Februar 1972: Iz arhive nekadašnjeg predsednika
srpske vlade objavljujemo anonimno pismo, čiji je autor nepoznat.
Zanimalo bi nas - ko je napisao ovaj tekst...
Pismo upućeno M. Nediću od -
građanina...
Beograd, 4.IX 1941. godine
"Gospodinu armijskom Đeneralu
predsedniku ministarstva saveta gospodinu Milanu Nediću
Beograd
Gospodine Đenerale,
Vi i vaši drugovi za vreme mira
uživali ste u svima blagodetima koje je mogla dati Jugoslavija, radi
toga da u datim momentima povedete svoj narod u smrt radi odbrane
časti nacije i opšteg blagostanja.
Vi i vaši drugovi niste održali zavet
dat kralju i naciji, već ste načinili delimično neku vrstu zabune
i na onako bestidan način predali ste oružje, ne boreći se i
umesto časno predviđene golgote mi smo dočekali ovu sadašnju
sramotu, da se narod još i sada čudi šta mu je velika gospoda
spremila.
Naš je narod junačan, a ne kukavica i
on se ne može zaplašiti šake Nemaca, a još manje one vojske koju
vi osnivate radi "Spasa nacije", a budite jasni i iskreni.
Vi i ne mislite, da je nacija u malom čoveku, seljaku, srednjem
građaninu, već u krupnoj varoškoj gospodi i gazdama.
Ako nam stvarno ne dođe oslobođenje,
a Vi znate odakle može doći, od Nemaca ne, Vi ćete postati grobar
nacije, jer Vi sa Vašim organima kao žalosni Srbi učestvujete u
masovnim ubistvima sirotinje, pod izgovorom "gonjenja komunista".
Pošavši u rat dve su alternative
bile: braniti nacionalizam i kapitalizam, a šta je bilo??
Oni koji
su patentirali nacionalizam izgubili se sa bojnog polja, da im se
plava krv ne bi prolila, a oni koji su trebali da brane kapitalizam
isto tako, tako da je ostala samo sirotinja da brani i jedno i drugo,
ali pošto su oficiri bez obzira na vođenje izdali stvar -
Jugoslavije je nestalo.
Ona će opet doći, ali ne pomoću
Nemaca, a neće ni pomoću pokvarene inteligencije, već stvorene od
seljaka i radnika, koji će očistiti posle društveni šljam i
ostaviti zdravog čoveka i njegove prave predstavnike.
Vi ne možete
sprečiti ono što mora doći. Mora doći strašna revolucija, jer
ona je božiji sud...
Spašavajte dušu gospodine Đenerale i
zaštitite sirotinju od gazda i velike gospode, koji su spremili sebi
udoban život, a sirotinji nije.
Zar ne vidite, da zima ide i da će
sve pomreti, a da će ostati samo gazde i velika gospoda, koji nikad
ne mogu biti narod niti uzorne patriote.
Pođite po njihovim
stanovima pa ćete videti zalihe u svima oblicima i u izobilju, a kod
sirotinje samo jad i očaj.
I tu sirotinju sada istrebljuju Vaši
ljudi pod maskom komunizma...
Kad ste već primili vlast, onda
zavedite pravdu i red, ne dozvolite da niko nema ogrev i hranu, jer
tako ćete dušu sačuvati.
Još jednom, veličina nacije nije u
velikoj gospodi i gazdama već u sirotinji.
građanin."
(Prenela: Revija 92, 1972.)
