Sarajevo 1984: Sve je spremno za početak Zimskih olimpijskih igara / Predviđanja, detalji, brojke...

Januar 1984: Oko dve i po milijarde ljudi iz 84 zemlje sveta pratiće na malim ekranima Zimsku olimpijadu, koja će okupiti rekordan broj zemalja učesnica ... Samo prodajom televizijskih prava, isplaćeno više od polovine sume od 135 miliona dolara, koliko koštaju Igre ... Imaju li "plavi" šansu za kakvu medalju? ... Sve je spremno, samo da ne zataji – sneg ...

Ovih dana, dok je televizijska špica 14. zimskih olimpijskih igara (delo zagrebačkog umetnika Mikulića) obilazila svet, stigle su i dve poslednje prijave za ovo veliko takmičenje, koje će se održati u Sarajevu. 

Kao 47. zemlja učesnica prijavio se Meksiko, što je apsolutni rekord u istoriji zimskih olimpijada (prva, 1924. u Chamonixu, imala je 16 učesnica, poslednja u Lake Placidu '80).

Nema sumnje da će Sarajevo sredinom februara, biti jedan od najekskluzivnijih gradova sveta, centar belog sporta, ali i gostiju iz svetskog džet-seta, koji obavezno prate smučanje i tenis.

A u glavnom gradu BiH i okolnim terenima imaće šta i da se vidi. Šest hiljada pari očiju (akreditovani novinari) i oko 120 TV-kamera prenosiće svetu događaje sa borilišta, ali i atmosferu u Sarajevu, vesti iz cele naše zemlje, rečju, približiće Jugoslaviju "ostatku sveta".

Na Bjelašnici, Igmanu, Trebeviću, Jahorini, novom i velelepnom centru Zetra i u Skenderiji, sve je spremno za početak velike snežne parade. Ali nisu velika sredstva utrošena samo na borilišta već i na ostale, prateće objekte ZOI, kao što su, na primer, novi hotel "Sarajevo" iz lanca Holiday Inn, Olimpijsko selo i blok-zgrada za novinare, u koje će se posle Igara, useliti građani Sarajeva, zatim nove saobraćajnice i renovirani i prošireni aerodrom, koji će u februaru biti najfrekventnija vazdušna luka Jugoslavije.

Predsednik MOK-a, senjor Samaranch, i oko tri hiljade novinara, koji su po nekoliko puta obilazili Sarajevo, poslednjih godina i meseci utrkuju se u komplimentima organizatorima, i po njima, ZOI Sarajevo 84 biće najmasovnije i najbolje organizovane igre u dosadašnjoj istoriji zimskih olimpijada.

Da sve to mnogo košta, nema sumnje. Još od 1978. godine, kada je u Atini odlučeno da Sarajevo bude domaćin ZOI 1984. godine, provejavala su mišljenja da nam taj luksuz nije neophodan i bojazan da ćemo to izvesti kako valja.

Bilo je predviđeno da Olimpijada košta 163 miliona dolara, ali je ispalo manje. Ante Sučić, predsednik Izvršnog odbora Organizacionog komiteta ZOI ’84 (inače, ranije, gradonačelnik Sarajeva) potvrdio je da je ušteda negde oko 30 miliona dolara.

Prošle godine potpisan Društveni dogovor o delimičnom finansiranju Olimpijade od strane republika i pokrajina potvrdio je da cela jugoslovenska zajednica stoji iza Igara, što je, uostalom, i rekao predsednik Predsedništva SFRJ Mika Špiljak, prilikom jedne posete Sarajevu.

Od izgradnje objekata, pa do televizijske realizacije, Igre su zaista jugoslovenske, s tim što su u donatorstvu malo više "povukli" građani Sarajeva i BiH uopšte. Tim vidom pomoći, naime, skupljeno je oko 120 milijardi starih dinara. Do pred kraj prošle godine, ostvaren je prihod od oko 500 milijardi starih dinara (uglavnom od marketinga), a oko 100 miliona dolara je dobijeno od prodaje prava TV prenosa (jedna trećina od toga ide MOK-u).

Samo američka kompanija ABC dala je 91,5 miliona dolara za pravo prenošenja takmičenja za SAD i Portoriko.

Sarajevo će tako početkom februara primiti oko 12 hiljada zvaničnika ZOI: 1579 takmičara, 1239 trenera i stručnjaka, šest hiljada novinara itd. Očekuje se i nekoliko desetina hiljada turista iz celog sveta, za koje je mali kapacitet od sedam hiljada postelja u sarajevskim hotelima i sličnim objektima, ali koji će naći gostoprimstvo u domaćoj radinosti i hotelima u gradovima nadomak Sarajeva.

Oko petnaestak hiljada ljudi brinuće se, na razne načine da svaka sitnica funkcioniše kako valja, a od toga je dve i po hiljade mladih sa znanjem najmanje jednog svetskog jezika.

Sarajevo je, nema više sumnji, potpuno spremno da celom svetu pokaže - kako reče Juan Antonio Samaranch - da ljudi sa svih krajeva Zemljine kugle mogu da žive u slozi i prijateljstvu.

Uostalom, u to će se uveriti i dve i po milijarde televizijskih gledalaca širom sveta, koliko se predviđa da će pratiti ZOI 84.


Olimpijada na TV



Jugoslovenska radiotelevizija (JRT) koja je još pre tri godine počela pripreme za svoj najzamašniji poduhvat u svojoj kratkoj istoriji, obezbedila je 200 sati multilateralnog i 100 sati unilateralnog programa za 43 zemalja, koje će gledati na malim ekranima ZOI 84 (među poslednjima ovih januarskih dana, prijavile su se Indija i Kina, dve najmnogoljudnije zemlje sveta).

Od Vesne Loni, direktora RTV press-centra, saznali smo da su obezbeđeni maksimalni uslovi za 600 radio i TV komentatora i novinara, koji će u svom specijalizovanom press-centru imati sve pogodnosti i uslove za rad. Oni će biti smešteni sa ostalim novinarima u naselju Dobrinje, koje će, takođe kasnije biti stambeno naselje Sarajeva, i u kojem su već otvoreni razni objekti, od restorana do raznolikih radnji i drugih usluga.

Od stranih ekipa najmasovnija je ona američke kompanije ABC, koja broji oko 750 ljudi, što je, uostalom normalno, jer je ova kompanija platila za pravo prenosa 91,5 miliona dolara. Inače, bosovi ABC su otkupili pravo televizijskih prenosa i letnje Olimpijade u Los Anđelesu i oba ova zadovoljstva koštaće ih preko 300 miliona dolara.

Međutim, prodajući reklamne minute, bolje reći sekunde, ABC će na obe olimpijade da zaradi od 500 do 600 miliona dolara. Jer trideset sekundi, na primer, prodaju se za 260 hiljada dolara.

Dakle, ono što je skupo platila ABC kompanija hoće da ima besprekorno, pa nije čudo što toliki broj njenih ljudi boravi u Sarajevu. Da i ne govorimo o reportažnim kolima, koja su ovih dana stigla brodom u Amsterdam, pa će drumom u Sarajevo, i o rezervnoj satelitskoj stanici u dvorištu palate RTV Sarajevo.

Ipak, i u tehničkom i u programskom smislu, sve je u rukama JRT i njenih dve hiljade ljudi u Sarajevu (hiljadu je iz RTV Sarajevo). Na ZOI 84 ima puno borilišta ali i mi ne oskudevamo u broju RTV centara, pa je nađeno rešenje da svaki centar pokrije jedno borilište. Tako će Zimske olimpijske igre prenositi svi republički TV centri, podeljeni po disciplinama i borilištima:

TV Sarajevo: Svečano otvaranje i u saradnji sa TV Titograd alpske discipline za žene na Jahorini,

TV Beograd: bob i sanke na Trebeviću,

TV Zagreb: hokej i klizanje u Zetri,

TV Skoplje: hokej u Skenderiji i dodelu svih medalja kraj Skenderije,

TV Ljubljana: alpske discipline muškaraca na Bjelašnici,

TV Novi Sad: nordijske discipline na Igmanu,

TV Priština: skokove sa obe skakaonice na Igmanu.

Što se same tehnike tiče, to i nije tako loše, zbog jednoobraznosti i uigranosti ekipa, ali u programskom smislu, ne verujemo da su na taj način iskorišćeni najbolji kadrovi u JRT. Ima, naime, mnogo sjajnih kamermana i reditelja u velikim TV centrima, koji neće imati priliku da se iskažu, dok će posao za koji su oni spremni raditi njihove kolege koje nemaju neko naročito iskustvo u tome.

No, kako bilo da bilo, svaki centar je imao dosta vremena za pripreme i treba verovati da će svoj deo posla obaviti kako valja.

Organizacioni komitet je TV centrima pomogao koliko je mogao - dao im je neku desetinu miliona dolara da nabave neophodne delove tehnike, a SIV im je dozvolio uvoz, tako da će borilišta kraj Sarajeva i u njemu biti "napadnuta" sa čudodm od tehnike: 98 velikih kamera i dvadesetak portabl. Šef te parade, dakle glavni reditelj TV olimpijade je, rekli bismo, svima znani TV autor iz Ljubljane Beno Hvala, od koga smo i čuli neke važne pojedinosti.

Nema sumnje da će naši TV centri ispuniti očekivanje, jer će većinu svoje tehnike preneti u Sarajevo. Kako to izgleda, objašnjava glavni reditelj ekipe TV Beograd Moma Martinović.

- Iako nismo imali neka veća iskustva u prenosu boba i sankanja, pripremili smo se maksimalno. Organizacioni komitet nam je omogućio da nekoliko dana provedemo u St. Moritzu, pre dve godine, na Svetskom prvenstvu u bobu, i tamo smo mnogo videli i naučili. Gotovo svu važnu tehniku nosimo na Trebević - od velikih reportažnih kola, do 18 kamera, koje će biti postavljene uz stazu. Bob, ovaj bolid na ledu, veoma je teško prenositi, jer je dovoljan delić sekunde da se izgubi iz vida. Stoga je potrebna velika uigranost ekipe, a o tehnici da i ne govorimo.

Ceo TV program Igara biće emitovan na deset kanala, preko satelitske stanice u Ivanjici, i to na tri međunarodna programa i sedam unilateralnih.

Mi, u Jugoslaviji, videćemo 116 sati TV programa ZOI 84, što u proseku znači malo manje od deset sati dnevno.


Optimizam "plavih"



Naravno, i radio će iskoristiti svoju šansu, pa i neke prednosti nad televizijom, a Radio Sarajevo II će dvadesetak dana posvetitl ceo program Igrama, i to na dva svetska jezika - engleskom i francuskom.

U takmičarskom smislu, biće ovo najkvalitetniji skup "belog sporta", jer među hiljadu i po takmičara su sve zvezde iz celog sveta.

Od asova nedostajaće famozni Šveđanin Ingemar Stenmark i dama iz Lihtenštajna Hanni Wenzel. Mada ni drugi smučari nisu pravi amateri (vrti se ogroman novac), oni su otišli korak dalje i sami, u svoje ime, sklapali ugovore i uzimali honorare u raznim prilikama. Tako im je onemogućeno učešće na ZOI Sarajevo 84.

Naša reprezentacija će brojati 66 članova i 38 trenera i raznih stručnjaka, i mogli bismo je razvrstati u tri grupe: oni koji nešto znače u svetu, oni koji se tek probijaju i oni koji će biti srećni ako prođu bez nekih povreda.

U prvoj grupi su, svakako, "alpinci" Bojan Križaj, Jure Franko i Boris Strel (možda je trebalo Franka pisati prvog, ako računamo trenutnu formu). Tu je i skakač Primož Ulaga, koji nas je u ovoj sezoni nekoliko puta obradovao.

Od ženskih "alpinaca" izvesnu šansu imaju Leskovšekova, Zavadlova i Nuša Tome, a neki eminentni svetski stručnjaci tvrde da će najveće iznenađenje Igara biti naša mala Mateja Svetova, koja ima samo 15 godina i nekoliko lepih uspeha ove sezone.

Kad je klizanje u pitanju, Sanda Dubravčić, nedavno peta u Evropi, ima svoju šansu i u svakom slučaju nećemo crveneti dok je budemo gledali.

Ostali, tu su sa Coubertinovom parolom. To se odnosi i na hokejaše, koji nemaju koga da pobede, ali koji, zbog načina takmičenja, ipak, neće biti poslednji. U dve grupe po šest ekipa, naime, prvi igra sa prvim za prvo mesto i tako redom do četvrtog. Peti i šesti u obe grupe ne igraju dalje i bratski dele od 9. do 12. mesta. Znači, naši će biti deveti, tamo gde mi sastavljamo tabelu (dakle u našim novinama).

ZOI Sarajevo 84 biće, kako reče prvi čovek MOK, najbolje organizovana Zimska olimpijada u istoriji.

Iz njegovih usta u božje uši.

Biće potrebno, naravno, i nešto snega.

Napisao: Dragutin Minić (RTV revija, 1984.)




Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate