Svaki od njih bio je događaj za sebe koga je, uz to, pratila gomila zahvalnih novotarija o kojima je jedan list, muzički ili ne, mogao mesecima natenane da raspreda.
Tako je, sećamo se, bilo i nakon
pretposlednjeg albuma "Let's Dance" sa kojim su Bouvi
trijumfalno vratio na rock scenu, nakon pet godina odsustvovanja.
Napisali smo te 1983. godine u avgustovskom Rocku i sledeće:
Napisali smo te 1983. godine u avgustovskom Rocku i sledeće:
"Svet rock'n'rolla ponovo se ustalasao: vratio se Dejvid Bouvi. Vratio se onako kako samo on zna - nov, neobičan, stvaralački svež, odlučan da celom svetu pokaže da je još uvek najbolji. Iako je u svetu rock'n'rolla već odavno postao legenda, nije pristao da se razmeće oreolom lažne veličine, kao što to mnoge " veličine" čine.
Albumom "Let's Dance" napravio je bum na diskografskom tržištu. Turneja koja je usledila priča je za sebe - desetine hiljada karata prodaju se za jedan sat, a pismeni zahtevi za ulaznicama broje se stotinama hiljada. Potučeni su rekordi Stounsa za koje se mislilo da su večni.
Ne verujemo da je ovakva spektakularnost samo rezultat vešte i grandiozne reklamne kampanje koja prati ploču i turneju. Sam Bouvi je svoja najveća reklama."
Bilo je, međutim, povodom toga i onih
koji su mislili drugačije i to znatno drugačije. Zvučalo je to
tada čak i "bogohulno".
Podsetimo se tih izjava na temu nove Bouvijeve ploče i koncerta, koje su prenete u istom broju "Rocka":
Podsetimo se tih izjava na temu nove Bouvijeve ploče i koncerta, koje su prenete u istom broju "Rocka":
"Ništa posebno i magično. Što se mene tiče, to je bio samo još jedan koncert koji sam video tek iznad proseka."
"Nisam uživao. Bilo bi vreme da se Bouvi otrese ovih tipova i počne da pravi neke pristojne pesme."
"Ako Bouvi misli da LP "Let's Dance" pomaže ljudima, onda je on budala. Taj album zvuči tanko, neubedljivo, užasno, loše."
"Izgubio sam dva sata i deset funti da vidim nešto što nikome ne bih preporučio. Loše? Slaba reč: bilo je užasno."
Treba reći da su pomenute izjave dale
Bouvijeve kolege iz sveta rock biznisa, a to za moguću objektivnost
predstavlja mač sa dve oštrice. S jedne strane (oštrice), u
pitanju su ljudi najpozvaniji da daju slične ocene, dok s druge
strane (oštrice), svet rock'n'rolla nikad nije patio od
prevelike kolegijalnosti i izricanja hvalospeva na tuđ račun.
Ovoga puta, povodom albuma "Tonight",
osim podrške kolega, izostala je i podrška Bouviju tradicionalno
naklonjene zahvalne štampe. Ona je, tačnije rečeno, ostala
prilično rezervisana, pa i ravnodušna, prema albumu i njegovom
autoru. Kada se zna da je od loše recenzije jedino lošija
nenapisana recenzija, onda ova nezainteresovanost postaje mnogo
rečitija.
Ovo se, istina, može posmatrati i na
drugi način, kao što se kod Bouvija, uostalom, sve mora posmatrati
dvojako. Može to da znači da senzacijama i novostima po svaku cenu
naklonjena štampa nema više šta da traži?
Da je nakon svega ostala samo muzika?
Bilo bi dobro i za Bouvija i za rock'n'roll i za sve nas da je tako. Jer, niko još nije napisao da je "Tonight" loš album, niti da je u pitanju dosadan album. Umesto
toga, uz dosta nostalgije, pisano je sledeće:
"Nakon "Tonight", možda ćemo se morati naviknuti na jednog novog Bouvija - onoga koji neće stalno otvarati mogućnosti za nove puteve i koji možda neće na svakom novom albumu imati i pregršt odličnih novih pesama."
"Bouvi je sebi dozvolio da snimi jednu sasvim prosečnu ploču, kakva je album "Tonight". Istina, pesma "Blue Jean "je načinila lep uspeh kao singl, ali Bouvi je ovog puta, čini se, razočarao."
"Bouvi je albumom "Noćas" i singlom "Tužna Džin" postigao mnogo manje nego što se očekivalo."
Ipak, čini se da je pravu stvar
izrekao Slobodan Konjović kada je napisao da se "neprijatelj
sakrio" i da...
"... nema vidljive i dovoljno značajne trend organizovanosti koja bi za Bouvija bila dovoljan povod da napravi nešto više od jednog, pre svega, "muzičkog albuma" (Rock, oktobar 84).
Kada se 1983. godine pojavio "Let's
Dance", zajedno sa njim se pojavio i jedan novi Bouvi koji je
šokirao sve upravo svojom običnošću! Pred likom koji je godinama
bio pokriven ovom ili onom maskom, svi su se
našli podstaknuti da nešto kažu. A u međuvremenu, svet je
zaneseno zaigrao sa Velikim Majstorom...
Ne znamo u kojoj su meri dobrom prijemu
ovog albuma doprineli egzaltirani natpisi u štampi, ali je sigurno
da taj faktor nije zanemarljiv. Naprotiv!
Podsetimo se, na primer, samo nekih naslova koje je donela naša štampa u periodu leto-jesen 1983. godine:
U svakom naslovu i tekstu manje-više isto: Bouvi, najveći i uvek drugačiji.
Podsetimo se, na primer, samo nekih naslova koje je donela naša štampa u periodu leto-jesen 1983. godine:
"Bouvijevo proleće (i leto)", "Kad se as vraća", "Proces sopstvenog odrastanja ", "Bouvi - Zauvek izuzetak", "Bouvi - Mit koji traje", "Bowie - über alles", "Bouvi u novom izdanju"...
U svakom naslovu i tekstu manje-više isto: Bouvi, najveći i uvek drugačiji.
"Mislim da sam uvek znao kada se u nekom poslu treba zaustaviti. Taj trenutak nastupa onda kada nestane uživanje. To je razlog zbog čega sam se toliko menjao. Nikad nisam pomislio da je mudro dugo eksploatisati jednu zlatnu žicu, ukoliko se sve vreme ponavljaš. Zbog toga pokušavam da budem nestašan. To ne znači da sam labilna ličnost, već je to način da budem siguran da nisam dosadan. Jer, ukoliko sam dosadan, publika će to sigurno primetiti."
Tako je Bouvi mislio jednom davno.
Danas, slične izjave na istu temu zvuče dosta drugačije. Može se
reći i suprotno.
"Zaista ne osećam potrebu da nastavim kao pisac pesama i izvođač u smislu eskperimentisanja!"
I šta sada? Da li nakon svega
zaključiti da je Veliki Majstor umoran, star, neinventivan? Ili...
Dualiteta, u stvari, više nema - prvi
put od kada je Bouvi na sceni.
Voleo bih da nisam u pravu.
Rade Grujić (Rock, 1984.)
Voleo bih da nisam u pravu.
Rade Grujić (Rock, 1984.)