mi se dopada moderan nakit: metal, gvožđe. Volim sve nesvakidašnje ukrase kojima može da se ukrasi džemper.
Sada nosim male minijaturne slike: to su moje jedine ekstravagancije.
Domaćica (i to se mora)
Nezvanično: Staša je rekla da je izuzetno srećna što daje intervju za "Praktičnu ženu" da bi bar na neki način dokazala da je praktična žena. Kaže da je godinama čekala da dobije to crno na belo.
Zvanično: rekla je da ume sve da kuva.
Nezvanično: zamolili smo je za neki recept.
Zvanično: Staša je preporučila kajganu od tri jaja: najpre se zejtin dobro zagreje, pa se u njega ubace ulupana jaja. Na kraju se servira toplo.
Staša kaže da moderna, zaposlena žena nema vremena za komplikovana jela. Ipak, uporno tvrdi da ume sve da skuva osim mleka, koje uvek iskipi.
Stana nadoknađuje ono što Staša propusti
- To sam najbolje dokazala za proteklih mesec dana dok je moja devojka Stana bila bolesna. Ipak, iz kreveta su se čule direktive: niste posolili supu, danas se peru pelene, itd...
U svakom slučaju - trudila sam se. Radila sam sve, sa mnogo dobre volje.
Ipak, mnogo više od kuvanja i spremanja volim da se igram sa svojim sinom, Perom. To mi mnogo bolje polazi za rukom. Volim da se igram... tako... osećam se mlada i bezbrižna... kao deca.
Ali, ne može se uvek. Čovek ima obaveze: porodica, profesija, i sve što ide uz to. Ali kad mogu... lepo je.
Zabeležila: Višnja Marjanović (Praktična žena, 1966.)