Januar 1982: Poznavaoci stanja u rok muzici bez
velikog iznenađenja su primili vest da je Dragoljub Đuričić,
dugogodišnji član "YU grupe", prešao u skopski sastav "Leb
i sol".
- Šta je Cetinjanina, stanom
dugogodišnjeg Beograđanina, i sada Hercegnovljanina, odvelo u
Skoplje?
- Muzika! Mislim da nije dobro ako se
muzičar veže samo za jednu sredinu. Ja sam pre grupe "YU" svirao
sa Dadom Topićem i Zdravkom Čolićem.
Međutim, došao je trenutak kada je moj muzički izraz mogao da se ispolji do krajnjih granica samo u grupi kakva je "Leb i sol". Tako sam se pridružio Vlatku Stefanovskom i Bodanu Arsovskom.
Međutim, došao je trenutak kada je moj muzički izraz mogao da se ispolji do krajnjih granica samo u grupi kakva je "Leb i sol". Tako sam se pridružio Vlatku Stefanovskom i Bodanu Arsovskom.
- Sumnjivci bi rekli: u pitanju je
novac.
- Nije. Zaista nije. "Leb i sol"
manje nastupa, pa su i zarade manje, ali o tome nisam razmišljao
prelazeći u Skoplje. Bila mi je neophodna grupa koja teži tehničkom
savršenstvu. To sam našao u novom sastavu. Svaki instrument za sebe
je jasan, precizan i u zvuku moderan. Kako su se stvari u svetu
događale, to se odražavalo na grupi. Ako ne u samoj muzici -
muzički vučemo prema makedonskom folkloru - svakako jeste u
finalnom izrazu. Kada se čuje naša svirka, zna se da je to muzika
"Leb i sol".
- Svedoci smo čudne situacije: posle
ekspanzije roka, nastala je oseka, a od pre izvesnog
vremena hevi-rok je ponovo u modi. Kako se makedonski folklor "Leb
i sol" suprotstavlja ovim kolebanjima u ukusu i naklonosti
publike?
- U našem sastavu radi se o iskusnim
muzičarima. Obavešteni smo o svemu što se događa u svetu i to,
hteli mi to ili ne, vrši se pritisak na nas. Uvek se, ipak, ostaje,
na izrazu koji je naš. Od prve do pete ploče "Leb i sol"
oseća se razlika, ali u suštini ostajemo verni svom stilu. Ne
menjamo se prema modi - čas farmerke, čas nešto drugo - kako bi se
reklo. Naravno da iz novih strujanja vršimo asimilaciju, a ostajemo
verni makedonskom folkloru.
- Treba li za to i malo hrabrosti?
- Svakako. Ali, srećna je okolnost da
makedonski folklor vuče korene iz davnina i da je
prisutan u svakome od nas.
Naš pristup je sinteza tradicionalnog
i savremenog: - od izbora instrumenata i produkcije zvuka do onog što
je urbano u tom zvuku, što je oštrije, sirovije i preciznije.
- Ovih dana u javnost kreće peti
album. Otkuda naziv "Sledovanje"?
- Iz sadržaja samih tekstova koje je
napisao dramaturg Goran Stefanovski.
- Šta je novo što donosi album?
- Samim svojim dolaskom u grupi se
mnogo šta promenilo. Pre svega, krenuli smo u moderniji zvuk, ne
ponavljamo se. Mislim da sam doneo jedan ravan ritam koji tera ljude
na ples, u jednom relaksu. To je rok - n’ - rol sa džez
harmonijom, makedonskim folklorom i modernom produkcijom. Došli smo do art
roka, do melanholičnog roka, opuštanja.
- Malo iznenađuje da je vokalni deo
albuma u nadmoći?
- Da... Pet numera je pevano, a ostale
su čisto svirane.
- Otkuda to?
- Već sam rekao da je mojim dolaskom
prestalo određeno lutanje u svirci grupe. Pa je i to doprinelo.
Zatim, tekstovi nisu, kao što se obično voli da kaže - angažovani.
Šta to znači? Naši tekstovi su takvi da gone na razmišljanje.
Hteo bih da istaknem kako smo imali veoma dobre uslove pri snimanju.
Ploču smo snimali za PGP RTB ali u Skopskom studiju, koji ni po čemu
ne zaostaje za beogradskim.
- Kuda i šta dalje?
- Planirano je da u aprilu uradimo
jednu ploču uživo. Vode se pregovori sa Londonskim "Artijem", u kome su započeli
"Bitlsi", da to uradimo tamo. Koliko znam izgledi su nam
ogromni. Uz to čeka nas turneja po našoj zemlji. Planova je mnogo,
a šta će se ostvariti - videćemo.