Reč imaju trener Olimpije Branko
Elsner, docent na Visokoj sportskoj školi u Ljubljani, koji je svojevremeno bio trener Insbruka kada je dva puta bio šampion
Austrije i tri puta pobednik kupa, i Marko Elsner, vezni igrač
Olimpije, donedavno omladinski reprezentativac Jugoslavije.
- Da ti ste imali neprijatnosti
zbog toga što vam je sin igrač ekipe Olimpije u kojoj ste vi
trener?
To je bilo prvo pitanje koje smo uputili Branku Elsneru.
To je bilo prvo pitanje koje smo uputili Branku Elsneru.
- Nikakvih neprijatnosti nisam imao od
fudbalera, tehničkog štaba i uprave Olimpije. Međutim, saznao sam
od drugih da su neki navijači na jednoj utakmici dobacivali nešto na moj račun, ali tačno ne znam šta.
- Otac vam je trener ekipe u kojoj vi
igrate. Da li vam to pravi neke teškoće? - pitali smo, ovog puta,
Marka Elsnera.
- Nikada mi niko ništa nije rekao.
Imam utisak da me drugi smatraju običnim igračem, tako se osećam i
ja.
- Da li ste u nekim situacijama
forsirali sina?
- Naprotiv! Tehnički štab Olimpije
je smatrao da ga je ranije trebalo staviti u prvi tim. Ja, međutim,
nisam bio tog mišljenja.
- Da li ste zapazili da vas je otac
pretpostavio drugim igračima?
- Pre bih rekao da me je zapostavio, a
da su me drugi forsirali, pre svih Bečejac i Srbu.
- Trener Olimpije, znači vaš otac, da
li vam je posvećivao posebnu pažnju, odnosno držao specijalne
treninge ili vam otkrivao neke svoje fudbalske tajne?
- Ne! Moj otac me nije ni trenirao,
niti sam ja bio član Oiimpije. Najpre me je fudbalu učio Čampa,
zatim Frančeskin u Slavenu. U Austriji, dok sam bio u Insbruku,
učitelj mi je bio Ludešer. Tek poslednje sezone, kad sam prešao u Olimpiju, preuzeo me je otac kao formiranog igrača. Hteo bih reći
da me je još pre nekoliko godina Bečejac zvao u Olimpiju, dakle u
vreme kad je moj otac bio u Austriji.
- Kakvo je vaše mišljenje o Marku kao
fudbaleru?
- Mislim da je dobar fudbaler, da ima
solidnu tehniku i tačan i jak šut, ali je suviše rano preuzeo
odgovornu ulogu organizatora igre u Olimpiji.
- Šta mislite o svom ocu kao treneru?
- Najjača strana u fudbalu mu je
taktika. Međutim, žao mi je što se Olimpiji ne može potpuno
posvetiti, jer je mnogo zauzet na fakultetu za sport.
- Kad bi se, kojim slučajem, dogodilo
da odete iz Oiimpije, da li biste poveli sina sa sobom?
- Ne! Marko je punoletan, sam treba da odlučuje o svom fudbalskom
životu, s tim da, ni u kojem slučaju, ne sme da zapusti svoje
redovno školovanje. Sem toga, ne treba ispustiti iz vida da je on
nedavno potpisao profesionalni ugovor sa klubom.
- Da li biste pošli s ocem u neki
drugi klub, ako bi on u toj novoj sredini bio trener?
- Ne! Meni je škola u Ljubljani, klub
mi je u Ljubljani, ja ostajem ovde.
- Zbog čega je Olimpija u krizi i tako
nisko na tabeli?
- Ja, kao trener, mislim da nije u
pitanju samo kriza igre, već kriza rezultata. Olimpija nije igrala
tako loše kao što to rezultati pokazuju. Sem toga, imali smo vrlo
težak raspored, a ne treba izgubiti iz vida da nam je otišao vrlo
značajan igrač Radulović u Čelik, a da nam nisu došla dva isto
tako značajna igrača iz drugih klubova. No, i pored svega toga,
uveren sam da će uskoro sve biti bolje.
- A šta sin Marko misli o niskom
plasmanu ekipe u kojoj igra?
- Po meni, ima dva jaka razloga. Prvi je:
težak raspored u početku prvenstva, a kao posledica toga je i drugi
razlog: bili smo šokirani sa 11 primljenih golovg na tri utakmice.
Od Slobode smo primili četiri gola, od Partizana isto tako četiri i
od Crvene zvezde tri gola. To je ukupno 11. To nas je psihički
ubilo.
Možda je na početku ove rubrike
trebalo reći da je Marko insistirao da odgovore ne daje pred ocem.
Na kraju, otac i sin su nas zamolili da
njihovo prezime pišemo tažno. Oni nisu Elzner, već - Elsner.
Razgovarao: Jovan Veličković (Tempo, 1978.)