U periodu od svog prvog nastupa, pre
petnaestak godina (za pop muziku i naše uslove čitava večnost) pa
do dana današnjeg, oni su prerasli razmere "običnog" rock
sastava i postali sarajevska kulturna institucija.
Nikada previše u centru pažnje ali nikada ni u predubokoj senci, avangardni onda kada to niko nije bio, ali i komercijalni u dozvoljenim granicama, uvek izvan skandala i prevelikog a time i neopravdanog obožavanja, bez imalo uobraženosti s obzirom na njihov staž i kvalitet - "Indexi" su se dokazivali prvenstveno kroz svoj rad, smatrajući to najvažnijim.
Jedan od tih dokaza je i njihov nedavno
izdat prvi (!?) autorski album "Modra rijeka" sa kojim su
krunisali svoja dugogodišnja nastojanja da u popularnoj muzici damo
nešto svoje, jugoslovensko.
U tim nastojanjima oni su pre mnogo
godina bili prvi, a evo ih, takvi su ostali i danas.
Time je njihova karijera opisala pun
krug, upotpunjen nedavno dobijenim zvaničnim priznanjem čijim
rangom i nivoom malo koja naša grupa može da se diči -
šestoaprilskom nagradom rodnog grada Sarajeva.
"Indexi" čestitamo!
Koncert "Indexa": U otkucaju srca - pružene ruke...
Neka drugi pišu o (dobroj) muzici i o
"Modroj rijeci" koja je tekla muzičkim "krvotokom".
Vašim i mojim. Ovde je zabeležen samo opažaj oka. Otkucaj srca.
Napisao sam hiljade tekstova. Ne znam
samo otkud ovo višečasovno "lomljenje" u meni, ovi
"žmarci" od kojih sam se "naježio" pišući
iskreno svega dvadesetak redova. Neko će ih valjda nazvati i
redovima nostalgije. Neka.
I kasnije, kad je "modra rijeka" završila koncertni tok na starom ušću, na "peronu sreće",
kad je ponoćni mesec smenio Brankovo "modro" svetlo, kad
je odavno nestao i sam kraj - setio sam se
početka.
Sam. Stari tranzistor na uhu. Na "Moru"
ili u "Pustinji", svejedno. Nisam mogao da odolim
unutrašnjem pitanju: zašto je skočila sa stolice u "Pioniru "
ona devojčica, tek stasala pionirka?
Desilo se to na početku onog
potpurija. Davor, Bodo, Fadil, Nenad i Ranko krenuli su sa "Pružam
ruke". Otkud radost devojčice iz generacije "dugmića"
i "panka" (tek nove reči u mom oskudnom znanju engleskog)
kad je to pesma druge mladosti?
Generacijo "Indeksa", kome je "pružila ruke" ona petnaestogodišnja devojčica?
Generacijo "Indeksa", kome je "pružila ruke" ona petnaestogodišnja devojčica?
I nije važno što nije bilo više
hiljada ljudi na tribinama. U vetrovkama i farmerkama. Nije važno,
Davore, Bodo, Fadile. Zar ne mogu u vaše ime (za sutra) da kažem:
"Tog trenutka ja ću biti sretan... ruke moje netko će da
treba"?
A odgovor na pitanje možda "piše"
u već popunjenim, pravim indeksima generacije "Indeksa".
Odgovor se naslućuje u našim srcima i seže čak do kolevke one
devojčice.
Znam ipak, pravi odgovor je, prijatelji
moji "odneo vetar". Otplovio je "modrom rijekom"
tamo... "iza uma, iza boga".
Devojčice od petnaest godina, da samo
znaš koliko sam srećan što si rođena.
Napisao: M. Niketić (Džuboks, 1978.)