Pages

Slavko Šajber više nije prvi čovek jugofudbala: Hapšenje u Beču namestila mu je "fudbalska mafija"?

Decembar 1987: Dve godine se Slavko Šajber, virtuoz verbalnih obračuna, borio protiv marifetluka. Da li je i sam bio sklon marifetlucima?

Jedan čovek sišao je sa javne scene.

Jedna medijska ličnost koja je gotovo dve godine uzbuđivala javnost pojavljujući se u svim sredstvima informisanja, najzad je sagorela.

Šajber je otišao!

Sad već bivši predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije, u stvari je povukao potez koji bi na neki način trebalo da ublaži pad, jer da Šajber nije podneo ostavku to bi zatražila njegova baza (Nogometni savez Hrvatske), Socijalistički savez, Savez za fizičku kulturu i još poneko ko se spremao na ovaj potez. 

Činjenicom da Šajber više nije prvi čovek jugofudbala, da prestaje da bude osoba iz centra pažnje, gasi se i interesovanje javnosti za dalju sudbinu ovog svestranog čoveka koji je eto posle niza odgovornih funkcija koje je vodio u svojoj karijeri napravio jedan potrešan potez i stavio tačku na svoju, moglo bi se reći, uzbudljivu biografiju.

Ali vratimo se malo poznatim i nepoznatim događajima vazanim za ime S Š. Kad je iz Beča stigla vest o hapšenju (a malo zatim i o puštanju na slobodu), došlo je do prave konsternacije i čuđenja: pa,  zar se to moglo desiti Slavku Šajberu?

On je naime, po mnogo čemu izuzetna ličnost. To je čovek natprosečne inteligencije. Radi se o osobi koja govori strane jezike, koja je obrazovana i načitana. Reč je o čoveku bogate političke i društvene karijere. Dvadesetak godina je direktor "Slavija Lojda" radne organizacije za reosiguranje brodova.

U međuvremenu je bio pet godina partijski sekretar jedne od najvećih organizacija u zemlji Gradskog komiteta Zagreba. Pre dolaska u "Lojd" bio je potpredsednik Privredne komore grada, a pre toga jedan od direktora SOUR "Rade Končar".

Višegodišnji je sportski funkcioner, Predsednik fudbalskog kluba Zagreb, košarkaškog kluba Cibona, fudbalskog kluba "Rade Končar" i dr.


Nepobedivi Slavko



Šajber je poznat po oštrim polemikama a u verbalnim dvobojima je nenadmašan. Za njega bi se moglo reći da ima karakteristike nekadašnjeg svetskog prvaka u šahu Mihaila Talja. Naime, Šajber je u direktnim susretima nepobediv, kažemo direktnim zato što se u naknadnim raspravama nađu nekorektni potezi i greške, baš kao što je to slučaj sa analizom šahovskih partija nepobedivog Miše. Naknadna pamet međutim ne pomaže da se rezultat okrene.

Šajber je imao mnogo neprijatelja i prilično je lako izlazio nakraj s njima. Poseduje neviđenu energiju i pobeđuje čak i onda kad je izgledalo sve izgubljeno za njega i njegove istomišljenike.

Često nije birao reči kad se upuštao u raspravu sa svojim protivnicima. Čak nije birao reči kad je komentarisao odluke sudova. Primao je udarce ali ih i uzvraćao. Služio se raznim metaforama i dosetkama. Za Fudbalsku organizaciju i većinu njihovih ljudi je rekao da su "mafijaši", da se "služe lažima, podvalama, korupcijom, nameštaljkama i da je gangsterski pokret koji je vladao Čikagom 1932. "dečiji vrtić" prema nekim našim ljudima koji rade u fudbalu".

Poseban rat vođen je na jednom lokalnom "bojištu" u Maksimiru. Otkako je postao predsednik FSJ pa i ranije, Slavko Šajber nije bio na fudbalskim utakmicama u Maksimiru. Polemike između njega i Ćire Blaževića bile su za sladokusce. Tu se pucalo iz svih oružja i bilo je dosta elemenata da se zadovoljština traži na sudu. Borci su međutim odustali da svoje nesporazume rešavaju drugačijim putem osim preko stubaca štampe.

Ovde je zanimljivo spomenuti kako su se u stvari uopšte zaoštrili odnosi na relaciji Dinamo - Šajber. Poznato je da je generalni direktor "Slavija Lojda" imao veliki uticaj ne samo na život i rad svojih klubova Končara i Zagreba, nego i Dinama a zatim i Cibone (i danas je član Predsedništva poznatog košarkaškog kluba i aktivan član).

Šajber je kažu bio "siva eminencija" u Dinamu. I onda je došao za kormilo ekipe Ćiro Blažević i naravno susreo se sa Šajberom. Tada je Zagreb bio u teškoj situaciji i, kako priča Blažević, zatražio je od Dinama da mu plavi puste (lažiraju) dva boda.

Ćiro je to energično odbio.

Tada su iskopane ratne sekire i nije čudo što ovih dana u Maksimiru sa zadovoljstvom prihvataju vest o odlasku Šajbera. Čak je lansirana i anegdota da su za Šajbera platili kauciju za puštanje iz bečkog zatvora Ćiro i Vrhovec, oni isti ljudi protiv kojih je Šajber poveo disciplinski postupak zbog navodno crnih fondova u Dinamu.

Tako se sad zaključuje da su baš iz tih crnih fondova i uplatili kauciju.

Kad već spominjemo Dinamo, recimo i za još neke reakcije. U Maksimiru se naime pitaju zbog čega nije poveden disciplinski postupak protiv Šajbera kad osim informacija iz štampe postoje i zvanični dokazi da je Šajber napravio prekršaj. Odmah imaju i odgovor. Predsednik Disciplinske komisije FSJ je čovek kojeg je postavio Šajber.

Na temu ko je koga postavio, sad se spominje i detalj oko dolaska Šajbera za kormilo FSJ. Naime, pošto je na redu bio Nogometni savez Hrvatske da da svog čoveka za prvu fotelju fudbalske organizacije između nekoliko kandidata bio je i Šajber. Njemu je međutim trebalo da bude istovremeno član NSH i FSJ.

I da bi se zadovoljili ovi uslovi Šajber je ubačen u Republički savez a u Fudbalskom savezu Jugoslavije mesto mu je "oslobodio" niko drugi do današnji generalni sekretar FSJ Ante Pavlović.

Da li je posle toga Šajber doveo Pavlovića u FSJ ostaje za raspravu iako treba spomenuti da je Pavlović ranije u jednom periodu bio v.d. sekretar FSJ i da je imao ambicije da obavlja ovaj posao.

Priča nema kraja pa se spominje da je i Ćiro nesrećan zbog povlačenja Šajbera, jer nema s kime da se rve.


Priče kruže



A šta se govori o bečkoj aferi? (Navodno je u Austriji pokušao da proda zlatne dukate nelegalno prenete preko granice - op. Y.) Naravno da i tu ima raznih priča. Na primer, da je to sve neko namestio Šajberu iako nema obrazloženja ko mu je to finansijski saučesnik. Ima i sentimentalnih priča. Činjenica je da je Šajberova kćerka imala tešku operaciju i da je za istu bilo potrebno nabaviti sredstva.

Isto tako kažu da je Šajberu bio potreban novac jer posle razvoda braka kupuje novi stan. Što se tiče zlatnika i novca koji je pronađen kod bivšeg predsednika FSJ u Beču kažu da potiče od nasledstva. Naravno od 75 njegovih bližih i daljnjih rođaka i ostalih koji su bili jevrejske nacionalnosti ostalo je njih samo troje, pa su oni nasledili taj novac.

Sve su to priče. Ni Slavko Šajber danas nije krivac nego samo optuženi, pa čak ni toliko dok Bečki sud ne donese odluku da li ima elemenata za krivično ili neko drugo gonjenje. Za svaki slučaj sud je zadržao ček na iznos od 268.000 šilinga (pa ako kaucija nije data onda je praktički uzeta).

Sud je obavestio javnost da se Šajber dobrovoljno ponudio sudu da će doći na svaku raspravu iako za to nije bio obavezan. Činjenica da je on javno nudio bankama zlatnike, takođe potvrđuje da nije bilo pokušaja podvale.

Sam Šajber je u svojoj ostavci izjavio da ničim nije povredio propise i zakone ni svoje ni susedne zemlje Austrije pa prema tome sve dok sud ne donese odluku Šajber je ispravan građanin pred zakonom.

Prisećajući se njegovih poslednjih reči (po povratku iz Beča) s novinarima, kad je uz pismenu izjavu za javnost naglasio da više neće odgovarati ni na kakve optužbe, rekao je sledeće:

"Dečki, nadam se da ćemo se videti u boljim okolnostima i da ćemo razgovarati o lepšim stvarima".

Postavlja se pitanje: da li će te bolje okolnosti doći? Šajber, naime, uskoro odlazi u penziju završavajući svoj radni staž u organizaciji koja je veoma uspešno poslovala a povukao se iz fudbala.

Ipak, treba sačekati da se vidi da li će ovaj vitalni čovek još jedanput izići na scenu, jer on se dosad nikada nije predavao.

Ili će mu možda posle svega ovog biti i dosta svega?

Eto, kao da je samo Šajber mogao da sruši Šajbera!

Napisao: Zijad Kršlak (RTV revija, 1987.)


Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate