Februar 1978: Zbog čega su dve socijalističke, jedna
kapitalistička i jedna nesvrstana zemlja odlučile da svojim
filmovima ne dozvole prikazivanje u Jugoslaviji...
Organizatori FEST-a uvek su imali mnogo
muke u nastojanjima da program festivala ispune najboljim filmovima
snimljenim prethodne godine u svetu.
Međutim, nikada kao ove godine
tim mukama nije kumovala politika. Četiri izvanredna filma, po jedan
iz Amerike, Poljske, Tunisa i Sovjetskog Saveza publika na FEST-u 78
neće videti...
... ukoliko se u sledeća dva-tri dana ne dogodi neko čudo ... iz razloga koji je možda jednostavno formulisati, ali koji pomalo
komplikovano zvuči: filmovi u svojoj zemlji nisu dobili "vizu"
za prikazivanje u našoj zemlji.
Reč je o filmovima koji govore o
nekim političkim, društvenim ili sistemskim anomalijama zemlje u
kojoj su nastali, manje ili više angažovano, ali za tamošnje kulturno-političke oce dovoljno nepodobno ili otvoreno, već kako ko
želi da shvati, da bi bili prikazani u Jugoslaviji.
U ovom slučaju
je možda najinteresantnije da su FEST-u 78 iz
političkih razloga filmove uskratile dve socijalističke zemlje,
jedna kapitalistička i jedna - nesvrstana.
O darovitim i odanim
- Kapitalisti nam ne daju film jer smo
komunisti - objašnjava umetnički direktor i selektor FEST-a Milutin
Čolić - a neki komunisti nam ne daju jer možda sumnjaju da smo
komunisti, a prijatelji iz trećeg sveta ne daju nam ga - ne znam ni
sam zašto!
Doduše, pravo svake zemlje je da zabrani prikazivanje
nekog svog filma u drugoj zemlji ili određenom delu sveta. Sami smo
napadali komisiju koja je svojevremeno na festival u Berlin poslala
naše "crne filmove", pa nam nije tako teško da slične
odluke shvatamo.
Nemamo nikakvih prava da se takvim odlukama
suprotstavljamo, ali nam se čini da bar socijalističke zemlje ne bi
trebalo od nas da kriju filmove zato što govore o nekim slabostima
njihovog društva.
Reč je o nesporazumima umetnika i političara,
koje najbolje leči vreme, ali zbog kojih ove godine naš Festival
neće videti nekoliko izuzetnih dela filmske umetnosti.
Nikako ne mogu da se
pomirim sa tim da smo Poljaci, mi ili neka druga socijalistička
zemlja tako nesigurni, da bismo se plašili jednog filma. Izdržali
smo nacizam i fašizam, pa zašto bismo se bojali jednog Vajde ili
Petrovića!?
Treba da čuvamo darovite ljude, jer uvek ćemo lakše
stvoriti od darovitih odane, nego od odanih - darovite ...
Bilo kako bilo, gotovo je sigurno da na
FEST-u ove godine nećemo videti američki film "Network"
(kod nas preveden nao "TV-mreža"), poljski "Čovek od
mramora", sovjetski "Udovice" i tuniski "Sunce
hijena".
To je tužna vest za ljubitelje dobrog filma, pogotovo što se o
"Networku" Sidnija Lameta i "Čoveku od mramora"
Andžeja Vajde ove godine veoma mnogo govorilo i pisalo u svetu, pa
su sa nestrpljenjem očekivani u programu ovogodišnjeg beogradskog
filmskog festivala (američki film je, čak, trebalo da bude prikazan
na "FEST-u 77", ali iz tada nedovoljno jasnih razloga na
festival nije stigao).
Slabo opravdanje
Trud selektora i organizatora FEST-a da
za program festivala ipak obezbedi kopije pomenutih filmova bio je
ogroman i još ne prestaje. Korišćeni su zvanični putevi,
poslovne, umetničke i prijateljske veze, ali bez pravih rezultata.
Poljski ministar za kulturu, na primer, odbio je molbu organizatora
FEST-a uz obrazloženje da bi "Čovek od mramora", ukoliko
bi bio prikazan u Beogradu, bio hendikepiran, jer po propozicijama ne
bi više mogao da se nada nagradama na drugim festivalima u svetu.
A,
prema pisanju svetske štampe, poznato je da je isti film ove godine
dobio poziv za učestvovanje na festivalima u Kanu, Berlinu, Parizu
i Londonu, a ni na jednom nije prikazan. Čak i u Poljskoj ovaj film
je skinut sa bioskopskog repertoara i, kako se to popularno kaže,
"zabunkerisan" je do daljeg.
Da bi neupućenima bilo
jasnije u čemu je stvar, pomenućemo da je reč o filmu koji govori
o posleratnoj izgradnji Poljske, o udarnicima i rekorderima
socijalističke obnove te zemlje, koji je tamošnje filmske kritičare
podelio u dva tabora: dok ga jedni smatraju remek-delom koje na
viteški način govori o mukama kroz koje jedan narod prolazi
ostvarujući svoje ideale, drugi ga optužuju da ruši mit udarnika i:
"čini ustupke politici iluzija koju vodi grupica intelektualaca smatrajući da su oni, a ne narod i radnička klasa, pozvani da odmere pravdu svetu koji nas okružuje".
Vesti po narudžbini
"Network" Sindija Lameta
mnogi smatraju filmom decenije u Americi. Tome idu u prilog i tri "oskara" koja je film osvojio prošle
godine, kao i najlaskavije ocene kritičara u svim zemljama Evrope
gde je "Network" prikazan.
Reč je o britkoj i duhovitoj
filmskoj farsi koja govori o jednoj velikoj američkoj
televizijskoj kompaniji i njenom voditelju Hauardu Bilu, zvezdi
najgledanije emisije vesti.
Pričajući o preobražaju jednog
ozbiljnog tv-komentatora u idola malog ekrana, scenarista Pedi
Čajevski i režiser Lamet otkrivaju gledaocima unutrašnjost jedne
zahuktale mašinerije zvane televizija, gde korupciji ne odolevaju ni
emisije vesti: pa se iz njih ljudi hrane informacijama koje sa pravom
istinom često nemaju nikakve veze.
"Oskarovac" Čajevski,
za koga se zna da je levičarski orijentisan, briljantno je prikazao
jedno društvo koje svoju istinu često zna da gradi na lažima.
Rezultat toga bile su mnogobrojne nagrade i priznanja ovom filmu, ali
i njegova zabrana prikazivanja u zemljama istočnog bloka (neki
Amerikanci misle da tom bloku i mi pripadamo, o čemu, uostalom,
"Network" i govori).
Tuniski film "Sunce hijena"
upozorava na opasnost od infiltriranja stranog kapitala, koji kroz
turističke objekte koji prekrivaju morsku obalu te zemlje preti da
ugrozi tamošnju privredu, dovodeći je u zavisnost koja može da
postane i nacionalna, a sovjetski "Udovice" je svojevrsna kritika birokratije u toj zemlji.
Oba filma nisu dobila "vizu"
za prikazivanje na FEST-u, ali ni u jednom slučaju nije sa zvaničnih
mesta objašnjeno zbog čega se tako postupilo.
Veoma interesantan u celoj ovoj stvari
je stav ambasada u našoj zemlji onih zemalja koje su "FEST-u 78"
pomenute filmove uskratile.
Američke, tuniske, poljske i sovjetske
diplomatske predstavnike u našoj zemlji je veoma iznenadilo to što
su njihove zemlje odbile da filmove delegiraju na beogradski
festival, izrazili su čak svoje neslaganje sa takvim odlukama i
učinili napore da odgovorne u svojim zemljama ubede da filmove
prikažu na FEST-u.
Očigledno je da oni koji su među
nama, koji su nas već dobro upoznali, od objektivnosti naše publike
ne strepe.
Ali, to nam ostaje samo za utehu.
Jer, "Network",
"Čoveka od mramora", "Sunce hijena" i "Udovice"
ta ista publika po svoj prilici ove godine neće videti.
Napisao: Danilo Štrbac (RTV revija, 1978.)
