Maj 1960: Jugoslavija se već
godinama zalaže za što širi razvoj privredne razmene u svetu, kao
i za pomoć nerazvijenim zemljama. Praktikovanje ovih načela može
izvanredno mnogo doprineti smirenju i stabilizovanju prilika u svetu.
Naša politika polazila je od ocene da
veštačke privredne barijere, koje su nastale kao posledica
političke podele sveta u znaku hladnog rata, predstavljaju smetnju
normalizovanju odnosa među narodima, pa se upravo zato borila za što
slobodniju svetsku razmenu i privrednu saradnju.
Istovremeno,
Jugoslavija je isticala da je jedan od nužnih preduslova za
sređivanje prilika i stabilizovanje mira - efikasna, "apolitička"
pomoć razvijenih zemalja narodima koji su privredno zaostali.
Ovakav stav Jugoslavije - u Ujedinjenim
nacijama i van njih - mnogo je doprineo stvaranju onog velikog ugleda
koji naša zemlja uživa.
U stvari, politika pomoći nerazvijenim
zemljama i proširenja ravnopravne privredne saradnje u svetu, samo
su jedna manifestacija osnovnih načela jugoslovenske spoljne
politike, deo jugoslovenskih koncepcija koegzistencije i međunarodne
saradnje.
Međutim, ono što ovakvom načelnom
stavu Jugoslavije daje posebnu vrednost, jeste činjenica da se reči
i dela poklapaju, da praksa politike naše zemlje potvrđuje
shvatanja za koja se Jugoslavija zalaže.
Posledinja godina bila je u tom pogledu
naročito značajna. U tom periodu Jugoslavija je ne samo dalje
razvijala privredne odnose sa mnogim zemljama, što je svakako i
izraz stalnog porasta snaga jugoslovenske privrede, već je - kad je
reč o nerazvijenim zemljama - pokazala spremnost da sa svoje strane
učini maksimum u pravcu olakšavanja međusobne privredne razmene,
odnosno da, u okviru svojih materijalnih mogućnosti, pomogne
privredni razvoj tih zemalja.
Posebnu pažnju - u toj svetlosti -
zaslužuju povoljni krediti koje je Jugoslavija pružila nizu
nerazvijenih zemalja, samo s ciljem da na taj način olakša
privredni uspon tih nacija.
Nedavno je stigla iz Nju Delhija vest o
novom jugoslovensko-indijskom trgovinskom sporazumu, koji - pored
ostalog - sadrži i klauzulu o povoljnom jugoslavenskom kreditu
Indiji, u visini od 40 miliona dolara.
Indija će ovaj kredit koristiti za
nabavku određene industrijske opreme u našoj zemlji, odnosno za
opremanje određenih investicionih programa u okviru svog novog
petogodišnjeg plana.
Međutim, kada se pogledaju dosijei,
videće se da kredit Indiji nije prvi ni jedini kredit koji je
Jugoslavija dala zemljama manje razvijenim od nje. Slični
srednjeročni, povoljni krediti, mada manji, dati su i Etiopiji,
Sudanu, Indoneziji, Cejlonu, Ujedinjenoj Arapskoj Republici...
Ukupna suma kredita koje je naša
zemlja u poslednje vreme odobrila nerazvijenim zemljama za nabavku
industrijske opreme, brodova, fabrika i sličnog, iznosi ozbiljnu
cifru od preko 100 miliona dolara.
Sto miliona dolara i vrlo povoljni
krediti - to je podatak koji podstiče na razmišljanje.
U toj brojci sadržana je čitava jedna
politika. Pre svega, činjenica da je Jugoslavija danas privredno
toliko napredovala i ojačala da je u mogućnosti da daje kredite i
da obezbedi isporuku opreme koja je potrebna zemljama koje se nalaze
na putu industrijskog i privrednog razvoja, vrlo jasno svedoči o
velikim privrednim uspesima socijalističke Jugoslavije.
Još nedavno naša zemlja nije imala
mogućnosti da pruža kredite, jer je i sama bila nedovoljno
razvijena. Međutim, konstantni napori naših ljudi urodili su
plodom: danas se Jugoslavija na svetskim tržištima sve više
pojavljuje kao industrijski razvijena zemlja, koja je u stanju da
isporuči mnoge proizvode koji su potrebni nerazvijenim zemljama.
Pružajući povoljne kredite nedovoljno
razvijenim zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike - što će se
nastaviti i u toku ove godine - Jugoslavija, nesumnjivo olakšava i
podržava privredni razvoj tih nacija.
Tačno je da je ovakav jugoslovenski
odnos skroman po obimu - kada se uporedi s potrebama tih zemalja.
Jugoslovenski doprinos je, isto tako mali u poređenju s kreditnim i
finansijskim mogućnostim velikih svetskih sila. Ali takva upoređenja
niti su opravdana, niti mogu da umanje principijelan praktičan
značaj jugoslovenskih kredita. Jer, oni su, pre svega, izraz dobre
volje i spremnosti Jugoslavije da u okvirima mogućnosti svoje
privrede i na delu pomogne razvoj nerazvijenih zemalja.
Za nerazvijene zemlje Jugoslavija je
vrlo pogodan privredni partner. Pre svega, ne treba zaboraviti da ih
za Jugoslaviju vezuju čvrste niti istih osnovnih stremljenja,
sličnih političkih pogleda i oprobanog prijateljstva. Većina
nerazvijenih zemalja takođe vodi vanblokovsku politiku.
Prema tome politička atmosfera je
izrazito povoljna, pogotovu što te zemlje znaju da, uzimajući
kredit od Jugoslavije ne moraju da brinu od skrivenih posledica.
Jugoslavija nema nikakvih pretenzija u
smislu dominacije i "političkog unovčavanja" olakšica
koje pruža kreditiranjem.
Drugim rečima, na temeljima obostranog
poverenja postoje mogućnosti za najširu saradnju. Jugoslavija je
privredno sposobna i politički spremna da, koliko joj sopstvene
prilike dozvoljavaju, doprinese privrednom napretku svojih azijskih,
afričkih i latinsko-američkih prijatelja.
To je, svakako, osnovni politički i
ekonomski smisao jugoslovenskih kredita. Drugi je - da i privreda
Jugoslavije ima neposrednih interesa u razvoju saradnje sa
nerazvijenim zemljama. Mi smo mlada industrijska nacija, koja, težeći
da se dalje razvija, mora da stvara tržišta i za svoje inđustrijske
proizvode.
Otuda proširenje izvoza, stvaranje
tržišta, učešće u planovima izgradnje objekata u nerazvijenim
zemljama, predstavlja, u svakom slučaju, i dugoročni jugoslovenski
interes. Krediti koje je Jugoslavija odobrila Indiji, Cejlonu,
Indoneziji, Sudanu, Etiopiji i drugim zemljama, olakšavaju, dakle,
dalji normalan porast jugoslovenske privrede.
Jedno je s drugim povezano. Naša
zemlja i sama uzima kredite da bi se dalje razvijala, ali ih, kao što
vidimo, i daje zaostalijim zemljama.
U modernom svetu tako i treba da bude,
to i jeste pravilno shvaćena koncepcija ekonomske saradnje nacija na
temeljima ravnopravnosti, uzajamnosti interesa i koegzistencije.
Svojom politikom u ovoj oblasti,
Jugoslavija doprinosi savlađivanju ekonomskih barijera, kao i
suzbijanju zaostalosti u svetu - suzbijanju najvećeg neprijatelja
trajnog mira.
Tako se na delu potvrđuju reči i
stavovi Jugoslavije o pomoći nerazvijenim zemljama i o širokoj,
svestranoj, antidiskriminacionoj privrednoj saradnji kao važnim
elementima borbe za mir i prijateljstvo među narodima.
(Duga, 1960.)
