Februar 1978: Socijalistička Autonomna Pokrajina
Vojvodina je po mnogo čemu, tačno deseti deo Jugoslavije. Ovde
živi nešto više od dva miliona stanovnika, od kojih je zaposleno u
društvenom sektoru oko pola miliona, a nezaposlenih je oko 70
hiljada. Kada se ove brojke pomnože sa deset dobija se prosečna
jugoslovenska situacija.
Može se još sličnih brojki naći,
počev od površine zemljišta pa do školovanja đaka ili studenata
ili čak, članstva Saveza komunista.
To je, na prvom mestu, hleb,
hrana po čemu je Vojvodina odavno, ponela ime jugoslovenske žitnice.
Vojvodina daje velike viškove pšenice, iako sa smanjenih površina,
kukuruza koji upravo izvozi u Rumuniju, mesa koje, takođe, izvozi,
zatim mleka i mlečnih proizvoda, ulja i šećera.
Malo je poznato da je Vojvodina čak i
u proizvodnji povrća u staklenim baštama u toku zime na drugom
mestu u Jugoslaviji, odmah iza Makedonije.
Završetkom izgradnje
hidrosistema Dunav - Tisa - Dunav, pružaju se kolosalne mogućnosti
za proizvodnju povrća i to u postrnoj setvi, kao druga setva, što
je u Bačkoj i Banatu već postala stvarnost.
Izgradnjom novih i rekonstrukcijom
postojećih uljara i šećerana, Vojvodina će davati više od
polovine celokupne jugoslovenske proizvodnje šećera i ulja.
Pet
novih šećerana u Vojvodini, koje treba da uđu u kampanju prerade
repe, najesen, takav je investicioni poduhvat kakvom je teško naći
poređenje u ekonomskoj istoriji ove pokrajine.
Ima i manjih ali vrednih poduhvata.
Tako je u Apatinu i Bezdanu, sve spremno za izgradnju dva pogona za
preradu ribe. Istovremeno se proširuju veštački ribnjaci na
stotine i stotine novih hektara. U Novom Sadu i Subotici startuju
nove fabrike gotovih jela na bazi povrća i mesa.
Sudeći prema planovima proizvođača,
ove godine ne bi trebalo da oskudevamo u mesu kao što se događalo
ranije. U Vojvodini će ove godine, biti utovljeno više od dva
miliona svinja i više od 200 hiljada grla junadi i goveda za klanje
i više od pet miliona komada živine.
To je više od prošlogodišnje rekordne proizvodnje i to, svinja oko 150 hiljada, junadi
za 22 hiljade grla i živine više za 374 hiljada komada.
Ovolika proizvodnja, za 1978. godinu,
predviđena je prvim Akcionim programom, utvrđenim do 1980. godine.
Već na kraju ove decenije proizvodnja mesa u ovoj pokrajini treba da
se poveća na ukupno 252 hiljade tona.
Ta procena zasniva se na
raspoloživim kapacitetima za proizvodnju i preradu stoke i stočnih
proizvoda i stočne hrane, potrebama domaćeg tržišta, rezervi i na
mogućnostima za izvoz čemu se u Vojvodini pridaje najveći značaj,
jer, od toga zavisi uvoz opreme i nove tehnologije i to ne samo za
prehrambenu industriju i poljoprivredu.
Gasifikacija Vojvodine
Kako sada stvari stoje, Vojvodina će,
najesen, imati najbogatiju berbu. Ne samo što će imati rekordna
polja pod šećernom repom i suncokretom zbog potreba industrije nego
će imati i dobru "berbu" ispod zemlje - na gasnim poljima.
U septembru treba da se završi
gasifikacija Vojvodine, u okviru programa gasifikacije istočnog dela
Jugoslavije.
Četiri petine radova je već završeno.
Izgrađen je magistralni gasovod Mokrin - Senta - Gospođinci -
Beška, u dužini od 117 kilometara.
Zatim razvodni gasovod Gospođinci - Novi Sad i Elemir - Klek i razvodni gasovodi do potrošačkog
centra u Novom Bečeju, Srbobranu, Banatskim Karlovcima, Temerinu,
Senti i Adi, u dužini od 69 kilometara.
Uveliko je u eksploataciji
magistralni gasovod Senta - Gospođinci - Novi Sad, kojim se
transportuje gas iz novootvorenih gasnih polja Ada, Gornji Breg i
Čantavir. Iz svih gasnih polja dobija se 380 hiljada kubika nove
proizvodnje zemnog gasa, dnevno.
Od većih kolektiva u industriji,
Beočinska fabrika cementa se blagovremeno preorijentisala na gas.
Ovde je, prošle godine, završena nova fabrika cementa za
proizvodnju milion i dvesta hiljada tona cementa godišnje.
Sada se
fruškogorski laporac "prži" na bačkom gasu. Već
godinama je potrošnja cementa iznad domaće proizvodnje. Plasman
cementa stoga se ne dovodi u pitanje, beočinskog pogotovu, otkako
se otvara novo veliko gradilište hidroelektrane "Đerdap II".
Povoljna je okolnost što se i Beočinska fabrika i gradilište
brane nalaze na Dunavu, tako da se cement može transportovati
vodenim putem koji je, zna se, najjeftiniji.
U kolos prve đerdapske
hidroelektrane na Dunavu kod Kladova, ugrađeno je više od pola
miliona tona beočinskog cementa. Zato se već sada za beočinsku
fabriku gradi specijalan brod od 1.600 tona za prevoz cementa do
nove brane na Dunavu.
Za 1978. godinu, s pravom se govori da
će biti ključna za mnoge programe razvoja iz ovog srednjoročnog
plana Vojvodine, a i za prevazilaženje njenog relativnog
zaostajanja.
Pritome se ima u vidu, da se u svaki krupniji poduhvat, objekat u izgradnji, unosi nova, strana tehnologija!
Treba reći da
se dobar deo te opreme dobavlja na kredit i da strane banke imaju
poverenja u ponuđene programe, tako da bez velikih teškoća
pristižu traženi krediti.
(Kekec, jugoslovenski list za mlade, 1978.)
