Decembar 1979: Ako pored vas prođe jedan sivi "trabant", potpuno bešumno i bez dima iz auspuha, ne čudite se - to neko iz Instituta za hemijske izvore struje u Beogradu obavlja poslove u gradu, vozeći jedan zanimljiv i koristan eksperiment...
*****
Ima u Beogradu jedan automobil, koji od
maja ove godine nije nijedanput pristao uz kakvu benzinsku pumpu.
Taj auto, inače marke "trabant", prevaljuje svakog dana
put od Bloka 45 do Zemun-Polja bez kapi benzina. Jedino što svaku noć
stoji parkiran uz jednu zgradu, sa čijeg prvog sprata ide dugačak
gajtan do njega.
Gajtan ide iz stana inženjera dr Zorana Stojiljkovića, valjda jedinog Jugoslovena koji vozi
električni auto. A taj "trabant" je svojina Instituta za
hemijske izvore struje iz Beograda, čije jedno odeljenje, na čelu
sa inženjerom Bojanom Kragićem, i uz saradnju sa inženjerom
Stojiljkovićem, iz Centra za multidisciplinarne studije i docentom
Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, veoma ambiciozno radi na
projektu prvog jugoslovenskot električnog automobila.
Inženjer Stojiljković svakodnevno
vozi ovaj prepravljeni auto, pomno ispitujući njegova svojstva i
usavršavajući ga polako. On je i autor tehničkog rešenja "elektromobila".
- I ranije sam sarađivao sa
Institutom, pa sam se veoma zagrejao za njihovu ideju o ovakvoj vrsti
vozila. Potpuno sam se predao ovom poslu. I ja i kolege iz Instituta,
i, evo, uspeli smo. Ali, ovo je samo početak - kaže inženjer Zoran
Stojiljković, koga smo ovih dana zatekli u Zemun-Polju, u jednoj
radionici Instituta, kako obigrava oko "trabanta" i svaki čas nešto
popravlja, doteruje, šrafi, meri...
Ako je automobil na električni pogon
vozilo budućnosti, mi smo imali prilike da "otputujemo" koju deceniju unapred. Inženjer Stojiljković nas je ljubazno
pozvao u jednu vožnju bez benzina.
Iako nas je, u početku, zbunila komandna tabla preuređenog "trabanta", krcata nekim
satovima i elektronskim instrumentima, vrlo brzo smo se navikli na
pomalo neobičnu vožnju, bez trzanja, bez urlanja motora, samo uz
tiho zujanje elektromotora.
Vozili smo se zemunskim ulicama brzinom i do 60 kilometara na sat.
Vozili smo se zemunskim ulicama brzinom i do 60 kilometara na sat.
- Vidite - pokazivao nam je, ne bez
ponosa, inženjer Stojiljković - ovaj auto ne zagađuje okolinu,
nije bučan, a sa jednim punjenjem može da prevali pedesetak
kilometara dnevno. Uz sve to, potroši struje za svega deset dinara.
Zar nije idealan za gradsku vožnju?
Posle ove vožnje, koja razbija svaki
skepticizam, upitali smo inženjera Stojiljkovića, čega ima
specifičnog u njegovom tehničkom rešenju, jer, zna se, da u svetu
ima bezbroj pokušaja, manje-više sličnih.
- Nema tu nikakve tajne - rekao nam je.
- Princip je kod svih uglavnom isti: akumulatori i elektromotor. Mi
smo, ipak, uspeli da dobijemo veliki koeficijent iskorišćenja
energije akumulatora u vučnu energiju. Zatim, postignuta je velika
sigurnost automatskom elektronskom zaštitom. Da, na primer, ne
dolazi struja veće jačine od 100 ampera. U ovom "trabantu" je menjač u istoj funkciji kao kod benzinaca. Vozim drugom i
trećom brzinom i rikvercom, a sve to, naravno, uz kvačilo. Kvačilo ima i jednu izuzetnu ulogu. Prilikom
nekog kvara, koji može da se dogodi uvek u elektrici, da, na
primer, elektromotor ne može da se zaustavi, onda ga kvačilom samo
odvojimo od pokretačkog mehanizma i auto stoji, mada se motor vrti
i dalje.
Od inženjera Stojiljkovića smo dalje
saznali da su glavni problemi u razradi ovog projekta akumulatori. Uz
jače i, po dimenziji, manje i lakše akumulatore, do kojih je veoma
teško doći, elektromobil bi bio mnogo
savršekiji.
Ovaj sada ima čitav niz glomaznih
akumulatora, a snaga mu je samo pet i po konjskih snaga. No, u
sledeće dve godine Institut planira nekoliko prototipova ovakvih
vozila.
Već ovih dana radi se na jednoj "zastavi 101" i "zastavi 750" kombiju, koji se prepravljaju i doteruju za elektropogon. Cilj ovog istraživanja je da se dođe do automobila na električni pogon, koji bi imao radijus kretanja od sto kilometara, uz brzinu do 80 kilometara na čas.
Već ovih dana radi se na jednoj "zastavi 101" i "zastavi 750" kombiju, koji se prepravljaju i doteruju za elektropogon. Cilj ovog istraživanja je da se dođe do automobila na električni pogon, koji bi imao radijus kretanja od sto kilometara, uz brzinu do 80 kilometara na čas.
Inženjer Stojiljković je duboko
uveren u budućnost ovakvih vozila.
- Nema sumnje da je u ovakvoj
energetskoj situaciji u svetu ovo prava mala revolucija - kaže on.
- Ipak, to neće ići tako brzo. Mislim da će u početku ovo biti
vozilo za grad, dostavno ili taksi, a kasnije, ko zna?
Mali "trabant" se kreće
beogradskim ulicama, ali retko ko obraća pažnju na to da je
bešuman. Nezapažen je, inače, izaziva veliko interesovanje čim
prolaznici shvate o kakvom je vozilu reč.
Zasad su i predstavnici zakona prilično
nepoverljivi prema elektromobilu.
Eto, nedavno je saobraćajni milicioner zaustavio "trabant" i naplati vozaču kaznu od 500 dinara.
Bio je četvrtak, a poslednja cifra njegovog registarskog broja je devet (pravilo "par-nepar"). Nisu pomogla ubeđivanja vozača da ovaj auto ne troši benzin, te da nema veze sa restrikcijom ovog goriva. Milicioner je samo slegnuo ramenima i obavio svoj posao.
Eto, nedavno je saobraćajni milicioner zaustavio "trabant" i naplati vozaču kaznu od 500 dinara.
Bio je četvrtak, a poslednja cifra njegovog registarskog broja je devet (pravilo "par-nepar"). Nisu pomogla ubeđivanja vozača da ovaj auto ne troši benzin, te da nema veze sa restrikcijom ovog goriva. Milicioner je samo slegnuo ramenima i obavio svoj posao.
A, možda će ovaj "elektrotrabant",
kroz koju deceniju, stajati u kakvom muzeju, sa svim počastima koje
mu dolikuju.
Napisao: Dragutin Minić, snimio: D. Timotijević (RTV revija, 1979.)
