April 1983: O čemu sanjaju Zdravko Čolić i Nenad Neša Radulović?
- Mnogo spavam i mnogo sanjam - kaže Zdravko. - Malo
ružno, malo više lepo i to obavezno u boji.
Neko kaže da je to karakteristično za žene, ali mogu svima da kažem da oni koji ne mogu da sanjaju u boji da su izgubili mnogo u životu.
(Trećinu života čovek provede u snu, je l' da?)
Neko kaže da je to karakteristično za žene, ali mogu svima da kažem da oni koji ne mogu da sanjaju u boji da su izgubili mnogo u životu.
(Trećinu života čovek provede u snu, je l' da?)
Inače, kad spavam vrlo sam
nemiran, ali je interesantno da bez obzira na to što se u snu
prevrćem, dovoljna mi je samo polovina kreveta.
Kako zaspim? Pa,
najčešće kad legnem potrbuške. Obožavam taj položaj, eventualno
neki put sa strane, ali to onda mora da bude bez jastuka.
Joj, ja sam
ti velika spavalica. Moram da "odradim" svojih 8 sati pa to
ti je. Kad sam na turneji onda je to bogami i 10 sati. Nije lako
kretati se, skakati, a o pevanju da i ne govorim ako nisi ispavan.
Šta sanjam u poslednje vreme? Eh! Ljubavne snove. Ne znam da li je
to uticaj proleća, sunca, topline...
Obavezno se dešavaju u
prirodi, a ja sam ti tu onda ko neki Adam. Eva ili Eve dolaze po
porudžbini. (?)
Da! Ja imam recept za san. Prvo intenzivno (ne dugo,
ali intenzivno) razmišljam o nečemu, zatim lagano pod hladan tuš,
pa onda u krevet. Naravno potrbuške. Iste te noći sto postotno
sanjam ono što sam poželeo. Probajte!
Nenad Radulović (Poslednja igra leptira):
- U poslednje vreme nemam vremena
da sanjam. "Poslednja igra leptira" snima novi album i ja
kao pravi pripadnik sveta leptirskog lepršam od mikrofona, do
mikrofona, od Ace (tonca), do Buleta (producenta), od PGP-a (Big
mama), do RTB-a (Big tata) i tako.
Uf! I Leptir može da se umori.
Ipak kad sanjam onda sam obično "Mač kralja Artura". Svi
se onda nešto natežu da me vade, a ja ni makac.
Sanjam i da sam
Džems Bond, a hor strašnih cava peva "Samo dva puta se živi".
Tada se obično probudim u 007, uzmem šećer i vodu i opet zaspim da
odsanjam šta će dalje biti.
Najslađi san?
Joj, ima jedan. Zove se
koncert u Domu sindikata. U svakom snu najmanje 2.000 ljudi.
I onda
uvek naiđe neki dasa I kaže "Vi zarađujete grdne pare"!
Ja se tek tada rasanjam i obično pomislim: "Ovaj mora da je
loše sanjao".
Desi se da sanjam "Natašu", a nekad
joj dobacim, onako u snu i "Vrati se". Zavisi od
raspoloženja.
Sanjam u boji, ali to nemoj nikome da kažeš (uvezao
sam neke sprave koje mi to omogućavaju, bez carine).
Najsrećniji sam ipak kad se probudim,
sednem, razmislim, pođem u kupatilo itd.
(ITD, 1983.)
