Potpukovnik Marjan Jelen: Prvi pilot koji je probio zvučni zid na avionu jugoslovenske proizvodnje

Maj 1989: Potpukovnik Marjan Jelen prvi je probio zvučni zid na avionu domaće proizvodnje ... Probni pilot koji se vinuo u nebo na svim tipovima aviona koji lete u našem ratnom vazduhoplovstvu ...

Kada bi Jugoslavija snimala film poput "Top gana" scenario bi mogao biti uzet iz životne priče Marjana Jelena, potpukovnika, vojnog probnog pilota, šefa avio grupe Vazduhoplovnog opitnog centra u Batajnici.

Ima 39 godina. Ako očekujete grmalja, grdno ćete se razočarati. Visina srednja. Idealno za probnog pilota.

Lekari u Medicinskom centru u Batajnici objašnjavaju:

- Za rad srca, odnosno cirkulaciju krvi prilikom leta sa velikim opterećenjima za organizam, mnogo je pogodniji niži rast. Laički rečeno, kraći je put od srca do mozga.

Marjan Jelen je rođen u Celju. Supruga Ivanka u Mostaru. Susret dvoje srednjoškolaca. On u plavoj uniformi, uči za vojnog pilota, ona u beloj, za medicinsku sestru.

- Nisam ja ni videla uniformu, samo plave oči, kaže Ivanka.

- Kada sam iz Mostara (bio je najbolji đak, sve petice u sva četiri razreda) otišao za Zadar, vikende sam provodio u Mostaru, uzvraća Marjan.

Ni to najveće iskušenje u ludim mladim godinama ne ostavlja traga u školi. I dalje, najbolji u klasi. Završava Vazduhoplovnu akademiju u Zadru. Ostaje kao nastavnik letenja, nakon obuke. Mladi bračni par dobija prvog sina Roberta, koji je sada učenik Vazduhoplovne gimnazije u Mostaru.

- Ni posle toliko godina sa Marjanom nisam se oslobodila straha. A sad i sin! Da je bar otišao kasnije, ne sa petnaest godina, razmišlja Ivanka.

Ozbiljni otac ima dodatak:

- Najvažnije je da dete samo izabere poziv, protiv sam mešanja. I moji roditelji, znao sam to, zapravo više osećao, nisu bili za. Ali, nisu me ni odgovarali.

I tako, neprimetno prelazimo na posao.

Marjan Jelen je sa 28 godina došao u Beograd za vojnog probnog pilota.

Visoko tehničko obrazovanje, vrhunska psihička i fizička kondicija. Čelični živci, prisebnost i letenje iznad svega - to su, između ostalog, uslovi za ovaj posao. Samodisciplina i samokontrola nije neophodna samo na poslu. I van vojnog aerodroma, časovi odmora, porodični život, primereni su obavezama koje očekuju probnog pilota sutradan.

Leže najkasnije u 23 časa. Izlasci, društvo - samo petkom i subotom. Ili je tako, ili se ne leti.

Svaki let je isplaniran do detalja. Ne stigne često, u toku leta, ni da baci jedan pogled na nebo. Jedan let - jedna provera.

Marjan Jelen leti na svim tipovima domaćih i stranih aviona. Ni jedna letilica, koja je u upotrebi, ne može "preskočiti" test probnih pilota. Ako je poznat tip aviona, onda se proverava da li ispunjava sve predviđene tehničke uslove.

Ako je nova domaća letilica, posao je mnogo veći. Zapravo, probni pilot je, od početka rada na novom tipu aviona, deo konstruktorskog tima. Najtešnja je saradnja sa konstruktorima u Vazduhoplovno-tehničkom institutu u Žarkovu.



O opasnostima svog posla Marjan nerado govori...




Novi tip aviona, koji je planiran za serijsku proizvodnju, određuje se za preciznu namenu. Sve su to borbeni avioni, ali zavisno od potrebe i namene, imaju različita svojstva. Avion se proizvodi u domaćim fabrikama i prvi prototip stiže u Batajnicu. Inženjer Ivan Đokić iz Žarkova objašnjava:

- Probni pilot je deo velikog tima koji radi na novom avionu, ali i čovek koji jednog trenutka ostaje sam. Sam na pisti, seda u avion koji se prvi put odlepljuje od zemlje. Prvi koji poleće u tom avionu je probni pilot. I to se ne sme zaboraviti. Taj trenutak.

- U tom trenutku, dodaje Marjan, ja se nikada ne osećam kao čovek koji rizikuje. Jednostavno, poverenje u tim, u mehaničara je bezrezervno. Često oseća veću tremu konstruktor na zemlji, nego ja na nebu.

Posao probnog pilota je i da sačini uputstvo za letenje. To je, za novi tip aviona, posao i od nekoliko godina. Proverava se u letu svaki instrument. Stalna je veza sa kontrolom letenja. Šalju se uputstva, odašilju precizni odgovori.

Posle leta, Marjan Jelen beleži ono što je proveravao. Proveravaju se i granične mogućnosti aviona. Ponašanje letelice u vanrednim prilikama u kojima se vojni pilot u borbenom zadatku može naći.

- To znači, objašnjava Marjan Jelen, da treba proveriti da li se "ugašeni" motor u vazduhu može nanovo pokrenuti, kako će i da li se može sleteti "bez motora". Naravno, sve je to prethodno proračunato u institutima, pa su i predviđanja dosta precizna.

Ipak, kad kaže da u toku leta ugasi motor i pronalazi najsigurniji način da u tim uslovima sleti, zebnja oko "laičkog srca" autorke ovih redova je, nadam se razumljivo, velika. Ili kad kaže da umesto tri predviđena kovita, napravi i nekoliko puta više. Da proveri koliko avion može.

- Svi proračuni su pokazivali da se to može, ali nekoliko mojih pokušaja završeno je neuspešno. Kod brzine 0,97 maha avion posustane. Onda sam pronašao pravi ugao poniranja, instrumenti su u jednom trenutku zadrhtali, avion kao da je probio neku prepreku. Probijen je, prvi put sa domaćom letelicom, zvučni zid. Bio sam prezadovoljan. Dokazao sam da su naši konstruktori u pravu, "orao" to može!

Za ovaj podvig za istoriju našeg vazduhoplovstva Marjan Jelen je dobio pre neku godinu Zlatni letački znak, najviše letačko priznanje, koje mu je uručila tadašnja predsednica SIV-a Milka Planinc.

Ostale su zabeležene njene reči, koje i danas imaju dublji smisao od priznanja jednom pilotu za podvig:

- I mi bismo mogli imati više smelosti kad donosimo neke odluke. Može se učiniti i nešto što u prvi mah izgleda nemoguće.

O opasnostima svog posla Marjan nerado govori. Ali, novinarska upornost, urodila je plodom:

- Dobro, kad insistirate, evo vam jednog slučaja za kojim toliko tragate. Bio sam na aeromitingu u Parizu, prikazivao našeg "orla". Bio sam u leđnom letu, kad je mali avion slučano zalutao, prošao tik pored mene. Sudar je bio izbegnut "za dlaku".

Za razliku od drugih ljudi, koji se često plaše letenja, kod probnog pilota je najveći strah da - ne leti! Svaki čovek, priznaje, ima malu dozu nelagodnosti, samo što je ona kod pilota potisnuta. Jača je ljubav prema visinama i izazovima neba.

Da li je ikada odbio naređenje?

- Jednom. Naredili su mi da iskočim iz aviona, izgledalo je da ga neću "izvući". Nisam poslušao. Bio sam siguran u syoju procenu.

Naravno, nije pogrešio. Pilot može samo jednom da pogreši.

Marjan i svi njegovi su Jugosloveni. Celje, Mostar, Zadar, Beograd...

- Sve je tako blizu kad gledam odozgo. Tu Beograd, malo dalje Zagreb. Da dohvatiš sa obe ruke. A odmah iza Ljubljana i moje Celje...

Napisala: Branka Mihajlović (On, 1989.)




Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate