Oktobar 1973: "Istoriju jedne zemlje ne konzerviraju samo knjige, muzeji, filmovi i slike. Istoriju - koja vječno prolazi, koja se zaboravlja ili pamti po čuvenim datumima, pokretima i velikim ljudima - još bolje može da sačuva jedna, na prvi pogled kratkotrajna čovjekova bilješka koju zovemo - novina".
(Fadil Hadžić)
*****
U Beogradu živi jedan skroman novinar,
koji je to dragoceno svojstvo novina prvi uočio i pokušao da sačuva
njene stranice - da to neprocenjivo blago, dugotrajnim prikupljanjem
i velikim odricanjem, sačuva kao jedinstvenu akciju.
Ova retka kolekcija u svetu, velikih
zbirka prvih novina, najmanjih, najjednostavnijih, najređih - prvih
brojeva u nas i u svetu, kruniše 40-godišnji rad novinara Žike Jovanovića. Pored svakodnevnog novinarskog posla, on je velikom
profesionalnom strašću, uspeo da prikupi - list po list, novinu po
novinu, knjigu po knjigu - i stvor SVETSKI MUZEJ NOVINARSTVA.
Prvi urednik organa filmofila "Filmska
zvezda", prvi pokretač filmskog lista "Filmske novine",
mladi novinar Žika Jovanović je svoj novinarski staž upotpunio
u redakciji "Ježa", tu se penzionisao i dočekao ispunjenje
životnog cilja - ostvarenje jedinstvene kolekcije u svetu.
Da bi došao do značajnih primeraka
pojedinih novina, često je putovao u najudaljenije gradove, obilazio
najveća najmanja mesta. Pomagali su mu prijatelji, čitaoci - svi koji
su shvatili značaj vrednost ove akcije.
Često je dolazio u teška iskušenja, nezavidnu materijalnu situaciju - ali, željeni i retki primerak ubrzo je zauzimao mesto u jedinstvenoj zbirci.
Često je dolazio u teška iskušenja, nezavidnu materijalnu situaciju - ali, željeni i retki primerak ubrzo je zauzimao mesto u jedinstvenoj zbirci.
- Jednom prilikom, ulazeći u jednu
instituciju "zatvorenog tipa" - pričao je Žika Jovanović
- posebnu pažnju mi je privukla gomila "napakovanih"
novina. Hitro sam prišao, i izvukao iz kompleta jedan
list, nadajući se da je to prvi primerak vredniji za moju zbirku. Na
žalost, bio je to sedmi broj i morao sam se potruditi da nekako
dođem do prvog broja. Jedina mogućnost bila je - telefonirati!
Učinih to kuražno, ali - "sopstvenik" je insistirao da mu
kažem kako sam došao do tog "nepristupačnog" primerka.
- Uzeo sam ga s vašeg stola - rekoh
bez razmišljanja.
Čitav minut je "odgovorni drug"
ćutao, a onda je spustio slušalicu i nikada me više nije jurio, jer
- odgovarao bi za svoju neopreznost.
Najmanja knjiga na svetu velika je samo 3,5 milimetara
Pred nama su SVI PRVI brojevi SVIH jugoslovenskih listova izdatih u zemlji i inostranstvu. Od prvih
srpskih novina (1768.) pa do onih koje su zabranjene - koje je 1821.
godine u Beču, uređivao prvi srpski rovinar Dimitrije Davidović.
Tu je i prvi list ROMA "Romano
lil" čije se sedište sa redakcijom nalazilo u Jatagan mali,
treći red, broj 24.
Saznajemo da je najstariji list na
svetu "Pejpin Bao", osnovan oko 400 godine naše ere, a da
je njegov osnivač ČU ŠUN, prvi novinar na svetu.
Upoznajemo interesantnu sudbinu
kineskog lista "Peking gazeta" koji je počeo da izlazi
934. godine. Za HILJADU GODINA POSTOJANJA njemu su vlastodršci
pogubili 1879 urednika, svake godine po dvojicu.
Tu je i najređa knjiga, iz Japana,
napravljana u prošlom veku, čiji su listovi protkani svilom.
Najmanji enciklopedijski rečnik,
veličine poštanske MARKE, koji ima 175 hiljada reči, jedini je
primerak u Jugoslaviji.
Najminijaturniji KORAN, s 374 stranica,
od svega DVA santimetara širine, pisan arapski, koji se može čitati
bez povećala.
Najmanja knjiga na svetu velika je samo
3,5 milimetara. Samo na jednoj njenoj stranici odštampano je 400
znakova koji su ispisani u 12 pravilnih redova. Knjiga se koristi
pincetom a čita isključivo uz pomoć lupe.
Najmanji album, sa slikama iz
Napoleonovog života, čije stranice, kad se otvore, ne dostižu
veličinu zrna graška.
U ogromnoj kolekciji značajno mesto
zauzimaju novine s PRVIM NAPISOM koje je potpisao JOSIP BROZ TITO.
Raritetni primerci "Politike"
- tri različite stranice naslovnog broja koji nose isti datum: 13.
januar 1939, ali su na zahtev tadašnje cenzure menjale lik (otisak
prve strane) TRI puta u toku jedne noći, da bi tek u poslednjem -
trećem obliku stigle do čitalaca.
"BORBA" od 9. avgusta 1923.
godine u kojoj na šestoj strani stoji oglas:
KAPITAL - od Karla Marksa - popularno izdanje J. Berharta, preveo M. S. Pijade, dat je u štampi i biće gotov polovinom septembra. Knjiga se štampa latinicom. M. S. Pijade, novinar, Kosmajska 60, Beograd.
Jedini primerak "Pravde" od
1918. godine koju je izdavao Moša Pijade.
- Najređi primerak - "IZVESTIJA",
prvi broj koji je izašao u Petrogradu (Lenjingradu) za vreme
revolucije 1917. godine.
Pored prvih listova, tu je i "DANICA"
koju je uređivao Vuk Karadžić.
"NOVINE HRVATSKE" Ljudevita
Gaja.
Oku kolekcionara nije izmakla ni jedna
kuriozitetna greška NIP-a Gornji Milanovac, koji su "zaboravili"
da odštampaju PRVI BROJ "Dečjih novina". Tako se u
njegovoj zbirci nalazi jubilarni broj lista, ali s radnim brojem DVA
pošto prvi broj ne postoji.
Na vrlo interesantan način Žika
Jovanović je došao do jednog od primeraka vrlo retkih novina koje takođe danas
čuva u svojoj zbirci:
- Jednog dana, kad se supruga vratila s
pijace, iznenadnu pažnju privukao mi je fišek u kome je bila
upakovana roba. Skočim i prihvatim iz ženinih ruku robu sa omotanom
hartijom. Pogledam, i istog trenutka zamolim ženu da me odvede kod
tog prodavca. Pokušao sam da stignem do pijačne tezge pre nego što
seljak uspe da rasturi dragoceni ostatak novina kojima je zavijao
svoju robu. Probijali smo se u gomili koja se tiskala, išli od tezge
do tezge, od prodavca do prodavca. Na žalost, nismo ga pronašli i
ja sam ostao bez kompletnog lista, a možda i još neke značajne i
vrlo retke novine.
