Decembar 1979: Odziv pank-rok grupa na takmičenje pankera zakazano u hali "Pinki" u Zemunu pokazalo je koliko sličnih grupa postoji u Beogradu i bližoj okolini. Nije ni čudo, jer klincima željnim da osnuju muzičku grupu i znače nešto za svoju okolinu, najlakše je da se posvete panku, ne samo zato što je on trenutno u modi, već iz prostog razloga što im za sviranje te muzike nije potrebno mnogo muzičkog znanja (čak ni talenta, rekli bismo), a za pisanje tekstova im ne treba mnogo mozga, jer je najvažnije da oni budu buntovni i skaradni.
Tako je od velikog broja prijavljenih grupa, za takmičenje odabrano 27. Njihova imena je bilo teško zapamtiti, ali nije ni potrebno pominjati ih, jer u muzičkom svetu ništa ne znače (niti će značiti, najverovatnije), a uglavnom su bila neukusna ("Smrdljive čarape", "Krvavi tamponi", "Mrtvački sanduci"), što je pravim pankerima možda i simpatično.
Govoriti o muzici koja se te večeri
mogla čuti u hali "Pinki" takođe nam izgleda sasvim
suvišno, jer, uz napomenu da ne pripadamo
muzičkim puritancima, moramo reći da muzike i nije bilo, osim ako
ona nije urlikanje, prangijanje gitarama, valjanje po podu i
kreveljenje.
Ipak, nije nam namera da sve to osuđujemo, jer je činjenica da se većina onih koji su došli na pank-spektakl - odlično zabavljala. A zbog njih je, uostalom, ova manifestacija i održana...
Što se publike tiče, ona je bila
pravi učesnik ove priredbe, po mnogo čemu čak i interesantnija od
pankera sa scene.
Sa malih ekrana i stranica časopisa naši omladinci i omladinke su dobro naučili kako se pankeri ponašaju i odevaju, pa su se iz petnih žila potrudili da ih te večeri imitiraju, jer, bože moj, to je danas štos!
Doduše, bilo je mnogo onih, naročito među devojkama, koji su poslednje pripreme oko garderobe i šminke činili pred halom "Pinki", pre nego što će ući na pank-spektakl, jer od kuće tako odeveni i našminkani ili nisu smeli da krenu, ili ih je bilo sramota od poznanika.
Sa malih ekrana i stranica časopisa naši omladinci i omladinke su dobro naučili kako se pankeri ponašaju i odevaju, pa su se iz petnih žila potrudili da ih te večeri imitiraju, jer, bože moj, to je danas štos!
Doduše, bilo je mnogo onih, naročito među devojkama, koji su poslednje pripreme oko garderobe i šminke činili pred halom "Pinki", pre nego što će ući na pank-spektakl, jer od kuće tako odeveni i našminkani ili nisu smeli da krenu, ili ih je bilo sramota od poznanika.
- Nije trebalo ovako da dolazim - čuli smo jednu pristojno odevenu
devojku kako se žali svojim "maskiranim" drugaricama. -
Izgledam kao budala među ovim kretenima...
- Nemoj da me slikaš, molim te! - obraća se gitarista grupe "Smrdljive
čarape" našem foto-reporteru. - Ako mi keva vidi sliku u
novinama, ubiće me od batina...
- Ej, idi slikaj onoga, molim te! - obraća mu se drugi panker,
pokazujući na jednog svog istomišljenika, obraza probodenih
zihernadlama. - Ćale mu je budža, pa kad mu vidi sliku, poješće
se k'o leba...
Pank je kod nas samo poza?
Zihernadla je glavni modni detalj
svakog pankera. Ako nije u reveru ili na leđima, sigurno je
probodena kroz obraz ili uvo.
Gledali smo kako prpošni momci na licu mesta otvaraju nove rupe u obrazima, stoički, bez znaka bola, jer pravi panker prezire sve, pa i bol.
U stvari, jasno je bilo da je te večeri mnogima bilo najvažnije da se na bilo koji način istaknu i budu zapaženi, ne samo zato što im to u normalnim okolnostima teže polazi za rukom, već i zbog prostog_razloga što je većina prisutnih pripadala generaciji pubertetlija.
Ipak, ne može se poreći da su novosadski profesor Čonkić i njegova "Pekinška patka" izvršili snažan uticaj na jedan deo mladih, pogotovo svojim poslednjim hitom "Biti ružan, pametan i mlad". Jer, ružnih i mladih bilo je te večeri više nego na jednoj ranijoj priredbi.
Što se pametnih tiče, verovatno je i njih bilo, ali ih je zaista bilo teško prepoznati...
Gledali smo kako prpošni momci na licu mesta otvaraju nove rupe u obrazima, stoički, bez znaka bola, jer pravi panker prezire sve, pa i bol.
U stvari, jasno je bilo da je te večeri mnogima bilo najvažnije da se na bilo koji način istaknu i budu zapaženi, ne samo zato što im to u normalnim okolnostima teže polazi za rukom, već i zbog prostog_razloga što je većina prisutnih pripadala generaciji pubertetlija.
Ipak, ne može se poreći da su novosadski profesor Čonkić i njegova "Pekinška patka" izvršili snažan uticaj na jedan deo mladih, pogotovo svojim poslednjim hitom "Biti ružan, pametan i mlad". Jer, ružnih i mladih bilo je te večeri više nego na jednoj ranijoj priredbi.
Što se pametnih tiče, verovatno je i njih bilo, ali ih je zaista bilo teško prepoznati...
Za utehu onima, koje će možda
fotografije koje objavljujemo zabrinuti, pomenimo i to da su već
sutradan svi ovi pankeri i pankerke krenuli u škole pristojno
odeveni, bez zihernadli u obrazima i ušima.
Doduše, to nismo mogli proveriti, ali smo sigurni da je bilo tako.
Jer, pank je kod nas samo poza, samo jedan od prolaznih načina zabave manjeg broja mladih i sigurno je da nikada neće postati stil života, oblačenja niti razmišljanja.
Doduše, to nismo mogli proveriti, ali smo sigurni da je bilo tako.
Jer, pank je kod nas samo poza, samo jedan od prolaznih načina zabave manjeg broja mladih i sigurno je da nikada neće postati stil života, oblačenja niti razmišljanja.
Napisao: Danilo Štrbac, snimio: Zoran Kršljanin (RTV revija, 1979.)