April 1973: Kad bi nas neko zaustavio neočekivano
na ulici i upitao o Savezu pravednih, kakav je to savez bio, šta
bismo mu odgovorili?
Ili, gde je osnovana Prva, a gde Druga
internacionala? Ili: šta su to Aprilske teze? A šta "Manifest"?
Otkuda komunistima to ime?
Ili, za uslove koje mora da zadovolji svako socijalističko društvo da bi moglo tako da se zove?...
Kad bi nas, zbilja, tako neko prepao "s
neba, pa u rebra", što se kaže, kako bismo se osećali?
A baš takva pitanja smo pre neki dan
postavili u tri beogradske osnovne škole: "Đuro Đaković",
"Žarko Zrenjanin" i "Vladimir Iljič Lenjin".
Jednostavno smo u svakoj od njih, razumljivo uz pristanak nastavnika,
ušli na časove po jednog četvrtog i jednog osmog razreda i
iznenađenim učenicima počeli da postavljamo takva pitanja.
Nije bio
posredi, naravno, nikakav test isključivo radi toga da bi se saznalo
koliko poznaju marksizam, već jedna novinska, takozvana "leteća"
anketa, a to znači da nas je, pored njihovog znanja, isto toliko
interesovalo i to kakav je njihov stav prema izvesnim pojmovima iz
te oblasti nauke, njihovo mišljenje.
Marksizam kao poseban predmet ne
postoji u osnovnim školama. Sa njim se đaci sedmog i osmog razreda
susreću na časovima istorije, ili književnosti, a đaci četvrtih
razreda ni toliko.
Razlika u odgovorima je bila očigledna,
u korist đaka osmih razreda, kada je reč o poznavanju pojmova, ali
i u korist onih iz četvrtih razreda, kada je reč o slobodnijem
odnosu prema pitanjima, i kada je reč o zanimljivosti.
Radnička klasa
Na pitanje, šta je to radnička klasa,
11-godišnji učenik četvrtog razreda škole "Žarko Zrenjanin",
Vladimir Marković je napisao:
"Radnička klasa je ona u kojoj
mora da se radi!"
A njegov vršnjak iz škole "Đuro Đaković", koji nije hteo da se potpiše, odgovorio je:
"Ja mislim da je radnička klasa
neka masa koja uvek buja, i koja se uvek zbog nečeg talasa. Radničku klasu sam najpre sretao na televiziji, i na radiju, a ponekad i
kad se popravljaju ulice. Ona obično ima crne zaštitne naočari i
pomalo nagaravljena lica,"
Njihovi tri godine stariji drugovi
tačno navode da je radnička klasa nastala u osamnaestom veku, da su
seljaci bežali sa imanja feudalaca u gradove, da se po gradovima
stvarala zanatska a zatim manufakturna proizvodnja, da se u tom
trenutku počinju da javljaju prvi oblici kapitalističke proizvodnje i da
je tu počela da se formira nova, radnička klasa ...
Međutim, i kod
starijih je bilo ovakvih odgovora:
"Radnička klasa je sloj
ljudi koji nose sav teret domovine, i kad se ratuje i u miru!"
To je napisao Aleksandar Mitrović, učenik sedmog razreda škole
"Žarko Zrenjanin". Njegov drug iz istog razreda, Duško
Milinković, napisao je:
"Radnička klasa je sloj ljudi
koji radi po fabrikama, za mašinama. Ti ljudi rade za određene
plate, od kojih oni uspevaju da žive. Ali nije kod svih tako. Ima nekih koji zarađuju
veoma malo, pa ne stignu ni da sastave kraj s krajem."
Miloš Milutinović, iz istog razreda,
je napisao da je radnička klasa najzaslužnija za napredak našeg
društvenog oistema, "iako preko njenih pleća prelazi najveći
deo naših svakodnevnih muka." On je dodao:
"Sa prozora često posmatram
radnike u "Ikarusu", i smatram da radničkoj klasi treba povećati lične dohotke i stvoriti im malo više vrtova i bašti,
da u pauzama mogu malo da provetre pluća i skrenu tok misli."
On je zatim zaključio: "Ne
postoji pisano pravilo da neko sebi može da dozvoli toliki luksuz
da mu porezi dostižu astronomske brojke, kojekakvi privatnici, dok
poneki radnik mora da odvoji za Novu godinu od ionako male plate,
novac, za trista grama mlevenog mesa."
Njegov drug iz razreda, koji se takođe
nije potpisao, međutim, drugačije zaključuje:
"Radnici su u prošlosti živeli
bedno i manje-više obespravljeni. Dok danas su oni svoj na svome.
Istina, radnik gunđa, nije zadovoljan, traži veći standard, ali i to izražavanje
negodovanja govori o njegovim neuporedivo većim pravima. Danas je
radno vreme ograničeno, postoje po fabrikama jevtine radničke
samousluge, radnicima se dele stanovi, fabrikama više ne upravljaju
pojedinci, već celi saveti ... Gde je to nekada bilo!"
Komunisti i komunizam
"Komunisti su, mislim, ravnopravni
ljudi, koji sve dele na jednake delove: i sreću, a i tugu!" -
napisao je 11-godišnji učenik četvrtog razreda škole "Đuro Đaković",
Aleksandar Joksimović.
"Komunisti su ljudi koji ne
veruju u boga, a zovu se tako, mislim, zato što su realni. Samo ih
stvarnost interesuje!" - odgovorio je njegov vršnjak iz istog
razreda.
"Komunisti su ljudi koji su
učestvovali u ratu."
Za pojam proletarijat 11-godišnjaci su
vezali proletere iz rata i proleterske brigade, dok su njihovi
stariji drugovi tačno navodili poreklo reči još iz antičkog doba,
i njeno drukčije značenje u doba stvaranja radničke klase.
"Moj deda Žarko Zrenjanin je bio proleter u ratu!" -
napisala je učenica četvrtog razreda škole "Žarko
Zrenjanin", Ana Koprivica.
Alisa Mićunović, učenica sedmog
razreda škole "Žarko Zrenjanin" je napisala:
"Komunizam zamišljam veoma
privlačnim društvenim uređenjem, mada još ne postoji ni u jednoj
zemlji. Jedna država mora da bude na vrlo visokom stepenu razvitka da bi mogla da pređe na komunizam. U takvom društvu svi rade i svi
su ravnopravni, i svi uzimaju od društva koliko im treba, ali ne
previše, da ne oštete zemlju. Socijalizam je mnogo bliži
komunizmu, mada ne mora da znači. Ako je jedna kapitalistička
zemlja veoma razvijena, ona bi mogla pre dostići komunizam od neke
siromašne socijalističke zemlje, ukoliko se u toj zemlji dogodi
revolucija. Silom ili milom, bilo kako!"
"Komunističko društvo zamšljam
kao društvo u kome novac nema značaj, u kome ljudi ne bi
privređivali za novac, već da bi tim svojim radom gradili napredan
svet. A takvo uređenje moglo bi da se izgradi samo ako se čovečanstvo ne bi delilo na države, već ako bi ceo svet predstavljao
jedinstvenu zajednicu! (Ja sam o ovome tako čuo!)" - bio je odgovor učenika osmog razreda škole "Lenjin" Siniše
Radenovića.
"Isto tako kao što je razvitak
socijalizma nemoguć bez elektrifikacije jedne zemlje, tako je i
ostvarenje komunističkog društva nezamislivo bez automatizacije
svih proizvodnih sredstava. Samo, ja lično smatram, da se komunizam nikako ne bi mogao ostvariti samo u jednoj državi iz prostog
razloga što bi došlo do njene izolacije od ostalog sveta. Stoga ja
komunizam zamišljam kao zajedničko ostvarenje cele naše planete!"
- napisao je Zoran Hrnčić, učenik osmog razreda škole "Lenjin".
"Komunističko društvo zamišljam,
kao neku vrstu obećane zemlje, u kojoj će se ljudska ličnost
poštovati iznad svega, u kojoj neće biti privatne svojine, pa da
neko ima više a neko manje, u kojoj neće biti
prljavih čađavih fabrika, bez filtera na dimnjacima, pa kad se
spusti magla da nas pritisne smog, i da nam se astmatični dedovi i
bake poguše!" - odgovorio je 14-godišnji učenik škole
"Lenjin".
"Komunisti su dobili ime po jednom
događaju u Francuskoj iz 19. veka, tačnije iz 1871. godine, kada je stvarana Pariska komuna. Tih 70 dana koliko se ona održala bili
su značajni za radnike i proletere, jer su oni prvi put imali vlast u
svojim rukama - napisao je 15-godišnji učenik osmog razreda škole
"Vladimir Iljič Lenjin".
"U komunizmu bi ljudi radili svega
dva dana u nedelji, a u ostale dane bi se bavili vežbanjem tela na
prelepim stadionima, vežbanjem uma i vežbanjem duha!"- bio je
odgovor njegovog druga iz razreda, Miodraga Erca.
Socijalizam
Da bi objasnio šta je socijalistička
država, a šta kapitalistička, jedan učenik četvrtog razreda iz
škole "Đuro Đaković" je kratko napisao:
"Socijalistička država je
Jugoslavija, a kapitalistička - Savezna Republika Nemačka!"
"Socijalistička država je naša
država, ali u našoj zemlji ima i kapitalista. To nisu oni pravi
kapitalisti, nego oni mali, šićardžije, koji kvare ovu našu
socijalističku zemlju!" - odgovorio je njegov vršnjak iz iste
škole.
"Socijalizam je kada svi ljudi
vole da rade!" - bio je odgovor 11-godišnjeg Ivana Djelineo iz
škole "Žarko Zrenjanin".
"Socijalistička država je ona
koja uvek traži mir, a kapitalističke države su ratoborne države!"
napisao je osnovac iz škole "Đuro Đaković".
"Uslov da jedno društvo bude
socijalističko je pre svega da niko nema zadnje misli, zadnjih ideja
i birokratskih pobuda. Jedno takvo društvo mora da ima poštene,
savesne, radne ljude, jedinstvenu ideologiju. I ne bi trebalo da bude premnogo diskusije bez rada. Kad mi
nasledimo starije, mi ćemo manje da održavamo sastanke, a više da
radimo. Te maratonske diskusije ne vode ničemu. Na primer, kaže se:
"U 1973. ostvarićemo to i to". Dođe 1973. a oni onda
kažu: "Sačekajte do 2001. godine."
Klasici
O velikim misliocima Marksu, Engelsu i
Lenjinu odgovori su bili najopširniji. Ali dok učenici četvrtih
razreda samo naslućuju ko su oni, sa naivnim pretpostavkama, dotle njihovi tri-četiri godine
stariji drugovi govore o klasicima marksizma sa iznenađujućim
poznavanjem.
"Kako smo čuli, Marks i Engels su
bili veliki ljudi, koji su se borili da pobedi komunizam. Zato se i
zove jedan trg Marksa i Engelsa. A Lenjin je isto tako, samo nemamo
Lenjinov trg!" - napisala je učenica četvrtog razreda škole
"Đuro Đaković".
"Marks i Engels su dva naučnika
koji su se međusobno pomagali i uspeli da za tri godine napišu
devet knjiga. To sam čula na radiju!", napisala je 11-godišnja devojčica iz iste
škole.
"Marks i Engels su bili braća,
koja se nikad nisu razdvajala. Oni su bili naučnici", napisala
je učenica četvrtog razreda škole "Žarko Zrenjanin"
Zorica Mihajlović.
"Marks i Engels su tvrdili da se
buržoazija može zbaciti samo silom. Oni su čak tvrdili da će
posle socijalizma nastupiti komunizam. A da li su oni imali u vidu
jednu činjenicu, onda možda neprimetnu, ali danas veoma važnu:
odonda se broj stanovnika na našoj planeti ogromno umnožio, pa je prosto
nemoguće stvoriti totalnu ravnopravnost!" - bio je odgovor
učenika sedmog razreda škole "Lenjin".
"Po mom mišljenju, ideje Lenjina
su i danas savremene, i još se odnose na veliki broj zemalja
današnjice, koje ne mislim sada da nabrajam, da ne kvarim dobre
diplomatske odnose koje imamo s njima, ali mi te zemlje uglavnom
dobro znamo. Jer još ima gladnih na ovom svetu, a i presitih. Još
ima obespravljenih i obesnih. Još ima onih koji rade i po 18 časova
na dan", odgovorio je učenik osmog razreda
škole "Lenjin".
"Lenjin je bio protiv pokretanja
prvog svetskog rata i protiv izdavanja ratnih kredita. On je nastavio
misao Marksa i Engelsa i bio osnivač Treće internacionale. Posle
februarske revolucije vratio se iz progonstva u Sibiru i napisao
svoje poznate "Aprilske teze", u kojima je tvrdio da će
vlast preći u ruke radnika..." - napisao je Lenjinovu
biografiju učenik osmog razreda škole "Lenjin".
"Samoupravljanje je kada radnici
rade složno i dogovaraju se šta će i kako će, a ne da im neko sa strane
popuje!" - napisao je učenik četvrtog razreda škole "Žarko
Zrenjanin".
Samoupravljanje
"Samoupravljač je moj tata. On
je inženjer!" - bio je odgovor njegovog druga iz istog razreda.
"Samoupravljači su ljudi koji
sami upravljaju. Samoupravljač je moja mama, u kući. Tata nije!"
- napisala je 11-godišnja učenica iz iste škole.
"Moj tata je samoupravljač u
firmi "Elveg", koja se nalazi u nemačkom gradu Bambergu. Malo sutra!" -
odgovorila je njena vršnjakinja iz istog razreda.
"O samoupravljanju ne znam baš
mnogo, ali od oca često slušam prigovor drugovima da bi radnička
klasa trebalo da bude mnogo bolje upoznata sa poslovanjem preduzeća,
a ne kad ono počne da propada, da tek onda radnici saznaju šta je
posredi" - bio je odgovor njihovog četiri godine starijeg druga
iz škole "Lenjin".
"U televizijskom "Dnevniku"
sam čuo da jedan direktor ima platu od milion dinara kad je na
bolovanju. Kolika li mu je plata tek kad radi. A kolika njegovih
radnika. I pitam se, da li je i samoupravljanje na nivou direktorove
plate u tom preduzeću!" - bio je odgovor učenika osmog razreda
škole "Lenjin".
"Ovo pitanje o samoupravljanju je
najlakše, sama reč govori, ali i pored toga ne znam šta da kažem,
jer svi danas pričaju o samoupravljanju, i ko zna i ko ne zna, pa mi
u glavi zuji" - odgovorio je njegov vršnjak iz škole "Žarko
Zrenjanin".
Na kraju smo 162 učenika
koliko je bilo anketirano iz tri beogradske osnovne škole,
upitali: šta misle o proučavanju marksizma. Da li ih ta
grana nauke zanima, ili ne. I da li će im poznavanje marksizma biti
uopšte potrebno u životu?
Sto šezdeset jedan učenik je
pozitivno odgovorio na to pitanje. Samo je jedan rekao da ne zna čemu
bi mu poznavanje marksizma služilo, da će moći da živi bez toga.
"Marksizam, mislim, može biti
interesantan, ako se interesantno prikaže. On može da bude i
dosadan, i to strahovito, ako se dosadno predaje. Naravno da je
savremenom čoveku i te kako potrebno da što bolje poznaje marksizam", napisao je Vladimir Racić, učenik sedmog razreda škole
"Đuro Đaković".
Zabeležio: Danilo Ružić (Ilustrovana, 1973.)
