Mart 1974: Poslednjih
nekoliko godina gotovo da se ne mogu zamisliti top liste bilo koje
radio stanice u zemlji, bez neke kompozicije Kemala Montena, bilo u
interpretaciji autora, bilo da ih pevaju, recimo, Zdravko Čolić,
Mahir Paloš ili neki drugi pevači.
Monteno, sa milion prodatih
ploča u relativno kratkom periodu, kompozitor je koji se ubraja među
najveće domaće hitmejkere.
Njegovim pesmama mogu se staviti i
određene primedbe, u pogledu originalnosti, one se i stavljaju...
... ali,
ipak, sve što izađe iz "fabrike Monteno" nailazi na
odličan prijem kod publike.
To je postalo pravilo...
Mogli ste malo i da se očešljate
... Nećemo samo razgovarati, nego ćete biti i slikani.
Da vam pravo kažem, ja nemam češalj...
Ovako, sportski sam obučen, pa nemam džepa ... A ... ovaj ... ovako
delujem i kao Pera Detlić, hahaha ...
To vam se sviđa?
Pa, sviđa mi se. Mislim, kad se fino
počešljam i kad se fino obučem, onda mi svi kažu da izgledam
stariji. Ovako sam mlađi.
Kad smo već kod toga, mislite li da
ste stariji ili mlađi?
Mislim da sam mlađi... Iako neki misle
da sam stariji. Stariji sam kao pjevač i kao... ovaj ... kompozitor,
međutim mlađi sam kao čovjek...
Koliko ste mladi?
Nemam ni 26 godina.
A koliko ste stari kao pevač?
To je bilo 1966. godine... To je...
Koliko ima godina? Osam godina.
Niste mnogo stari ni kao pevač, a
još mlađi ste kompozitor ...
Ja sam prvo mislio... ovaj... da su
kompozitori ... nisam mogao da zamislim kompozitora mlađeg čoveka.
Uvjek sam mislio da su to stariji ljudi, ćelavi... I kad sam bio
klinac u Sarajevu, kad je bio Kornelije Kovač, on je onda bio već
poznati kompozitor, šta ja znam ...
Je li već onda bilo ovako ... hm
... proređenih vlasi na temenu?
A ne... nego ja sam se iznenadio, ja
sam mislio da ću videti jednog starijeg čovjeka, kompozitora, a
onda kad sam video da je i on klinjo, to je bilo pre 11 godina, bio
je kosmat ...
Vratimo se malo Peri Detliću ... Da
vašu sklonost prema tom liku ne izaziva ona "Jugotonova"
ptičica koja kukuriče "Nova ploča" i koja se dodeljuje
za milion prodatih ploča?
Pa jeste i to, ja imam čak i jednog
Peru Detlića, takvog, za kojeg kažu da je zlatan... Ali, on nije
zlatan iako sam ga dobio za milion prodatih ploča.
A od čega je napravljen?
Ne znam... Od željeza valjda, ne znam
...
Niste valjda očekivali da ćete
dobiti kilogram i po zlata?
Nisam ... Ništa nije zlatno...
Odosmo u filozofiju! Ali ipak,
ostanimo kod Pere Detlića ... kako ste uspeli da prodate taj milion
ploča?
A, eto, skuckao sam nešto od tih
kompozicija kući, nešto na putu, nešto u vozu... Tako ... To je
kuckanje na svakom mjestu u svakom trenutku života.
Da vidimo šta ste skuckali kod
kuće?
Tamo sam napravio prvu pjesmu,
"Lidiju", koja je pobjedila na prvom Šlageru sezone...
Onda sam skuckao... još neke pjesme koje nisu postigle baš mnogo
zapažen uspjeh ... Ali, u vojsci sam napravio najbolje pjesme:
"Sinoć nisi bila tu", "Laži", "Iz dnevnika
jedne žene", "Jedne noći u decembru", "Što sam
ti skrivio živote moj" ...
U vojsci ste, kad smo već kod nje,
i raskuckali jedno prijateljstvo, čini mi se?
Jesam ...
Da li vam je žao zbog toga?
Jeste...
Vreme je prošlo. Utisci su se
slegli. Mislim da je pravi trenutak da sami sebe upitate "Jesam
li bio u pravu?". Radi se, naravno, o vašem napadu na Esada
Arnautalića, o vašoj optužbi da je jednu od svojih poznatih pesama
- ukrao od vas. Ako ne želite da o tome razgovaramo - nećemo ...
Zašto ne ... Razgovaraćemo. To je
bilo sve bez veze. Ja sam bio u vojsci ... Pre svega, ja to nikome ne
bih ni rekao, nego je neko drugi bio rekao ovim ... vašim nekim
kolegama ... sa kojim sam bio dobar prijatelj. Onda sam se ja video
sa njima, na jednom odsustvu, i oni su mi kazali da su baš pošli
kod mene u vojsku... Ja ih pitam šta je, a oni kažu za neke pjesme.
Ja sam odmah pretpostavio o čemu se radi i nisam hteo ništa da
govorim. Onda su oni insistirali, insistirali, ali ja nisam hteo
ništa da kažem... I, na kraju, kada smo onako nevezano razgovarali,
kada su kazali da neće ništa napisati, onda sam stvarno... kao
prijateljima to rekao ...
Oni su kazali da neće napisati, to kao da
sam ja rekao, nego kao da su oni sami zaključili ... ovaj ... time
što Esad, od kad sam ja otišao u vojsku, nije napisao ni jednu
pjesmu ... i šta ja znam ... I onda je ispalo da sam kasnije sve ja
izjavio, da sam rekao ... Meni je stvarno bilo krivo, ja se nisam
mogao smiriti onih prvih nekol’ko dana, jer sam sa Esom bio dobar
prijatelj i cijenio sam ga uvijek i kao muzičara i kao kompozitora.
I cjenim ga još uvjek i kao muzičara i kao kompozitora... I ja sam
to bio napisao u jednom pismu, kasnije, posle tog intervjua, međutim,
te novine to pismo nisu objavile... I tako...
Danas se u svijetu plaćaju ideje, a ne ...
Vratimo se vašem komponovanju.
Ostaje da čujemo ono što ste na putu skuckali ...
Na putu životnom napravio sam dosta
pjesama ...
Znači li to da vam je vojska bila
najplodonosniji period, jer ste kao iz rukava nabrojali ono što ste
u uniformi napisali, a kada ste došli do onog "napisao sam na
putu"...
Mogu da se setim i onoga što sam
napisao stvarno na putu... Recimo, "Dušo moja", "Gori
vatra", "Isti put", "Tužna je muzika" ...
Zar vam je toliko bilo potrebno da
se prisetite gde ste napisali "Gori vatra"?
Pa nije ...
Ili ste je vezali za "napisano
na putu" da biste dokazali da radite svuda i uvek?
Radim, stvarno uvjek
radim... Ja nikad ne sjednem da napišem neku pjesmu, nego uvijek
čekam da pjesma mene nađe, pa onda ...
Vi ste muzički, da oprostite na
izrazu, nepismeni?
Jesam.
Kako se onda ponašate kad vas pesma
nađe?
Da vam kažem ... Ima dosta ljudi koji
su muzički nepismeni ... mislim ... samo što ja to uvjek kažem, ja
se ne stidim što ne znam da zapisujem note... Međutim, ja sam bez
tog znanja naučio i da sviram gitaru. Dosta osjećam tu muziku, bez
neke škole, bez nečega ...
Na kraju krajeva, ljubav se nikada
ne uči u školi?
Naravno ... Danas se u svijetu plaćaju
ideje, a ne ...
Ko umesto vas radi taj posao, ko
umesto vas beleži note da bi oni koji imaju škole, mislim muzičke,
mogli da odsviraju vašu ideju?
Kako kad... U početku sam imao
teškoća, jer nisam se poznavao sa ljudima. Pošto sam dobar
prijatelj bio sa Đorđem Novkovićem i Esom Arnautalićem, Eso mi je
zapisivao, onda Stipica Kalogjera, Julio Marić ... Nikad mi niko,
stvarno, nije odbio da nešto zapiše ...
Ko danas za vas radi taj posao?
A, koga prvog sretnem, taj mi zapiše
...
Nemojte, molim vas, mene slučajno
prvog da sretnete, ne verujem da ću uspeti u tome ... Kako se ti
ljudi koji vam u tome pomažu, ponašaju prema vama?
Mislite oni sa kojima radim?
Da ...
Osjećam da me svi vole i cijene,
recimo, što ... Recimo mene cijeni Arsen iako on zna da zapiše
note, a ja to ne znam. On cijeni ono što ja radim, što ja napravim,
i čak je on pitao mene bi li ja napravio neke pjesme za Gabi Novak,
za ovu njenu longplejku novu...
Jeste li razmišljali o tome da
nešto i na tom planu napravite? Mislim da, eventualno, pogledate šta
nekakva škola, ne bukvalno shvaćeno škola, ali ipak neko znanje
stečeno, može da vam znači?
Jesam ... Razmišljao sam ...
I?
I još uvjek razmišljam ...
To je lepo, mislim razmišljati ...
A kada ćete sa razmišljanja preći na delo?
Prije svega, nisam imao mogućnosti
ranije ni da se školujem, da idem u muzičku školu, onda sam otiš’o
u vojsku, isto tako nisam mogao, onda sam se oženio, pa isto nisam
mogao ...
Onda ste dobili kćer, pa niste
mogli ...
Pa da ...
Šta znači to nisam mogao?
Znači da nisam imao para ...
Zar ni danas nemate para?
Ja sam čekao mogućnost da nešto
skupim novca i da bih mogao živet' od tog novca, da ne bih morao
trčat' od turneje do turneje, da bih mogao stvarno odvojit' neko
vreme da naučim to. Jer, mislim stvarno da imam smisla, i da bih to
brzo savladao.
Smisla imate, to je već dokazano
... Ali, ne mislite li da ste upravo u fazi kad mnogo trčite od
turneje do turneje?
Ha ... mislim ...
Može li čovek da kaže: "E,
sad imam dovoljno para", "E, sad više neću da trčim"?
U vašem poslu, naravno.
Ma može, al' ne zauvjek ... Ja mogu
sad to reć, imam novca za to i to, za šta mi je potrebno, recimo u
ovom slučaju bi mi bilo potrebno da obezbjedim ovaj ... stan ... to
plaćanje stana, jer sam kao podstanar, da imam novca za jedno godinu
dana da bih se posvetio tom učenju ...
Plašite li se da bi ta pauza mogla
biti i tragična za vas? Da bi vas, možda, ljudi zaboravili?
Ne, to ne bi bilo odsustvo od muzike,
jer bih pisao... A što se tiče koncerata, mislim da mi ta pauza ne
bi škodila ... Ni malo.
Da, i radim, radim, radim
Pre nego što ste propevali,
trčkarali ste na zelenom poljančetu, koliko se sećam ...
Jesam... I tad sam stvarno želeo da
postanem fudbaler ... Ja sam ranije, dok sam bio klinjo, uvjek pjevao
fudbalerima, narodne pjesme, zovnu me u svlačionicu, tamo fino
odjekuje ... I onda je Franjo Lovrić jednom, meni, na treningu
rek'o: "Ajd, boga ti, bolje ti pjevaj, nemoj da se mučiš
ovdje" ... I tako se ja manem fudbala ...
Znači, hteli ste da budete
fudbaler, evo, postali ste kompozitor i pevač ...
A ja ne kažem da sam postao kompozitor
jer mislim da danas kompozitori ne postoje... Oni su umrli. Ja sam
samo izmišljator pjesama i svi smo mi to...
Dobro, recimo, postali ste
izmišljator pesama i interpretator istih.... Nemate li blagi utisak
da su, kod vas, u vašem izboru, uvek bili u pitanju neka zanimanja
kod kojih motika nije baš najprisutnija? Da su uvek bila neka tako,
lepršava zanimanja, naporna istina, ali spolja dosta privlačna.
Jesu ... Ali ja mislim ako neko radi, i
stvarno od srca radi, i stalno radi, radi, radi, da nisu baš
lepršava. Ne mogu ja sad recimo, da stanem i da ne pišem recimo dve
godine, pa da nešto napravim posle ... Normalno da bi me, posle tri
četiri mjeseca svi zaboravili ...
Šta ste po zanimanju?
Po zanimanju nisam ništa.
Šta mu to dođe?
Završio sam gimnaziju i posle toga
više ništa. Po zanimanju sam, dakle, pjevač ...
Šta pevač i izmišljator pesama
Monteno priprema za budućnost?
Nisam nikada, kao neki, u intervjuima
govorio o svojim pjesmama, "to će biti ovako" ili "to
će biti onako" ... Ja sam uvjek čekao da pjesma izađe na
festival, pa da onda drugi ljudi kažu jel' to dobro ili nije.
Normalno je da ja svaku svoju pjesmu volim, da za svaku smatram da je
dobra.
Nisam ni mislio da mi pevate pesme
pohvalnice o svojim novim pesmama, nego samo da kažete šta spremate
... Ali, da preformulišemo to pitanje... Kako se oseća jedan takav
izmišljator kada na jednom festivalu koji bi trebalo da bude
eminentan, kao što je na primer "Opatija", ima dve pesme,
na jednom vrlo eminentnom festivalu kao što je "Šlager sezone
74" ima tri kompozicije ...
Normalno da mi je drago ... I drugi
kompozitori su, verovatno, isto poslali više kompozicija ...
Koliko ste vi poslali za "Šlager
sezone"?
Samo dvije ...
A primljene su tri ... To, valjda,
samo kod vas može?
Hahaha ... Stvarno tako je bilo. Jer,
jednu pjesmu sam ja bio napisao za "Ambasadore", njima sam
je ostavio, i oni su mislili da je stave na ploču... Kasnije, ja
uopšte nisam ni znao, oni su tu pjesmu poslali na "Šlager
sezone", i tako su njima primili moju pjesmu. A ja sam, pošto
sam sa Zdravkom bio na turneji, za njega napisao jednu pjesmu, a onda
sam i za sebe napisao i poslao te dvije ...
Kad vi u Sarajevo, a ono ...
A ono tri pjesme primljene ...
Jeste li bili ljuti na "Ambasadore"
što su poslali vašu pesmu bez vašeg znanja?
A nisam, iako je to odmah počelo da se
priča ... Šta ja znam, kao moje pola festivala, i tako ...
A, u stvari, nije pola nego "samo"
četvrtina, jel tako?
Hahaha pa, jeste ... Iako bih ja volio
da imam samo dvije pjesme ... Al' dobro ...
Jeste li tako plasirali, "po
jednu više" i ranije?
Nisam... Ja i inače, iako pišem
mnogo, ne snimam mnogo ploča. Za sedam godina snimio sam samo šest
ploča, dok su neki pjevači za samo godinu ili dvije snimili
sedam-osam ploča ...
Koliko su vaših pesama snimali
drugi pevači?
Pa ... dosta ... Ali, najviše se
prodala pjesma "Ne plači majko", koju pjeva Meho Puzić
... A od zabavnih "Gori vatra" koju pjeva Zdravko Čolić
...
Koliko je Meho prodao vašu pesmu?
U preko dvije stotine hiljada
primeraka, Zdravko je prodao oko stotinu hiljada ...
Nije li vam se učinilo da je daleko
rentabilnije čačkati po narodnoj, nego po zabavnoj muzici?
Pa, možda ... Ali ja neću dalje
čačkati ... Tu prvu koju sam napisao, "Ne plači majko",
ona je upalila, onda kasnije sam pokušao još jedno dvije-tri
pjesme, koje nisu baš nešto napravile ...
I onda ste digli ruke ...
Pa da ...
Vaše kolege imaju običaj da kažu
da vaše kompozicije liče na neke druge koje su već poznate i
popularne...
Kad bi neko htio da čačka po tome, ne
samo kod nas, nego i u svijetu, mislim da se za svaku pjesmu može
naći pedeset ili stotinu sličnih pjesama... I mislim da o tome niko
nema prava da govori ... A ja jedino to priznajem, ako mi vi donesete
neku takvu pjesmu za koju mislite da je slična ...
I ako je pustim, da je čujete, jer
nema svrhe da donosim notni zapis, zar ne?
Pa da, hahaha ...
Razmišljate li o onome što se, u
vašem poslu zove sutra?
Razmišljam ...
Samo toliko? Ništa više?
Da - i radim, radim, radim, radim...