Školske 1941/42. godine
šesnaestogodišnji Aranđel Matić trebalo je da upiše drugi razred
gimnazije u Negotinu.
Tih avgustovskih dana 1941, dok su
roditelji užurbano pripremali Aranđela za školu, dečakovoj sreći
nije bilo kraja, jer, pored poslova u kući i na imanju, čestog
pešačenja zavejanim bespućem do grada...
... dok s okolnih brda zavijaju vetar i vukovi, Aranđel Matić nije znao za druge ocene u školi osim petica.
Maštao je da kao svršeni školarac dođe jednog dana u selo i pokaže zemljacima koliko se nije izmenio, već da je ostao veran svemu što mu je selo dalo.
A u njegovu Popovicu je baš tih dana banuo njegov razredni starešina i gimnazijski profesor, prekaljeni komunista Predrag Kostić.
... dok s okolnih brda zavijaju vetar i vukovi, Aranđel Matić nije znao za druge ocene u školi osim petica.
Maštao je da kao svršeni školarac dođe jednog dana u selo i pokaže zemljacima koliko se nije izmenio, već da je ostao veran svemu što mu je selo dalo.
A u njegovu Popovicu je baš tih dana banuo njegov razredni starešina i gimnazijski profesor, prekaljeni komunista Predrag Kostić.
Dva meseca partizanskog života
Kažu da najlepše priče piše život. Aranđel Matić je svojom mladošću ispisao bogatu životnu
biografiju.
Septembarskih dana 1941. u selu pod Deli-Jovanom okupljenim partizanima Krajinskog odreda i seljacima,
na zboru, govori politički komesar Ljuba Nešić.
Podstaknut rečima voljenog profesora
i vatrenim govorom Ljube Nešića, kao i odvažnim držanjem boraca
Krajinskog partizanskog odreda, Aranđel brzo donosi odluku: umesto
kući - on će prići odredu, koji već tih dana beleži značajne
uspehe u borbi sa četnicima.
Saznavši o neizmernoj snazi i o ulozi
koju je istorija namenila radničkoj klasi i svestan svoga mesta u
prvim redovima takve borbe, Aranđel Matić izvodi jednu od svojih
prvih akcija: sa svojom četom, 28. septembra 1941, pali opštinsku arhivu u Kobišnici i Bukovču.
Na žalost, to je bila njegova prva, najveća i poslednja akcija u borbi protiv neprijatelja.
Kroz nju i do kraja oktobra, kada mu je zločinac presudio, Aranđel je preživeo sve svoje buduće dane. Za dva meseca partizanskog života, đačić iz sela Popovice stasao je u pravog borca, predvođen primerom svoga profesora Predraga Kostića.
Na žalost, to je bila njegova prva, najveća i poslednja akcija u borbi protiv neprijatelja.
Kroz nju i do kraja oktobra, kada mu je zločinac presudio, Aranđel je preživeo sve svoje buduće dane. Za dva meseca partizanskog života, đačić iz sela Popovice stasao je u pravog borca, predvođen primerom svoga profesora Predraga Kostića.
U borskom zatvoru
Po uspešno izvršenoj akciji Aranđel dolazi u štab odreda, koji se nalazio na Stevanskim livadama.
Stravična slika ubijenih drugova duboko je pogodila mladog borca:
pred njim su ležala unakažena tela desetak boraca, mahom članova
štaba, među kojima je bio i Ljuba Nešić.
Sutradan je čuo i za stradanja partizana iz Zaglavskog odreda. Nemci i četnici su na prevaru zarobili još oko dvadesetak boraca Krajinskog odreda u Salašu, Metrišu, Sikolu, Popovici, Jelašnici, Koprivnici i Glogovici. Zarobljeni partizani su u dve grupe sprovedeni u Bor.
Zajedno sa grupom naknadno zarobljenih boraca i pripadnika NOP-a, i Aranđela Matića je u borskom zatvoru čuvala Nedićeva kvislinška žandarmerija.
U toku oktobra i novembra 1941. u borskom zatvoru je bilo oko 25 zarobljenih boraca. Za sve vreme neprijatelj je grupu po grupu partizana streljao. Nemački preki sud donosio je kratku presudu, kojom je svaki zarobljeni partizan bio osuđen na smrt streljanjem ili vešanjem.
Sutradan je čuo i za stradanja partizana iz Zaglavskog odreda. Nemci i četnici su na prevaru zarobili još oko dvadesetak boraca Krajinskog odreda u Salašu, Metrišu, Sikolu, Popovici, Jelašnici, Koprivnici i Glogovici. Zarobljeni partizani su u dve grupe sprovedeni u Bor.
Zajedno sa grupom naknadno zarobljenih boraca i pripadnika NOP-a, i Aranđela Matića je u borskom zatvoru čuvala Nedićeva kvislinška žandarmerija.
U toku oktobra i novembra 1941. u borskom zatvoru je bilo oko 25 zarobljenih boraca. Za sve vreme neprijatelj je grupu po grupu partizana streljao. Nemački preki sud donosio je kratku presudu, kojom je svaki zarobljeni partizan bio osuđen na smrt streljanjem ili vešanjem.
"Zbog učestvovanja u
komunističkoj bandi koju predvodi odbegli profesor Predrag Kostić,
a na osnovu ličnog priznanja da je učestvovao u paljenju opštinske
arhive u Bukovču i Kobišnici", Aranđel Matić je osuđen na
smrt streljanjem 28. oktobra 1941.
Presuda je izvršena 29. oktobra 1941. u Boru (uvid u kvislinšku dokumentaciju).
Presuda je izvršena 29. oktobra 1941. u Boru (uvid u kvislinšku dokumentaciju).
Na gubilištu je Aranđel Matić smrti
hrabro prkosio. Želeo je da umre onako kako je i živeo - hrabro.
Sahranjen je u zajedničku grobnicu
zajedno sa svim streljanim i obešenim partizanima i saradnicima
NOP-a, u Boru, na gradskom groblju.
Na mestu gde je tog krvavog oktobra i novembra 1941. streljano i obešeno 50 zarobljenih partizana, boraca Krajinskog, Majdanpečkog, Boljevačkog i Zaglavskog odreda, podignuto je 1981. novo spomen-obeležje.
Na mestu gde je tog krvavog oktobra i novembra 1941. streljano i obešeno 50 zarobljenih partizana, boraca Krajinskog, Majdanpečkog, Boljevačkog i Zaglavskog odreda, podignuto je 1981. novo spomen-obeležje.
Napisala: Dušanka Kazimirović (Front, 1984.)
