Neobična priča koja je omađijala milione poklonika širom sveta sada je objavljena i kod nas.
Peđa Vuković piše o svemu tome ne zaboravljajući da napomene da se radi o lektiri koja je obeležila i čitavu jednu rock generaciju.
Između ostalog, jeste li znali da su Led Zeppelin napisali "Stairway To Heaven" i još par pesama pod direktnim uticajem ove knjige...
*****
Sredinom šezdesetih godina, kada su se u
svetu (Londonu, Njujorku i Zapadnoj obali posebno) dešavale značajne
stvan na kulturnom i možda još važnije na duhovnom planu (baš kao i
u drugoj polovini sedamdesetih), u Londonu nekoliko klubova su bili
pravi epicentri tih potresa.
Jedan od najvažnijih - pored UFO kluba - bio je Middle-earth, Srednja Zemlja.
Pshodelija je upravo eksplodirala u hiljadama sumanutih fragmenata a sloboda je bila najaktuelnija reč. Nastupali su Pink Floyd, Crazy World of Arthur Brown, Move i mnogi drugi, danas beznačajni. Nimalo slučajno da je mesto po ime za ovaj klub bilo poprište radnje remek-dela profesora J. R R Tolkiena - "The Lord of The Rings" (Gospodar prstenova).
Jedan od najvažnijih - pored UFO kluba - bio je Middle-earth, Srednja Zemlja.
Pshodelija je upravo eksplodirala u hiljadama sumanutih fragmenata a sloboda je bila najaktuelnija reč. Nastupali su Pink Floyd, Crazy World of Arthur Brown, Move i mnogi drugi, danas beznačajni. Nimalo slučajno da je mesto po ime za ovaj klub bilo poprište radnje remek-dela profesora J. R R Tolkiena - "The Lord of The Rings" (Gospodar prstenova).
Mada izašla još 1954. ova knjiga je
tek tada pala na zaista plodno tlo. Industrijsko društvo definitivno
nije uradilo ono što je obećalo. Uništilo je mnoge vrste "magije", a ono što je dalo zauzvrat se pretvorilo u monstruma koji se hrani
sopstvenom decom.
Reč progres je izgubila svoju svetost.
Počela je potraga za nečim drugim, i činilo se, bar na trenutak, da je moguće sa lakoćom stići u magični, i pre svega čisti svet Srednje Zemlje (ili bar onoga što je ona sambolizovala).
Reč progres je izgubila svoju svetost.
Počela je potraga za nečim drugim, i činilo se, bar na trenutak, da je moguće sa lakoćom stići u magični, i pre svega čisti svet Srednje Zemlje (ili bar onoga što je ona sambolizovala).
Klub Middle-earth odavno ne postoji kao ni scena koja ga je podržavala. Ali "Gospodar prstenova" nije potonuo. Održao se, postajući sve veći i veći, hvatajući u
svoju slatku mrežu sve više različitih ljudi.
Njegove poruke i smisao njegovog postojanja privlačili su sve više ljudi koji su otkrivali svoje snove u tom svetu. Od tajnog ključa za pravu magičnu zemlju dostupnog posvećenoj manjini, "Gospodar prstenova" je prešao u vlasništvo miliona, spremnih da, čim im se ukaže prilika, odu u njegov svet.
"Gospodar prstenova" je najzad izašao i kod nas. Srednja zemlja dobiće nove zaljubljenike i prijatelje.
Njegove poruke i smisao njegovog postojanja privlačili su sve više ljudi koji su otkrivali svoje snove u tom svetu. Od tajnog ključa za pravu magičnu zemlju dostupnog posvećenoj manjini, "Gospodar prstenova" je prešao u vlasništvo miliona, spremnih da, čim im se ukaže prilika, odu u njegov svet.
"Gospodar prstenova" je najzad izašao i kod nas. Srednja zemlja dobiće nove zaljubljenike i prijatelje.
Zoran Stanojević o prevođenju "Gospodara prstenova"
Šta je "Gospodar prstenova"?
Bajka? Mit? Prastaro predanje o "pravoj" istoriji sveta?
SF!? Možda je najvažnije pitanje, na početku, odakle je došao?
Naravno da se nije pojavio iz čista
mira niti se "tek tako" rodio u prebogatoj mašti profesora
Tolkiena. Englezi imaju veoma razvijenu tradiciju pisanja bajki i fantazija. Gotske fantazije, starobritanski mitovi i "Alisa u Zemlji čuda" su možda najpoznatiji primeri.
Međutim kod Tolkiena je reč o posebnoj
vrsti fantazija - "herojskih romansi", bliskih riterskim romanima - koje vuku korene još iz ciklusa priča o kralju Arturu; herojske fantazije koje se odigravaju u potpuno imaginarnim svetovima.
Ključni element ovde je da čitalac treba da prihvati svet iz priče kao stvarnost. Svi doživljaji i sve opasnosti su stvarni. Frodo i njegovi saputnici zaista mogu da poginu na putu za Mordor - Zemlju Senki.
Jednom rečju, Srednja Zemlja nije zemlja čuda - za razliku od Luisa Kerola koji ni u jednom trenutku ne očekuje od čitaoca (pa čak ni od Alise) da njegov "svet" uzme za nešto drugo do puke fantazije ili logičke igre.
Realnost imaginarnog sveta je suštinski element u prihvatanju Tolkiena i svih njegovih prethodnika i "podanika".
Uzgred, prvu savremenu priču te vrste ispričao je 1895. izvesni William Morris - "Šuma na kraj sveta" - a značajne stvari, još pre Tolkiena ostvarili su Amenkanci Fritz Lieber i "otac" Konana Varvarina, Robert Howard, stvarajući jedan novi podžanr science fictiona - Sword & Sorcery, čiji obožavaoci su prvi i prigrabili Tolkena.
"Nastavljača" njegove tradicije ima užasno mnogo - najviše onih sa isključivo komercijalnim motivima. Najpoznatiji i najindividualniji od njih je Michael Moorcock - vrlo zanimljiva ličnost, direktno povezana i sa rockom - o kome će biti više reči drugom pnlikom.
Ključni element ovde je da čitalac treba da prihvati svet iz priče kao stvarnost. Svi doživljaji i sve opasnosti su stvarni. Frodo i njegovi saputnici zaista mogu da poginu na putu za Mordor - Zemlju Senki.
Jednom rečju, Srednja Zemlja nije zemlja čuda - za razliku od Luisa Kerola koji ni u jednom trenutku ne očekuje od čitaoca (pa čak ni od Alise) da njegov "svet" uzme za nešto drugo do puke fantazije ili logičke igre.
Realnost imaginarnog sveta je suštinski element u prihvatanju Tolkiena i svih njegovih prethodnika i "podanika".
Uzgred, prvu savremenu priču te vrste ispričao je 1895. izvesni William Morris - "Šuma na kraj sveta" - a značajne stvari, još pre Tolkiena ostvarili su Amenkanci Fritz Lieber i "otac" Konana Varvarina, Robert Howard, stvarajući jedan novi podžanr science fictiona - Sword & Sorcery, čiji obožavaoci su prvi i prigrabili Tolkena.
"Nastavljača" njegove tradicije ima užasno mnogo - najviše onih sa isključivo komercijalnim motivima. Najpoznatiji i najindividualniji od njih je Michael Moorcock - vrlo zanimljiva ličnost, direktno povezana i sa rockom - o kome će biti više reči drugom pnlikom.
Dakle, GOSPODAR PRSTENOVA je predivno
ispričana pnča o jednom mitskom, herojskom putovanju kroz
"izmišljenu" zemlju - heroic quest je engleski naziv za
takvu vrstu storije i uopšte gledano tu se mogu strpati i Homerova
Odiseja i mnoge naše narodne bajke.
Zemlja po kojoj se kreću Tolkienovi junaci, i iz čijih karakteristika proizilazi možda najveća privlačnost njegovog dela se prvenstveno oslanja na nordijsku mitologiju. Naseljena je, pored ljudi, patuljcima, elfovima (vilenjacima), zmajevima i drugim čudovištima, premudrim i apsolutno zlim kraljevima koji, i jedni i drugi, vuku poreklo iz magične davnine, kao i bića koja je stvorio Tolkien i zauvek ih ugurao u popularnu mitologiju - Hobiti, orci, enti.
Zemlja po kojoj se kreću Tolkienovi junaci, i iz čijih karakteristika proizilazi možda najveća privlačnost njegovog dela se prvenstveno oslanja na nordijsku mitologiju. Naseljena je, pored ljudi, patuljcima, elfovima (vilenjacima), zmajevima i drugim čudovištima, premudrim i apsolutno zlim kraljevima koji, i jedni i drugi, vuku poreklo iz magične davnine, kao i bića koja je stvorio Tolkien i zauvek ih ugurao u popularnu mitologiju - Hobiti, orci, enti.
Veština i napor koje je Tolkien uložio
u stvaranje svog Sekundarnog Sveta su upravo neverovatni. On ima
preciznu geografiju, dugu "dokumentovanu" istoriju,
raznorazne narode, jezike i pisma (sa njihovom dugom istorijom) - čak
i čudovišta i mačevi (a o junacima da ne govorimo), imaju svoje
geneaologije. U toku priče možete pratiti čak i meteorološke
prilike - dan za danom.
Realni svet koji poznajemo i mitološki
svet iz prošlosti, zakopan negde duboko u nama, su tako dobro
stopljeni, da vam se može u toku čitanja desiti da osetite da se
budite iz nekog ružnog sna i da se između korica te knjge otkriva
svet za koji smo oduvek znali da postoji.
Tolkien je samo mađioničar koji je "uhvatio" naše snove i košmare, naša "praiskonska sećanja". Ali on ih nije izmislio, samo je otkrio mesto gde oni mogu da žive.
Tolkien je samo mađioničar koji je "uhvatio" naše snove i košmare, naša "praiskonska sećanja". Ali on ih nije izmislio, samo je otkrio mesto gde oni mogu da žive.
Još jedna karakteristika tog sveta je
i potpuno prožimanje događaja i mesta na kojima se oni odvijaju, sa
potpunim uverenjem da tako treba da bude. Uostalom tu je i
posmrtno objavljeni "Silmarillion". To je kolekcija
"mitova" (od kojh je najvažnije Tolkien napisao mnogo pre
Gospodara Prstenova), koji počinju stvaranjem sveta, a događaji u
Gospodaru Prstenova su samo poslednja epizoda, kulminacija
hiljadugodišnje borbe i, istovremeno, i kraj jednog sveta.
HOBBIT, ili tamo pa ponovo nazad
Nekoliko reči o "Hobbitu".
To je ime malih, simpatičnih bića koja je stvorio Tolkien i naziv
knjžice koje možete naći i kod nas, u izdanju Nolita. Tehnički,
"Gospodar prstenova" je "nastavak" "Hobbita",
ali je ova veza nepravedna prema obema knjgama i može da stvori puno
nesporazuma.
Svestan toga, Tolkien je opširnim uvodom isključio potrebu čitanja "Hobbita" pre svog magnum opusa.
Svestan toga, Tolkien je opširnim uvodom isključio potrebu čitanja "Hobbita" pre svog magnum opusa.
"Hobbit" je divna knjiga, bajka, ali to je priča za decu. Takva joj je namena i nje ne treba da
se stidi, jezik i ton kojim se direktno obraća čitaocima, objašnjenja, linearnost i posebno moralna i etičke jednostavnost je čine takvom. To je prosto divna i nenametljvo poučna priča o odrastanju i
sazrevanju.
Uostalom i sama Srednja zemlja je u toj
knjizi bleda i nejasna (kao rudimentarna geografija naših
narodnih bajki, recimo). Mnoga mesta i ličnosti tek u "Gospodaru
prstenova" dobijaju svoje pravo značenje i mesto - posebno mag
Gandalf, Sauron, Gospodar prstenova lično, koji se samo ovlaš
spominje i Gollum, prethodni "vlasnik-čuvar" prstena i
ključna ličnost za razumevanje Tolkienovog poimanja suštine dobra
i zla.
Radeći tokom tridesetih godina na
HOBBITU i baveći se savremenim značenjem i vrednostima mitološke
literature - što je bio deo njegovih
profesionalnih preokupacija kao profesora anglosaksonske literature i
jezika - Tolkien je otkrio da je sa magičnim prstenom pronašao ne
samo sredstvo da pruži uživanje velikom broju ljudi već i sredstvo
za ispitivanje nekih od najsuštastvenijih pitanja i problema našeg
vremena.
Čime se bavi "Gospodar prstenova" - pored pričanja jedne predivne priče (što je u stvari sasvim
dovoljno)? I čime se, uostalom bavi čitav žanr iznikao na
neiscrpnom polju koje je on zaorao - mada se, na žalost, većina
ostalih autora ne bavi ničim drugim do pravljenjem para.
Pored niza tema prva je ona najstarija, neiscrpna: borba dobra i zla. Ili, još preciznije; suština dobra i
zla i uloga moći u toj beskrajnoj klackalici, (nije otrcana ne
brinite). Prsten, koji je prvenstveno simbol moći koju pružaju sle
zla ne sme biti upotrebljen, i borba Froda, njegovog nevoljnog nosioca
je borba da se prsten uništi. Ponekad ga nazivaju i Anti-Faustom. A
tema o iskušenju se ovde logično i suptilno nadovezuje.
Međutim, ono iz čega proizilazi možda
najveća privlačnost "Gospodara prstenova" je da se on
može posmatrati kao priča o "nevinosti" i čistoti i
njihovom gubitku. Srednja Zemlja je potpuno "čista" - uključujući i negativce čiji pad ne proizilazi iz njihovih nedostataka
kao negativaca već iz nedostataka zla kao pokretačke sile.
Srednja Zemlja je savršen svet - u svojim "čudnim" lepotama i opasnostima - i mnogi negativci su to samo zato što to ne shvataju i žele da je promene. Na žalost, cena pobede nad njima je gubitak "nevinosti", promena, nestanak "magije" i prastarih znanja i vrednosti koje je prof. Tolkien toliko voleo.
Ostaje samo ovaj konfuzni, nejasni svet koji nas okružuje.
Jasan je onda "bum" koji "Gospodar prstenova" doživljava u šezdesetim, zajedno sa velikim interesovanjem za mistične filozofije i znanja (Castaneda and company). Tolkien je pokazao - i strašno nas zagolicao - onim što je "postojalo" - pa postoji i sada - ali, čini se, da smo mi pokazali da ne znamo šta da uradimo sa tim.
Srednja Zemlja je savršen svet - u svojim "čudnim" lepotama i opasnostima - i mnogi negativci su to samo zato što to ne shvataju i žele da je promene. Na žalost, cena pobede nad njima je gubitak "nevinosti", promena, nestanak "magije" i prastarih znanja i vrednosti koje je prof. Tolkien toliko voleo.
Ostaje samo ovaj konfuzni, nejasni svet koji nas okružuje.
Jasan je onda "bum" koji "Gospodar prstenova" doživljava u šezdesetim, zajedno sa velikim interesovanjem za mistične filozofije i znanja (Castaneda and company). Tolkien je pokazao - i strašno nas zagolicao - onim što je "postojalo" - pa postoji i sada - ali, čini se, da smo mi pokazali da ne znamo šta da uradimo sa tim.
Na problemu vizuelizacije "Gospodara
prstenova" najbolje se ocrtava strahovita snaga Tolkienove
vizije i njegovog prodiranja u suštinske mehanizme ličnosti.
Naime, niko do sada nije uspeo da stvori zaista zadovoljavajuću likovnu predstavu GOSPODARA PRSTENOVA. Čak ni
sam Tolkien, koji je izradio seriju naivnih, ali simpatičnih pejsaža
u akvarelu, nikada nije pokušao da prikaže nekog od svojh junaka.
Raznoraznih pokušaja ima dosta, ali dva zaslužuju ovde posebnu pažnju.
Jedan je italijanski strip koji povremeno izlazi u Stripoteci (mada ga nema već dosta dugo). Ionako osakaćen, sadržajno i idejno, potpuno je upropašćen zaista imbecilnim spskohrvatskim prevodom. Ne čitajte to! To je najgora vrsta medveđe usluge.
Druga priča je dugometražni crtani film "The Lord of The Rings" - prvi deo (koji, naravno, nismo videli ni ove godine na FEST-u niti na Festivalu crtanog filma u Zagrebu) poznatog autora Ralpha Bakshija - njegovo najpoznatije delo, "Fritz the Cat" smo videli i na televiziji.
Ovaj film rađen je sa očiglednom ljubavlju i pažnjom - u tolikoj meri da su pojedine scene snimane sa glumcima pa po tome crtane. Izuzetan je vizuelni doživljaj, povremeno pun snage i patosa ali zaljubljenici Srednje zemlje često kažu:
"Da izvanredan je, ali nije to - TO"!
Raznoraznih pokušaja ima dosta, ali dva zaslužuju ovde posebnu pažnju.
Jedan je italijanski strip koji povremeno izlazi u Stripoteci (mada ga nema već dosta dugo). Ionako osakaćen, sadržajno i idejno, potpuno je upropašćen zaista imbecilnim spskohrvatskim prevodom. Ne čitajte to! To je najgora vrsta medveđe usluge.
Druga priča je dugometražni crtani film "The Lord of The Rings" - prvi deo (koji, naravno, nismo videli ni ove godine na FEST-u niti na Festivalu crtanog filma u Zagrebu) poznatog autora Ralpha Bakshija - njegovo najpoznatije delo, "Fritz the Cat" smo videli i na televiziji.
Ovaj film rađen je sa očiglednom ljubavlju i pažnjom - u tolikoj meri da su pojedine scene snimane sa glumcima pa po tome crtane. Izuzetan je vizuelni doživljaj, povremeno pun snage i patosa ali zaljubljenici Srednje zemlje često kažu:
"Da izvanredan je, ali nije to - TO"!
Srednja Zemlja i njeni stanovnici žive - postoje - u nama i slika svakog pojedinačnog čitaoca je ona prava.
Kakav je uticaj "Gospodara
prstenova" i gde mu je mesto? Postao je sastavni deo pop kulture
mnogo više nego "ozbiljne" literature, mada postoje
mnogobrojne "ozbiljne" studije, pa čak i "novine"
koje se bave isključivo njim i njemu sličnim!
Poen više za pop kulturu. Čini se da je on među najznačajnijim pokretačima zanimanja za "čistu" fantastiku i uvođenja novih pravila igre u SF. Uveo je i "mitološki" način razmišljanja - drugi koji je to učinio je Stan Lee sa razvitkom svoga MARVEL univerzuma.
Na rock je ostavio posredan uticaj - možda najviše na Syda Baretta, koj je počeo da stvara svoj rudimentalni svet sličan Tolkienovom, pre nego što se izgubio u njemu.
Broj ploča direktno inspirisanih Tolkienom je mali - vredi pomenuti stari LP Boa Videberga i divnu ploču WATER BEARER Sally Oldfield, sestre Mikea znate-već-koga.
Verovatno je problem isti kao sa vizuelizacijom.
Najzad šta je GOSPODAR PRSTENOVA i kom žanru pnpada?
Naćićete ga u svakoj istorij science fictiona. To je svojevrsno prisvajanje - koje, istina, nije teško argumentovati.
Ali, to je pre dokaz uticaja "Gospodara prstenova" i, s druge strane, dokaz širine samog SF-a. Poduhvat koji je Tolkien poduzeo nije stran SF-u mada je nesumnjvo najuspešniji. Možda jedino autentično SF delo koje se može meriti sa njim po širini, bogatstvu i originalnosti "stvorenog" sveta je DINA Franka Herberta (spec. izdanje biblioteke Kentaur kao "Peščana planeta").
Međutim, kreativno oslanjanje "Gospodara prstenova" na praiskonske mitove i njegova jedinstvena aroma autentičnosti - kombinovana sa deja vu doživljajem koji stalno prati čitaoca - čine ga jedinstvenim i neponovljivim. Podstakao je apetit publike praktično stvarajući ceo jedan podžanr, ali čitanje većine tih knjiga najčešće vodi razočaranju.
Poen više za pop kulturu. Čini se da je on među najznačajnijim pokretačima zanimanja za "čistu" fantastiku i uvođenja novih pravila igre u SF. Uveo je i "mitološki" način razmišljanja - drugi koji je to učinio je Stan Lee sa razvitkom svoga MARVEL univerzuma.
Na rock je ostavio posredan uticaj - možda najviše na Syda Baretta, koj je počeo da stvara svoj rudimentalni svet sličan Tolkienovom, pre nego što se izgubio u njemu.
Broj ploča direktno inspirisanih Tolkienom je mali - vredi pomenuti stari LP Boa Videberga i divnu ploču WATER BEARER Sally Oldfield, sestre Mikea znate-već-koga.
Verovatno je problem isti kao sa vizuelizacijom.
Najzad šta je GOSPODAR PRSTENOVA i kom žanru pnpada?
Naćićete ga u svakoj istorij science fictiona. To je svojevrsno prisvajanje - koje, istina, nije teško argumentovati.
Ali, to je pre dokaz uticaja "Gospodara prstenova" i, s druge strane, dokaz širine samog SF-a. Poduhvat koji je Tolkien poduzeo nije stran SF-u mada je nesumnjvo najuspešniji. Možda jedino autentično SF delo koje se može meriti sa njim po širini, bogatstvu i originalnosti "stvorenog" sveta je DINA Franka Herberta (spec. izdanje biblioteke Kentaur kao "Peščana planeta").
Međutim, kreativno oslanjanje "Gospodara prstenova" na praiskonske mitove i njegova jedinstvena aroma autentičnosti - kombinovana sa deja vu doživljajem koji stalno prati čitaoca - čine ga jedinstvenim i neponovljivim. Podstakao je apetit publike praktično stvarajući ceo jedan podžanr, ali čitanje većine tih knjiga najčešće vodi razočaranju.
"Gospodar prstenova" je
zaista jedinstveno delo.
I, uostalom, koga briga kom žanru
pripada. On jeste - u šta se nije teško uveriti. Treba ga samo
pročitati.
P. S. Prevod i opšta prezentacija na
našem jeziku su vrlo dobri - izuzev nedostatka prave propagande. Na
žalost između najzahvalnije njegove publike i "Gospodara prstenova" postavljena je velika, a besmislena, brana. U knjižari
knjiga košta (kad se kupi) 1800 N. D.! Verujem da je time tipična
spora invazija ovog remek dela samo malo usporena.
