Ovih dana, dok je televizijska špica
14. zimskih olimpijskih igara (delo zagrebačkog umetnika Mikulića)
obilazila svet, stigle su i dve poslednje prijave za ovo veliko
takmičenje, koje će se održati u Sarajevu.
Kao 47. zemlja učesnica prijavio se Meksiko, što je apsolutni rekord u istoriji zimskih olimpijada
(prva, 1924. u Chamonixu, imala je 16 učesnica, poslednja u Lake
Placidu '80).
Nema sumnje da će Sarajevo sredinom
februara, biti jedan od najekskluzivnijih gradova sveta, centar belog
sporta, ali i gostiju iz svetskog džet-seta, koji obavezno prate
smučanje i tenis.
A u glavnom gradu BiH i okolnim
terenima imaće šta i da se vidi. Šest hiljada pari očiju
(akreditovani novinari) i oko 120 TV-kamera prenosiće svetu događaje
sa borilišta, ali i atmosferu u Sarajevu, vesti iz cele naše
zemlje, rečju, približiće Jugoslaviju "ostatku sveta".
Na Bjelašnici, Igmanu, Trebeviću,
Jahorini, novom i velelepnom centru Zetra i u Skenderiji, sve je
spremno za početak velike snežne parade. Ali nisu velika sredstva
utrošena samo na borilišta već i na ostale, prateće objekte ZOI,
kao što su, na primer, novi hotel "Sarajevo" iz lanca
Holiday Inn, Olimpijsko selo i blok-zgrada za novinare, u koje će se
posle Igara, useliti građani Sarajeva, zatim nove saobraćajnice i
renovirani i prošireni aerodrom, koji će u februaru biti
najfrekventnija vazdušna luka Jugoslavije.
Predsednik MOK-a, senjor Samaranch, i
oko tri hiljade novinara, koji su po nekoliko puta obilazili
Sarajevo, poslednjih godina i meseci utrkuju se u komplimentima
organizatorima, i po njima, ZOI Sarajevo 84 biće najmasovnije i
najbolje organizovane igre u dosadašnjoj istoriji zimskih
olimpijada.
Da sve to mnogo košta, nema sumnje.
Još od 1978. godine, kada je u Atini odlučeno da Sarajevo bude
domaćin ZOI 1984. godine, provejavala su mišljenja da nam taj
luksuz nije neophodan i bojazan da ćemo to izvesti kako valja.
Bilo je predviđeno da Olimpijada košta
163 miliona dolara, ali je ispalo manje. Ante Sučić, predsednik
Izvršnog odbora Organizacionog komiteta ZOI ’84 (inače, ranije,
gradonačelnik Sarajeva) potvrdio je da je ušteda negde oko 30
miliona dolara.
Prošle godine potpisan Društveni
dogovor o delimičnom finansiranju Olimpijade od strane republika i
pokrajina potvrdio je da cela jugoslovenska zajednica stoji iza
Igara, što je, uostalom, i rekao predsednik Predsedništva SFRJ Mika
Špiljak, prilikom jedne posete Sarajevu.
Od izgradnje objekata, pa do
televizijske realizacije, Igre su zaista jugoslovenske, s tim što su
u donatorstvu malo više "povukli" građani Sarajeva i BiH
uopšte. Tim vidom pomoći, naime, skupljeno je oko 120 milijardi
starih dinara. Do pred kraj prošle godine, ostvaren je prihod od oko
500 milijardi starih dinara (uglavnom od marketinga), a oko 100
miliona dolara je dobijeno od prodaje prava TV prenosa (jedna trećina
od toga ide MOK-u).
Samo američka kompanija ABC dala je
91,5 miliona dolara za pravo prenošenja takmičenja za SAD i
Portoriko.
Sarajevo će tako početkom februara
primiti oko 12 hiljada zvaničnika ZOI: 1579 takmičara, 1239 trenera
i stručnjaka, šest hiljada novinara itd. Očekuje se i nekoliko
desetina hiljada turista iz celog sveta, za koje je mali kapacitet od
sedam hiljada postelja u sarajevskim hotelima i sličnim objektima,
ali koji će naći gostoprimstvo u domaćoj radinosti i hotelima u
gradovima nadomak Sarajeva.
Oko petnaestak hiljada ljudi brinuće
se, na razne načine da svaka sitnica funkcioniše kako valja, a od
toga je dve i po hiljade mladih sa znanjem najmanje jednog svetskog
jezika.
Sarajevo je, nema više sumnji, potpuno
spremno da celom svetu pokaže - kako reče Juan Antonio Samaranch -
da ljudi sa svih krajeva Zemljine kugle mogu da žive u slozi i
prijateljstvu.
Uostalom, u to će se uveriti i dve i
po milijarde televizijskih gledalaca širom sveta, koliko se predviđa
da će pratiti ZOI 84.
Olimpijada na TV
Jugoslovenska radiotelevizija (JRT)
koja je još pre tri godine počela pripreme za svoj najzamašniji
poduhvat u svojoj kratkoj istoriji, obezbedila je 200 sati
multilateralnog i 100 sati unilateralnog programa za 43 zemalja, koje
će gledati na malim ekranima ZOI 84 (među poslednjima ovih
januarskih dana, prijavile su se Indija i Kina, dve najmnogoljudnije
zemlje sveta).
Od Vesne Loni, direktora RTV
press-centra, saznali smo da su obezbeđeni maksimalni uslovi za 600
radio i TV komentatora i novinara, koji će u svom specijalizovanom
press-centru imati sve pogodnosti i uslove za rad. Oni će biti
smešteni sa ostalim novinarima u naselju Dobrinje, koje će, takođe
kasnije biti stambeno naselje Sarajeva, i u kojem su već otvoreni
razni objekti, od restorana do raznolikih radnji i drugih usluga.
Od stranih ekipa najmasovnija je ona
američke kompanije ABC, koja broji oko 750 ljudi, što je, uostalom
normalno, jer je ova kompanija platila za pravo prenosa 91,5 miliona
dolara. Inače, bosovi ABC su otkupili pravo televizijskih prenosa i
letnje Olimpijade u Los Anđelesu i oba ova zadovoljstva koštaće ih
preko 300 miliona dolara.
Međutim, prodajući reklamne minute,
bolje reći sekunde, ABC će na obe olimpijade da zaradi od 500 do
600 miliona dolara. Jer trideset sekundi, na primer, prodaju se za
260 hiljada dolara.
Dakle, ono što je skupo platila ABC
kompanija hoće da ima besprekorno, pa nije čudo što toliki broj
njenih ljudi boravi u Sarajevu. Da i ne govorimo o reportažnim
kolima, koja su ovih dana stigla brodom u Amsterdam, pa će drumom u
Sarajevo, i o rezervnoj satelitskoj stanici u dvorištu palate RTV
Sarajevo.
Ipak, i u tehničkom i u programskom
smislu, sve je u rukama JRT i njenih dve hiljade ljudi u Sarajevu
(hiljadu je iz RTV Sarajevo). Na ZOI 84 ima puno borilišta ali i mi
ne oskudevamo u broju RTV centara, pa je nađeno rešenje da svaki
centar pokrije jedno borilište. Tako će Zimske olimpijske igre
prenositi svi republički TV centri, podeljeni po disciplinama i
borilištima:
TV Sarajevo: Svečano otvaranje i u
saradnji sa TV Titograd alpske discipline za žene na Jahorini,
TV Beograd: bob i sanke na Trebeviću,
TV Zagreb: hokej i klizanje u Zetri,
TV Skoplje: hokej u Skenderiji i dodelu
svih medalja kraj Skenderije,
TV Ljubljana: alpske discipline
muškaraca na Bjelašnici,
TV Novi Sad: nordijske discipline na
Igmanu,
TV Priština: skokove sa obe skakaonice
na Igmanu.
Što se same tehnike tiče, to i nije
tako loše, zbog jednoobraznosti i uigranosti ekipa, ali u
programskom smislu, ne verujemo da su na taj način iskorišćeni
najbolji kadrovi u JRT. Ima, naime, mnogo sjajnih kamermana i
reditelja u velikim TV centrima, koji neće imati priliku da se
iskažu, dok će posao za koji su oni spremni raditi njihove kolege
koje nemaju neko naročito iskustvo u tome.
No, kako bilo da bilo, svaki centar je
imao dosta vremena za pripreme i treba verovati da će svoj deo posla
obaviti kako valja.
Organizacioni komitet je TV centrima
pomogao koliko je mogao - dao im je neku desetinu miliona dolara da
nabave neophodne delove tehnike, a SIV im je dozvolio uvoz, tako da
će borilišta kraj Sarajeva i u njemu biti "napadnuta" sa
čudodm od tehnike: 98 velikih kamera i dvadesetak portabl. Šef te
parade, dakle glavni reditelj TV olimpijade je, rekli bismo, svima
znani TV autor iz Ljubljane Beno Hvala, od koga smo i čuli neke
važne pojedinosti.
Nema sumnje da će naši TV centri
ispuniti očekivanje, jer će većinu svoje tehnike preneti u
Sarajevo. Kako to izgleda, objašnjava glavni reditelj ekipe TV
Beograd Moma Martinović.
- Iako nismo imali neka veća iskustva
u prenosu boba i sankanja, pripremili smo se maksimalno.
Organizacioni komitet nam je omogućio da nekoliko dana provedemo u
St. Moritzu, pre dve godine, na Svetskom prvenstvu u bobu, i tamo smo
mnogo videli i naučili. Gotovo svu važnu tehniku nosimo na Trebević
- od velikih reportažnih kola, do 18 kamera, koje će biti
postavljene uz stazu. Bob, ovaj bolid na ledu, veoma je teško
prenositi, jer je dovoljan delić sekunde da se izgubi iz vida. Stoga
je potrebna velika uigranost ekipe, a o tehnici da i ne govorimo.
Ceo TV program Igara biće emitovan na
deset kanala, preko satelitske stanice u Ivanjici, i to na tri
međunarodna programa i sedam unilateralnih.
Mi, u Jugoslaviji, videćemo 116 sati
TV programa ZOI 84, što u proseku znači malo manje od deset sati
dnevno.
Optimizam "plavih"
Naravno, i radio će iskoristiti svoju
šansu, pa i neke prednosti nad televizijom, a Radio Sarajevo II će dvadesetak dana posvetitl ceo
program Igrama, i to na dva svetska jezika - engleskom i francuskom.
U takmičarskom smislu, biće ovo
najkvalitetniji skup "belog sporta", jer među hiljadu i po
takmičara su sve zvezde iz celog sveta.
Od asova nedostajaće famozni Šveđanin
Ingemar Stenmark i dama iz Lihtenštajna Hanni Wenzel. Mada ni drugi
smučari nisu pravi amateri (vrti se ogroman novac), oni su otišli
korak dalje i sami, u svoje ime, sklapali ugovore i uzimali honorare
u raznim prilikama. Tako im je onemogućeno učešće na ZOI Sarajevo
84.
Naša reprezentacija će brojati 66
članova i 38 trenera i raznih stručnjaka, i mogli bismo je
razvrstati u tri grupe: oni koji nešto znače u svetu, oni koji se
tek probijaju i oni koji će biti srećni ako prođu bez nekih
povreda.
U prvoj grupi su, svakako, "alpinci"
Bojan Križaj, Jure Franko i Boris Strel (možda je trebalo Franka
pisati prvog, ako računamo trenutnu formu). Tu je i skakač Primož
Ulaga, koji nas je u ovoj sezoni nekoliko puta obradovao.
Od ženskih "alpinaca"
izvesnu šansu imaju Leskovšekova, Zavadlova i Nuša Tome, a neki
eminentni svetski stručnjaci tvrde da će najveće iznenađenje
Igara biti naša mala Mateja Svetova, koja ima samo 15 godina i
nekoliko lepih uspeha ove sezone.
Kad je klizanje u pitanju, Sanda
Dubravčić, nedavno peta u Evropi, ima svoju šansu i u svakom
slučaju nećemo crveneti dok je budemo gledali.
Ostali, tu su sa Coubertinovom parolom.
To se odnosi i na hokejaše, koji nemaju koga da pobede, ali koji,
zbog načina takmičenja, ipak, neće biti poslednji. U dve grupe po
šest ekipa, naime, prvi igra sa prvim za prvo mesto i tako redom do
četvrtog. Peti i šesti u obe grupe ne igraju dalje i bratski dele
od 9. do 12. mesta. Znači, naši će biti deveti, tamo gde mi
sastavljamo tabelu (dakle u našim novinama).
ZOI Sarajevo 84 biće, kako reče prvi
čovek MOK, najbolje organizovana Zimska olimpijada u istoriji.
Iz njegovih usta u božje uši.
Biće potrebno, naravno, i nešto
snega.
Napisao: Dragutin Minić (RTV revija,
1984.)