Razočarana muzikom koju nije očekivala na ovom festivalu što je, u dosadašnjoj praksi, išao na lako prihvatljive, pevljive kompozicije, koje brzo "pale", koje se lako zavole ali i lako zaboravljaju.
Bilo je očigledno, već posle televizijskih emisija u kojima su pesme prvi put predstavljene, da se nešto menja u osnovnoj koncepciji "Šlagera".
Posle odslušanih proba i odgledanog koncerta, izmena koncepcije bila je jasna: u traganju za snažnijim, značajnijim, ozbiljnijim festivalsko-zabavno-muzičkim numerama, festivalski odbor i žiri odlučili su se za novi muzički izraz, sadržajniji muzički i tekstualno, koji će više odgovarati programskim zahtevima radija i televizije ali koji, samim ovim zahtevima, donosi istovremeno i neminovno teže sticanje one popularnosti koju, inače, imaju pesme pisane "po ukusu miliona potrošača".
Ovakvom koncepcijom nisu, prirodno, mogle biti zadovoljne disko kuće kojima odgovara što masovnija proizvodnja zabavno-muzičkih artikala što ploče podižu do zlatnih i srebrnih tiraža u prvih nekoliko nedelja prodaje.
Njome uglavnom, nisu bili zadovoljni ni sami pevači, koji su prihvatili poziv da učestvuju na "Šlageru 78" sa mnogo rezervi i koji su posle priredbe, uglavnom bili razočarani plasmanom, odnosno načinom na koji su podeljene nagrade, u prvom redu, a zatim i kompozicijama koje su pevali i samom manifestacijom.
O stavu prisutnih u Skenderiji, izjasnili smo se kao o uzroku verovatnog stava najvećeg dela publike.
Ipak, čini se da bi ovu politiku sarajevskog festivala, ukoliko bude dosledno sprovođena, trebalo pozdraviti pre svega kao želju da se krene sa mrtve festivalsko-zabavno-muzičke tačke o kojoj se mnogo govori i piše, kao pokušaj da se, kao i pre 12 godina kada je "Šlager" izmišljen, još jednom inovacijom obogati domaći zabavno-muzički život.
Ne treba smetnuti s uma ni to da će većina od šesnaest kompozicija, lišena nekih tonskih smetnji i festivalske treme izvođača, sigurno steći sporiju, ali trajniju popularnost među slušaocima zabavne muzike, ukoliko te kompozicije budu zbilja zastupljene na programu u onoj meri u kojoj su za njega koncipirane.
I, na kraju, ne treba zaboraviti ni uspomenu sa "Šlagera 77", koji je bilo daleko bleđa slika od ovogodišnjeg.
Na bis - samo Indeksi i Kemal Monteno
Sarajevo je, inače, pričaju, bilo vedro i sunčano sve do 7. aprila, dana kada su počele probe za "Šlager", da bi se zatim tmurilo i kišilo kako to ono zna, unoseći nervozu u već nervozne muzičko-kompozitorsko-pevačke krugove.
Skenderija je bila neuobičajeno prošarana praznim mestima. Iako su nas uveravali da su sve karte rasprodate. Možda je kišno vreme zadržalo neke od posetilaca kod kuća, a možda je neko od pevača pokušao da svoj plasman popravi obezbeđenjem jednog broja ulaznica koje, opet, bez glasačkih kupona, nije želeo nikom da pokaže...
Pevače su, naizmenično, dočekivali hladni aplauzi ili skandiranje filovano zvižducima, zavisno od renomea koji uživaju među sarajevskom publikom. Po dva izlaska na scenu, na skandiranje publike, imali su samo "Indeksi" i Kemal Monteno.
Ostali su, bez obzira kako su bili dočekani, morali da se pomire sa činjenicom da - publika ne želi da ih vidi dva puta posle otpevane pesme.
Zavisno od popularnosti (ili je možda nešto drugo u pitanju) pojedini pevači su, u vreme dok su pevali, imali svoje ljude koji su sa njihovim velikim posterima obilazili gledaoce, pokušavajući na taj način da, uz pesmu, još malo proagituju za "svog" čoveka.
Ima edna moma, mnogu ubava...
Najmanje gledalaca imala je - grupa Makedonija. Određeno je da ona otvori "Šlager" kompozicijom Slaveta Dimitrova, "Ima jedna devojka" i, kako to redovno u Skenderiji biva, koncert je uveliko krenuo, a gledaoci su tek počeli da naviru u halu.
Indisponirana ovakvom situacijom, grupa nije mogla da se iskaže u najboljem svetlu, ali to nije smetalo žirijima u radio stanicama da steknu pravi utisak o pesmi i dodele kompoziciji čak 477 glasova, odnosno po ovim glasovima - treće mesto.
Hala im, međutim, nije bila naklonjena; za ovu pesmu glasalo je samo 37 posetilaca, pa je Slave Dimitrov osvojio peto mesto u ukupnom plasmanu. Ali, i to se može smatrati uspehom. Utoliko pre i utoliko više što je u pitanju jedna od pesama obojena nacionalnim melosom koja će biti sigurno lepo prihvaćena i - što je specijalni žiri SOKOJ dodelio Slavetu Dimitrovu diplomu i plaketu, proglašavajući tako kompoziciju "Ima jedna devojka" najboljom po svom sudu.
Jedino nagrada SOKOJ nije bila izložena posebnoj vatri komentara. Što se ostalih nagrada tiče - posle njihovih saopštenja oblak nervoze o kojem smo govorili zgusnuo se i iz njega su počele da liju padavine gnevnih, krupnih reči i zapaljujućih izraza.
Vatreni Fadil Toskić
Da li je pesma Aleksandra Koraća "Zapalio sam plamen" u interpretaciji Fadila Toskića zaslužila prvo mesto publike?
Kada je izišao na scenu, Fadila je dočekao buran aplauz, ali dobro nafilovan zvižducima. Bio je to znak da se radi o pevaču čija interpretacija neće ostati nezapažena, jer je u samom startu uspeo da "zapali" Skenderiju. (Pratećim vokalima pridružili su se Fadilovi drugari iz Vatrenog poljupca, u publici se na 2:46 u drugom redu vidi kompozitor pesme Korać - op. Y.)
Kompozicija Aleksandra Koraća, majstorski napravljena tako da izvuče pevača i osvoji slušaoca, bila je druga garancija da ovaj pevač ima šansi da se visoko plasira.
Treća garancija - bile su njegove dosadašnje interpretacije i - festivalski uspesi (nagrade publike na "Šlageru 77" i "Skoplju 77"). Istina, po muzičko-novinarskim krugovima kolale su priče o "masovnoj kupovini ulaznica", ali budući da je za gotovo sve favorite važila ova priča - po tome Fadil nije bio izuzetak.
Prebrojavanje glasova i vrlo usklađen odnos jednih (telefonskih - 566) i drugih (iz sale - 796) što ukupno iznosi 1362 glasa, dovoljno za prvo mesto, "Zlatnu liru" i revolt kolega, pokazuje da je Toskić uspeo da zapali vatre u srcima gledalaca i zasluženo odnese najveće priznanje.
Finalno izvođenje prvonagrađene pesme nije do sada viđeno u Skenderiji: dok je nekoliko stotina gledalaca izlazilo iz hale, zviždeći, dobre dve trećine ostalih skandirale su u ritmu pesme: "Fadil, Fadil"...
Zlatni pehar Indeksa
"Indeksi" su prihvaćeni onako kako zaslužuju, to znači sa puno uvažavanja, i toplo, utoliko pre što su nedavno primili i šestoaprilsku nagradu grada Sarajeva. Izveli su još jednu od uspešnih sa ovog "Šlagera", "Ispili smo zlatni pehar" Fadila Redžića koja ne osvaja u prvom, ali koja će pleniti u kasnijim izvođenjima sve više slušalaca, izvanredno. Druga nagrada publike (radio - 589, hala- 506) sa 1095 glasova, nije izazvala velike komentare.
"Dobro došao u život", pesma Dejana Petkovića, u interpretaciji Ismete Krvavac (nekada Dervoz), široka, topla melodija, u koju se izvanredno uklopio tekst Marine Tucaković, nije ostavila snažniji utisak na publiku u žirijima kraj radio aparata. Pesma je dobila samo 187 glasova.
Hala je, međutim, mislila drukčije: 750 posetilaca spustilo je svoj glasački kupon u kutiju sa imenom kompozicije "Dobro došao u život« i obezbedilo joj treće mesto publike.
Opet su planula razmišljanja na temu - otkud toliko glasova u sali? Pominjane su i razne kombinacije sa KK "Bosnom" (?) jer je Ismetin suprug igrač ovog izuzetno popularnog kluba, ali ni na njih, kao ni u prethodnim slučajevima, ne treba, po našem mišljenju, obraćati mnogo pažnje.
Kemala sreća nije htjela
Četvrto mesto i (zašto kriti) gorak ukus u ustima, sa 328 glasova sa radija i 451 iz Skenderije, ukupno, dakle, 779, zaradio je Kemal Monteno sopstvenom kompozicijom "Nije htjela".
Ovaj trostruki pobednik na dosadašnjih 12 "Šlagera" nije mogao ostati ravnodušan, ali nije bio mnogo ni razočaran. Publika u Skenderiji je izvrsno primila njegovu pesmu, nema sumnje da će je tako primiti i kupci ploča i da će se i ona uvrstiti među uspehe "Šlagera".
U vreme kada priprema solistički koncert u Sarajevu, istina, neka od nagrada bila bi mu dobrodošla, ali je sigurno da će kompozitor i interpretator njegovog nivoa, renomea i popularnosti, lako i brzo zaboraviti četvrto mesto na "Šlageru 78". Utoliko pre što se ono ni u kojem slučaju ne može smatrati neuspehom.
Vajtino srce voli samo jednom
Među nagrađenima su se našli i: Igor Savin (najbolji aranžman - kompozicija "Ja ostajem s tobom" Hrvoja Hegedušića, interpretacija Dalibor Brun), Mišo Maričić (najbolji tekst - kompozicija "Da tebe nema" Enesa Bajramovića, interpretacija Mišo Kovač) i Seid Memić Vajta (najbolja interpretacija - jedno od većih pravih znakova pitanja kada se o nagradama radi - kompozicija "Samo jednom srce voli" Ranka Bobana).
Pomenimo, na kraju, i pesme koje nisu ponele ni jedno zvanično priznanje, ali se, po našem mišljenju, izdvajaju bilo dobrom interpretacijom, bilo muzičkim kvalitetima koji će učiniti da zažive u programima radija i diskotekama.
"Imam jedan strašan plan" Slobodana Vujovića, u interpretaciji "Ambasadora", "Tamo gde sam ja" A. Milovanovića u interpretaciji Jadranke Stojaković zaslužuju, uz "Tri slatka dana" Vladimira Delača, u izvođenju grupe "777", da budu spomenute, pored ostalog i kao dokaz čistote koncepcije ovogodišnjeg "Šlagera" o kojoj smo govorili na početku izveštaja.
I, završimo čitavu priču duhovitom dosetkom jednog kolege:
"Kao i svaki izveštaj, kao i izveštaj sa svakog festivala, i ovaj sa "Šlagera 78" mogao bi se završiti rečenicom - "prvonagrađani su srećni, svi ostali pitaju se zašto su uopšte dolazili".
Napisao: Nino Milenković (TV novosti, 1978.)
VŠS 78: Selver Brdarić (ex-COD) - "Dio sunca"