- Znam šta se sve o meni
priča - rekao je. - Priznajem, ima u tome 10% istine. Ostalo otpada
na maštu pojedinih novinara, da ne kažem na glupost...
Recite nešto od onih
90% gluposti?
- Pred moj polazak u
Kinu, sa reprezentacijom, pročitao
sam u jednom našem listu da su poznate žene moja najveća slabost!
A sve devojke sa kojima sam se zabavljao, anonimno, jer me više
privlače od onih poznatijih.
Zašto?
- Pa, većina takvih žena
su glumice i pevačice, a da bi se kod njih uspelo, treba mnogo
pričanja i mnogo para: skupe narukvice, izlasci u poznate restorane
... A meni to ne treba. Ja to ne volim.
Šta najviše, onda,
volite?
- Iznad svega volim svoju
majku. To da sam "mamina maza" lansiraju samo oni kojima
smeta moj odnos prema roditeljima, a naročito prema majci s kojom
obavezno iziđem u šetnju ili u restoran.
Pričaju da ste
prepotentni, da ne volite s ljudima da razgovarate ...
- Ovo prvo nisam, ali da
ne volim s ljudima da razgovaram, donekle je tačno. A zašto? Eto,
gde god se pojavim oni mi prilaze, pitaju me svašta, maltretiraju,
traže novac na zajam ... Pre neki dan kad sam se vraćao sa
treninga kući, ispred mene se zaustavi jedan taksi iz koga izlete
neki mladić. Prvi put ga u životu vidim, a on od mene traži 5 000
da plati vožnju!
- I?
- Nisam mu dao, naravno.
Međutim, nedavno dobijem od jedne devojke pismo u kome me moli da
joj pošaljem 20 000 starih dinara da bi prijavila neke ispite na
fakultetu. Poslao sam, iako znam da tu nema vraćanke ...
- Čuli smo, da ste u
sukobu s klupskim drugom Jelićem jer vam je preoteo devojku koju ste
hteli oženiti? I da li je tačno da ste od uprave Lokomotive
zahtevali da se on više ne pojavljuje u timu. On ili vi?
- Pa, sukoba uvek ima,
ali to nema veze sa devojkama. A što se tiče tog ultimatuma upravi,
o tome ni govora! To mi ne bi palo ni na pamet, a kamoli kad je u
pitanju Jelić s kojim već 10 godina igram košarku ... A što je
Jelić malo igrao prošle sezone, to pitajte trenera Katinelija: on
sastavlja tim, a ne Nikola Plećaš kako to čaršija priča ...
V. Vicanović (Karavan, 1972.)
*****
Mart 1971: Sa šesnaest godina,
Nikola Plećaš je počeo da igra - rukomet. U nižerazrednom klubu
"Mladost", gde je ubrzo postao standardni prvotimac sa
razornim šutem. To nije promaklo oku trenera košarkaškog kluba
"Mladost", koji mu je prišao kada je Nikola trenirao sa
drugovima i upitao hoće li da igra košarku...
Koš za košem...
Iako to ranije nije
pomišljao, Plećaš je pristao.
Bio je dovoljan samo prvi
trening pa da se Nikola zaljubi u ovaj sport. Za veoma kratko vreme
uskočio je u prvu postavu gde je u to vreme glavna zvezda bio Damir
Šolman, današnji igrač Jugoplastike.
Igrala se prijateljska
košarkaška utakmica između Lokomotive i Mladosti. U tom meču,
Nikola Plećaš je zaista briljirao i pogađao je koš odakle god je
uputio loptu. Uzalud ga je čuvao tadašnji reprezentativac Kovačić.
Plećašu je sve polazilo za rukom ...
Po završetku susreta,
Branko Lentić, tadašnji predsednik Lokomotive pozvao ga je da pređe
u njegov klub.
Poziv od Žeravice
Posle nekoliko dana
Nikola je postao član KK Lokomotive.
Nije dugo potrajalo, a on
je postao i njen najbolji igrač. U proseku je, bar tada, postizao
po utakmici oko 30 koševa. Takve košgeterske sposobnosti "odvele"
su Plećaša pred saveznog kapitena Ranka Žeravicu koji ga je, 1966.
godine, uvrstio u najbolju nacionalnu salekciju.
Dres sa jugoslovenskim
grbom više nikada nije skinuo.
Za vreme Svetskog
prvenstva u Ljubljani, 1970. godine, Plećaš je pustio brkove i
bradu i imao stalno "razgovore" sa Rankom Žeravicom. Kada
je Jugoslavija postala zvaničan
prvak sveta, Žeravica ga je pozvao u svoju sobu ...
Komplet brijanje i šišanje
Kada je Nikola ušao,
čekalo ga je iznenađenje - u obliku berberina specijalno pozvanog
za tu priliku. Nije bilo izbora, seo je na stolicu i od brkova i
brade nije ostalo ništa ... A nije ni imalo smisla da onako brkat i
čupav prima zlatnu medalju!
Svetsko prvenstvo se
završilo, a Nikola je postao meta naših najboljih košarkaških
klubova. Želeli su ga po svaku cenu.
Jedan beogradski klub (nije želeo da kaže koji, šteta!) nudio mu je za potpis četvorogodišnjeg ugovora dvosoban stan u samom centru Beograda, kola i pet miliona dinara, s tim da posle četiri godine bude automatski slobodan da ode dalje.
Jedan beogradski klub (nije želeo da kaže koji, šteta!) nudio mu je za potpis četvorogodišnjeg ugovora dvosoban stan u samom centru Beograda, kola i pet miliona dinara, s tim da posle četiri godine bude automatski slobodan da ode dalje.
Plešać se kolebao ...
Ovde mi je dobro
On je želeo da dođe u
Beograd, ali uprava Lokomotive nije
htela ni po koju cenu da mu izda ispisnicu. No, njemu je i tamo dobro
gde je sada. Njegova prosečna mesečna primanja iznose oko 600
hiljada starih dinara.
Nikola Plećaš ima 23
godine, student je spoljne trgovine, u slobodnom vremenu čita knjige
i sluša muziku. Njegovi pisci su: Miroslav Krleža, Ivo Andrić i
Tolstoj, dok se u muzici opredelio za crnačke duhovne pesme.
R. Vicanović (Karavan, 1971.)