- Šta se to događa sa Bijelim
dugmetom? (Intervju pravljen u trenutku prekida turneje zbog iznenadnog odlaska Alena Islamovića)
"I ja sam to pokušavao da shvatim i
mogu da ti kažem da ne znam šta se dešava, niti to iko zna. U
suštini, ništa se nije desilo. Išlo mi je na živce sve to po
novinama, neki su davali i naučni pristup svemu. A, zapravo, nije se
dogodilo ništa - čovek (Alen Islamović) je otišao kući i prestali smo da sviramo.
Prestali bismo i da nije otišao. Turneja je trebalo da se završi
kroz desetak dana. Ne znamo ni šta će biti dalje... Nije prvi put
da pravimo pauzu. Kada dođe vreme, videćemo šta ćemo i kako ćemo."
Čitao si feljton o Bijelom dugmeta u
našem listu?
"Da, i gledam to drugačije nego ljudi
koji ga čitaju, činjenica je da Vesić zna više o meni nego ja
sam, a i o ostalim stvarima. U suštini, sviđa mi se. Ceo taj
feljton je u drugačijem fazonu od onoga što drugi pišu."
Da li si ti još uvek u bendu?
Poznato je da bi svi, kada brod počne da tone, radije pokvasili noge
i napustili ga. Žalio si se da ti je svega dosta, da ne možeš više
na turneje?
"Bend nije rasturen. Šta će dalje,
biti, najviše zavisi od Gorana. Turneja je završena, a šta će
biti dalje to niko ne zna. A to sam rekao zato što me mnogo manje
pale koncerti. Više volim da sedim u studiju, da izmišljam, radim."
Mnogo toga se sada povlači za
Bregovićem. Te da vam je krao novac, aranžmane, da je nekima davao
dodatne procente samo da im se ime ne pojavi na ploči...
"To kako stoji na pločama to je
sigurno tako, u to budi ubeđena. Gorana novinari mrze, ja ne znam da
li je neko napisao dobru kritiku o nekoj našoj ploči. To njega nije
uzbuđivalo jer su tiraži prodatih ploča bili i njihova ocena. Nije
se striktno radilo ovako ili onako. Goran smisli pesmu, a ja je
uradim i donesem onako kako to ja znam da uradim. Da nije bilo nas,
to ne bi tako zvučalo, da je neko drugi bio na mom mestu, takođe."
Priča se da je tvoj status u grupi
bolji od ostalih članova benda. Da li je to tačno?
"Nije. U Dugmetu je sve lepo
raspoređeno. Svako ima svoj deo posla, svako zna šta treba da uradi, a lova ide
po procentima. Svi smo zadovoljni, ja pogotovo. Nema privilegija,
zašto bi trebalo da ih bude? Raditi sa Dugmetom nije lako."
Bregović je podvlačio da bez benda
ne može, mada je očigledno da je želeo da izgleda najzaslužniji
za sve. Govorio je i da ima stalnu potrebu za "božjim
sviračima" kao što ste Bata Kovač i ti. Kakva je uloga i
posao jednog "božjeg svirača"?
"Dobri svirači postali su dobri zato što su sedeli i vežbali satima.
Klinci se danas oslanjaju na tehniku. To nije dobro jer zanat mora
dobro i pošteno da se nauči. Ponosim se time što mogu svačije
želje da ispunim, da odsviram sve što poželiš. Počeo sam da
sviram u petoj godini, razvlačio sam harmoniku (smeh), a od
šesnaeste tako zarađujem. Kada sam svirao sa Alvinom Leejem, mislio je da sam završio akademiju u Pešti, a ja sam svirao
kad sam mogao. Ono čega nije bilo u školi, učio sam kod kuće.
Dovoljno je da šest meseci ne budeš u toku i ispao si iz igre..."
Za tebe kažu da si najveći tezgaroš
u Jugi i da sve sviraš za pare. Nekima je potrebno da osećaju ono
što sviraju da bi to radili dobro i drže se pravca koji im
odgovara. A ti sviraš narodnjake, jazz, rock...
"Ja cenim to kod sebe. Pre svega sam
muzikant. Deo publike potcenjivački gleda narodnjake kao da je to
bez veze i kao da može i levom nogom da se svira. Nije tako. Jeste
da u narodnjacima ima puno šunda, ali ja nikada nisam obraćao
pažnju na tekstove. Ni od Dugmeta ne znam ni jedan jedini tekst.
Osećam sve što sviram, to uopšte nije
problem (smeh), problem je što mi ljudi zavide jer od toga dobro
zarađujem. Svoj posao pošteno radim i sav sam novac pošteno
zaradio. Velika je stvar biti što univerzalniji muzičar. Ponosan
sam zbog toga."
U koju bi grupu muzičara sebe
svrstao? U jazzere, rockere, narodnjake?
"Ja sam sve što hoćeš (smeh). Sve
znam da sviram, sve mogu da odsviram, i ništa ne mrzim da sviram."
Kritika u poslednje vreme kaže da je
tvoja svirka hladna, kruta, da proizvodiš sterilne tonove. Kako
tumačiš takvu kritiku?
"Znam ko je to rekao - Kremer. Kada
čujem njegov komentar o meni, ja nemam nikakav komentar na to. On
ima pravo da misli šta hoće i da piše
šta hoće. U svakom slučaju, njegov ukus mi se ne sviđa. Ja
pokušavam da sviram onako kako to najbolje umem, i to ispunjava neke
moje kriterijume."
A kako si se osećao kada si na premijeri "Doma za vešanje" u Sava centru dobio veći
aplauz od Bregovića?
"Nisam to ni primetio. Isto sam, kao i
svi, davao sve od sebe da se taj posao sa muzikom obavi što bolje.
Mnogi su u Jugi pljuvali taj film i muziku, stvarno su ga žešće
ojadili. Mislim da nemaju prava. Iskreno, meni se sviđa. Možda sam pristrasan, ali sam u svakom slučaju
na strani onih koji o tom filmu misle sve najbolje."
Sa kojim bi pevačem voleo da sviraš
u Bijelom dugmetu?
"Ne znam. Po meni je Dado Topić
najbolji pevač u Jugi, meni se on najviše sviđa. Tifa je, recimo,
bio dobar na ploči, a na koncertima je znao da nas sve prodrma
falšem i za po nekoliko tonova. Alen, opet, obrnuto..."
Šta to spremaš sa Sašom Loknerom? Viđeni ste kako nešto radite zajedno...
"Lokac i ja smo dobri drugari, komšije smo, često izlazimo zajedno, ja sam ranije radio solističke koncerte, a
sada imamo ideju da ih radimo zajedno. Eto, uradili bismo nekoliko
zajedničkih koncerata."
Pošto razgovaramo u tvom studiju u Košutnjaku, okruženi velikim moćnim sintisajzerima,
reci mi na čemu sada radiš?
"Nešto za sebe, svoje stvari. Kroz nekoliko dana počinjem da radim sa
Zanom. Naravno, da sviram i pomognem koliko mogu, zajedno sa Tinijem
Vargom. Moja ploča će izaći do zime, i biće to, naravno,
instrumentalna muzika. Ja, eto, nemam problema sa pevačima."
Razgovarala: Gordana Kostić (Pop Rock, 1989.)