Ono što smo čuli u poslednjoj nedelji aprila - a bilo je tu od svega pomalo i stvarno za svakog ponešto, ruku na srce - budi opravdanu nadu da bi "Proleće 79" moglo da bude još vedrije od ovog koje smo upravo ispratili.
Nešto je krenulo, kuda će nas odvesti, rano je da se nagađa.
Nekih propusta i pojačane nervoze bilo je, ali u protivnom, možda, i ne bismo imali utisak da se odigrao festival. Ostale su pesmice, na radiju ih slušate svakodnevno, pa izvol'te.
Umesto detaljnog osvrta na nešto što je, ipak, prošlo i o čemu je dosta toga napisano, reč-dve o onome što je ostalo izvan domašaja vrednih TV kamera i šume mikrofona na pozornici hotela "Jugoslavija", ovogodišnjeg domaćina beogradskog festivala.
DIREKTOR - O tome da nije baš sve teklo onako glatko i lepršavo kako to sad izgleda svedoči podatak da je direktor smotre Vojislav Bubiša Simić tokom iste pretrpeo (srećom, lakši) srčani udar (Pričalo se: zbog otkazivanja koncerta Olivere Katarine - op. Y.) i da je odmah posle završetka hitro otputovao u planine, na - oporavak.
POBEDNIK - Pesmu kojoj su i publika i stručni žiri dali najviše glasova napisao je Đelo Jusić: "Sva su moja proleća u meni".
- Sada će sve opet da se ponovi - rekao je s trofejima u ruci. - Posle festivala u Zagrebu i pesme "Sve se vraća, sve se plaća", svi pevači dolazili su mi s molbom da im napišem nešto slično, "nešto kao za Terezu". Sada će svi želeti takva "Proleća u sebi", ubeđeni da je to prava formula za uspeh. Kako se od svega toga odbraniti?
ODUŠEVLJENJE - Ispoljavali su ga glasno i burno veterani domaće lepe pesme Dušan Jakšić i Predrag Gojković-Cune, obojica članovi žirija za najbolju interpretaciju. Objekt divljenja: Oliver Dragojević i njegova "Molitva za Magdalenu". Duško i Cune nisu štedeli pohvale:
- Pevao je tako da smo se ježili; od njegovog sviranja na klaviru podizali su nas žmarci. U našem poslu ne dešava se baš često da te neko od kolega svojim pevanjem na ovakav način - sludi.
OLIVER - Proglašen je najboljim pevačem "Proleća", iako je on sam tvrdio da je bolestan i van forme, da to nije uradio onako kako je mogao. Stručnjaci su se, međutim, složili: bolje nije mogao!
BISERA - Plasirala se na poslednje mesto. Pomalo je nepravda što ovaj sjajan pevač dobija od kompozitora sve same "muzičke filozofije" ne bi li ih ona sama interpretacijom nekako "izvukla". To, međutim, kod publike nailazi na zid ćutanja i nerazumevanja, što ni samu Biseru ne može da ostavi sasvim ravnodušnom...
- Šta mi vrede tapšanja po ramenima i pusti komplimenti kad od pesme posle - ništa - rekla je. - Sad je svima zanimljivije to što Ljupka Dimitrovska nije došla na festival jer nije htela da peva treća po redu, smatrajući to uvredom po svoj veliki umetnički renome, nego ono što se istinski zbivalo. Dođe mi da jednom izađem pred publiku i u mikrofon kažem: predomislila sam se, idem kući. Da vidite kakav bi to bio uspeh i kakav - publicitet.
ŠOU - Izvela ga je usred festivala Slađana Milošević - ko bi drugi? - i tako još jednom potvrdila da je jedina od domaćih pevačica zabavne muzike koja bi slobodno mogla da se pojavi i na festivalu u Sanremu, naravno, u njegovoj najnovijoj koncepciji: uz lep glas neizostavno i što razgolićeniji stas.
Isto kao što Zdravko Čolić ima za leđima igračice, Slađana je kao pozadinu dovela lepe igrače, pa su tako svi zajedno sjajno odigrali pesmicu "Ti si moja simpatija". Za one koji nisu videli ali su brinuli: dekolte Miloševićeve i ovog je puta bio za uzvik "au, au".
ĐORĐE - Odličan opšti utisak i visoko drugo mesto za argentinski tango "Nikad nije kasno" iz pera samog izvođača.
- Kod nas bi trebalo da postoji škola za mlade pevače, škola u kojoj bi Đorđe Marjanović bio profesor scenskih kretnji, ponašanja na bini, ukratko, estrada - rekao je Đelo Jusić, gledajući izvođenje Marjanovića.
SITNICE - Izradio ih je Đorđe Ristić, poznati beogradski majstor dizajna, a sastojale su se od blokova, razglednica, plakata, bedževa, ulaznica, olovaka, sve to s amblemom festivala. Dok se još nije znalo kakva će biti sama priredba, mnogi su se složili da joj "prateća oprema" nikad nije bila bolja i potpunija.
Ristić i vođa press-lužbe Nešković bili su u isto vreme i autori novine nazvane "Dnevnik" koja je izlazila svih sedam festivalskih dana, objavljujući crtice o zbivanjima na sceni i van nje. Kad je o festivalima reč, ovo je slučaj bez presedana.
DALIBORKA - Kao voditeljka (Daliborka Stojšić) na trenutke je od treme toliko dizala glas da su se izvođači iza scene u čudu, a pomalo i u strahu, pitali: na koga li to i zašto viče?
ZAKLJUČAK - Kako smo se nadali, dobro smo se zabavljali. Snuždeni Opatijom i Sarajevom, treći ovogodišnji muzički festival iščekivali smo s opravdanom strepnjom da se tu išta spasti može.
Nekoliko dobrih programa (Arsen, Sedmorica mladih, Ibrica, Senka i Zafir, džez-koncert), uspelo "Veče s pesnikom", stari majstori u starogradskim pesmama, dobri pevači, takozvana "prva garnitura" i desetak hitova - puna kapa!
Napisala: Višnja Marjanović, snimio: Leon Pijade (RTV revija, 1978.)