Često je menjao grupe: "Oliver", "Pop mašina", "Yu grupa", "Oliverova beogradska reprezentacija"...
Ovih dana Oliver je ponovo u žiži interesovanja javnosti svojim hit-singlom "Ljuljaj me nežno".
O svom, možda i dugo čekanom uspehu, o stvarima koje voli ili koje bi želeo da zaboravi, govori nam Oliver Mandić:
Pošto je sada u modi da se bude
najbolji, da te pitam u čemu si ti najbolji?
- Pa, najbolji sam u bilijaru među
muzičarima, a čini mi se da sam najbolji i u pravljenju ekscesa
koji zaprepašćuju publiku!
Da, malo je ljudi slomilo Mini Moog, a
ti si jedan od njih. Zašto si to učinio?
- Poznato je da sam ga među prvima u
Beogradu imao, i godinama sam pokušavao da ga uklopim u muziku koju
stvaram, međutim to mi nikako nije polazilo za rukom, tako da sam
iskoristio prvu priliku na "Boom festivalu 1976.", da ga se
otarasim.
Kad smo već kod "Booma 76."
ceo tvoj orkestar vozio se i u Mercedesima. Luksuz ili potreba?
- Malo je poznato da sam ja te
Mercedese dobio za reklamiranje poznate kuće "Inex Rent A Car",
što naravno nisam odbio, jer zašto bih išao autobusom, kad mogu
Mercedesom. Mnogima se taj potez nije dopao, pa se lako može desiti da se sledeći put vozim u Rollsu. Što da
ne!
Priča se da provodiš lude noći. Da
li si ti možda pronašao rudnik ludog kamenja?
- Mnogi umetnici traže inspiraciju u
prirodi, ljubavi... Ja se trudim da svoje kompozicije stvaram
isključivo noću, što se uostalom može osetiti i na mom singlu,
čak i na drugoj strani...
Reci mi nešto o situaciji u domaćoj
rok muzici.
- Situacija se zna kakva je, posle
Bijelog dugmeta sve ostalo je smešno...
Nego, šta je onda sa svetskom scenom?
- Dok je Pink Flojda, Cepelina, grupe
Jes, Vondera i njima sličnih, uopšte ne vidim razloge da bih o tome
razbijao glavu.
Često si menjao ljude sa kojima si
sarađivao. Da li su oni bili loši, ili si ti bio isuviše dobar?
- Tražio sam ljude koji su bili u
mom fazonu, tj. ako sviraš rok, takav i život moraš voditi, inače
drukčije ne ide, onda je sve samo foliranje. Ja sam baš bio u
prilici da mnogo puta radim sa takvim ljudima. To ne znači ni da su
oni loši, ili ja dobar već samo da ja folirante ne volim.
U kojoj bi grupi najradije svirao?
- U Bijelom dugmetu, tu nema govora,
ali neka me ljudi ne shvate pogrešno da bih ja s njima zbog novca,
jer ga imam više nego svi oni zajedno.
Novac, novac, olako ga trošiš,
opravdano ili možda ne?
- Što se novca tiče, jednog dana kada
budem našao prave ljude, koji su moji istomišljenici, neću ga
žaliti, do poslednjeg dinara ću ga dati za opremu, kamione, samo da
bi publici pružili što više.
Ako se ne varam, letos si bio u
Dubrovniku i tamo si viđen sa nekim strancem. U čemu je stvar,
možda neki pregovori, planovi za inostranstvo?
- Da, istina je, bio sam u pregovorima
sa jednom stranom producentskom kućom, tačnije rečeno sa jednim
Grkom milionerom, s kojim sam tražio mogućnost za moj rad u
inostranstvu. Na žalost, njegovi uslovi su bili toliko nepovoljni za
mene, tako da smo se rastali na jedan veoma neprijatan način. Sve
ostalo što bude bilo u vezi sa inostranstvom pregovaraće moja
diskografska kuća PGP RTB.
Ovih dana stalno ljuljaš nešto na
radiju i televiziji. Kako ti to uspeva?
- Pa svi mi volimo da se ljuljamo,
koristeći to ljuljanje kao vrstu rekreacije, pa samim tim i nije
čudno što je pesma naišla na tako dobar prijem kod publike. Rekao
bih da je to pesma za narod u pravom smislu te reči.
I omot i tekst ploče su veoma
provokativni. Da li si ti želeo da sve tako bude?
- Što se tiče omota i teksta, o tome
treba pitati ljude koji su taj posao radili, a to su Srboljub
Travanov i Marina Tucaković.
Pošto se nadaš svetloj budućnosti,
sigurno spremaš i nove ploče, nastupe i prateću grupu.
- Da, kako je počelo, nadam se uspehu,
mada je čest običaj naših ljudi da te brzo uzdignu, a još brže
spuste. Za ovu godinu mi je u planu da izdam četiri singl ploče, a
negde pred kraj godine i album.
U poslednje vreme se kod nas dosta
govori o klavijaturistima. Koje bi ti posebno izdvojio?
- Od klavijaturista koji deluju na domaćoj pop sceni, najbolji su po meni Pop Asanović i Laza
Ristovski. Međutim, postoji i jedan muzičar koji nije toliko
poznat, a koji je po meni najbolji studijski muzičar kod nas. To je
Sloba Marković. Ostali imaju još dosta toga da nauče.
Da te pitam još nešto, pomalo
nezgodno: Koga bi ti najradije ljuljao?
- Sve one, koje bi i mene.
A šta bi poručio našim čitaocima i
tvojim slušaocima?
- Ako vam se sviđam - volite me. Ako
vam se ne sviđam - pljunite me. Sredina ne postoji.
Razgovarao: Gordan Škondrić (Džuboks, 1978.)