Po stažu najstariji te večeri, elegantni sredovečni rokeri sa Baščaršije odsvirali su nekoliko pesama iz svoje 25-godišnje karijere, podsetili publiku na jedan od najlepših glasova našeg roka i nagovestili da i posle toliko godina o povlačenju sa scene ne razmišljaju. Što se članova "Korni grupe" tiče, oni su se specijalno za ovu priredbu ponovo okupili u starom sastavu posle 13 godina!
Njihovo izvođenje pesme "Jedna žena" bio je najblistaviji muzički trenutak ove sjajne večeri, kojim je Kornelije Kovač ponovo pokazao da je išao ispred svog vremena, da je stvarao muziku za budućnost, što je bio jedan od hendikepa njegove grupe, jer publika nije uvek mogla da prati ideje i muzička rešenja "kornijevaca".
"Trla baba lan" (čuli smo je i ove večeri) bio je jedan od Kornelijevih ustupaka publici, koji iz ove perspektive ipak pripadaju prošlosti.
Ali, mnogo toga što su Josip Boček, Kornelije Kovač, Vladimir Furduj i Bojan Hreljac, uključujući i njihove pevače, pre svega Dadu Topića, stvarali pre petnaestak godina, moglo bi i danas da zvuči sveže.
Otud se treba nadati da Kornelijeve reči publici na kraju nastupa "Korni grupe", u kojima je bilo želje i odlučnosti da sa svojim momcima radi nešto novo, neće ostati samo prazno obećanje.
Za razliku od Kovača, Radomir
Mihajlović Točak nije uspeo za ovu priliku da okupi "Smak".
Ipak, oduševio je prisutne, dokazavši ponovo da je među rok-gitaristima ostao sasvim osoben virtuoz, neka vrsta domaćeg "Paganinija električne gitare".
Slično važi za grupu Tajm, koja takođe nije uspela da se pojavi u legendarnoj postavi, ali upotpunjena sjajnim gostima Janezom Bončinom i Brunom Langerom, a predvođena pravom i uvek živom legendom našeg roka, Dadom Topićem, ubedila nas je da smo nekada ipak slušali kvalitetniji rok nego danas.
Ipak, oduševio je prisutne, dokazavši ponovo da je među rok-gitaristima ostao sasvim osoben virtuoz, neka vrsta domaćeg "Paganinija električne gitare".
Slično važi za grupu Tajm, koja takođe nije uspela da se pojavi u legendarnoj postavi, ali upotpunjena sjajnim gostima Janezom Bončinom i Brunom Langerom, a predvođena pravom i uvek živom legendom našeg roka, Dadom Topićem, ubedila nas je da smo nekada ipak slušali kvalitetniji rok nego danas.
Što se tiče "YU grupe",
koja se posle pauze od osam-devet godina ponovo vratila na scenu, tome
ćemo u jednom od narednih brojeva posvetiti više prostora. Na to
nas obavezuje ne samo ovaj njihov nastup u centru "Sava", već i
novi, nedavno izdati album, na kome su braća Jelić i njihovi
saradnici pokazali da uz sede glave ponekad i te kako idu mlada,
rokerska srca.
Zanimljivo je reći da među legendama
našeg roka koje su nam se predstavile u centru "Sava" nema
nijednog muzičara koji se od muzike obogatio.
Naprotiv, najviše je onih koji jedva sastavljaju kraj s krajem. (Tihomir Pop Asanović se, kažu, jedini obogatio, ali ni on od muzike, već od biznisa u Americi.)
Reč je o pravim zaljubljenicima u muziku, baš zbog toga i autentičnim legendama. Ni ova turneja, koja je već obišla Zagreb, Sarajevo, Novi Sad i Beograd, a tek će Ljubljanu, Rijeku, Pulu i još neke gradove, tu neće ništa promeniti.
Kada se prihod podeli mnogobrojnim muzičarima, pokazaće se da su ponovo radili po starom receptu: "mnogo muzike za malo para".
Slično važi i za glavnog organizatora ove akcije, Vladimira Mihaljeka, koji je uvek mislio više o tome šta će pokloniti publici, nego koliko će na tome zaraditi. Ali, drugačije i ne može da bude, kada u menadžerskim grudima kuca rokersko srce...
Naprotiv, najviše je onih koji jedva sastavljaju kraj s krajem. (Tihomir Pop Asanović se, kažu, jedini obogatio, ali ni on od muzike, već od biznisa u Americi.)
Reč je o pravim zaljubljenicima u muziku, baš zbog toga i autentičnim legendama. Ni ova turneja, koja je već obišla Zagreb, Sarajevo, Novi Sad i Beograd, a tek će Ljubljanu, Rijeku, Pulu i još neke gradove, tu neće ništa promeniti.
Kada se prihod podeli mnogobrojnim muzičarima, pokazaće se da su ponovo radili po starom receptu: "mnogo muzike za malo para".
Slično važi i za glavnog organizatora ove akcije, Vladimira Mihaljeka, koji je uvek mislio više o tome šta će pokloniti publici, nego koliko će na tome zaraditi. Ali, drugačije i ne može da bude, kada u menadžerskim grudima kuca rokersko srce...