SP 1978, iza kulisa mundijalskog spektakla: Zanimljivi statistički podaci o najuspešnijim ekipama

Jun 1978: "Gaučosi" ipak bez premca, jer su na putu do prvog trijumfa na svetskim šampionatima ostvarili najbolji bilans u osvojenim bodovima, pobedama, golovima, procentima...

Zavesa je pala iza poslednjeg čina melodrame zvana XI prvenstvo sveta u fudbalu. 

Kakav je u tih 25 dana prikazan fudbal, ostavimo to da ocene stručnjaci kada se svi pozvani i nepozvani raziđu, vrate svojim kućama i srede utiske.

Ni u to koliko se kalkulisalo na samoj pozornici, u "suflernici" (klupa za rezerve) i iza kulisa ovog "mundijalskog spektakla", jer nismo pozvani da se upuštamo u analizu ko je mogao postati prvak sveta, odnosno ko je "morao" da osvoji laskavu titulu najboljeg.

Ostajemo, dakle, samo na ciframa, a koje često više govore od bilo kakvih pisarnih komentatora.

Argentina je zvanično novi prvak sveta, svidelo se to nekima ili ne, silom pravde ili nepravde. Ona je ostavila ovoga puta iza sebe tri bivša šampiona (Brazil, Italiju i SR Nemačku), tri vicešampiona (Holandiju, Švedsku i Mađarsku) i tri nosioca "bronze" iz prošlosti (Poljsku, Austriju ii Francusku).

Uz asistenciju šestorice bez "pedigrea" u fudbalskoj hijerarhiji svetskih razmera, elita gore navedene desetorice "gornjeg doma" završila je svoj međusobni obračun i prezentiralo javnosti jedan bilans završnog dela XI prvenstva sveta, koji izgleda ovako:

Argentina je bez pogovora prva po bodovima, golovima i postotcima. Nju sledi Brazil, a ne vičešampion Holandija. Fudbalski je možda i nelogično, ali matematički potpuno logično. Brazil nije izgubio nijednu utakmicu, a Holandija čak dve. Nju je pretekla u ovom bilansu i četvrtoplasirana Italija.

Ako bi se prvenstvo sveta igralo po liga sistemu, svako sa svakim, redosled bi bio daleko pravedniji od ovoga. Ovako ostaje na papiru samo ono što se zbilo.

Argentina je XI šampionatu podarila i najboljeg strelca. Mario Kempes postigao je 6 golova iz igre, dok su njegovi konkurenti u trci za krunu najboljeg golgetera Robbie Rensenbrink (Holandija) i Teófilo Cubillas (Peru), od 5 golova postigli po 4 sa bele tačke, a samo jedan iz igre.

U ovom slučaju je pravda zadovoljena. Na toj listi strelaca 102 gola završnice nalazimo imena 60 igrača i trojice koji su postigli autogolove.

Holanđani se za utehu mogu pohvaliti da je njihov predstavnik postigao 1.000. gol u završnicama šampionata sveta (Rensenbrink) i 100. gol "Mundijala 1978" (Poortvliet).

Brazilci su ostali kao jedina neporažena reprezentacija minulog šampionata, ali uz jedan nimalo slavan "prilog". Naime, "karaoke" su uz Italijane zaradili najveći broj kartona - po 8 žutih na 7 utakmica.

3 crvena i 55 žutih kartona

A kada je već reč o kartonima, treba reći da ih je bilo dosta, ali još uvek manje nego 1974. u SR Nemačkoj. Delioci pravde podelili su opravdano ili neopravdano ukupno 3 crvena i 55 žutih kartona, ili 1,5 po utakmici. Jedino reprezentacija Meksika, od 16 učesnika, nije "zaradila" nijedan karton iako je imala razloga da "izgubi živce" posle samo dva data i 12 primljenih golova.

Efikasnost se za nijansu popravila u odnosu na šampionat u SR Nemačkoj. U Argentini je postignut prosek od blizu 2,7 gola po utakmici, a najniži svih vremena iznosio je 2,55 gola na X prvenstvu. I pored toga i ovog puta su tesni rezultati znatno prevagnuli. Odnos između "malih" rezultata (nerešeno, gol i dva gola razlike) i "velikih" iznosi čak 32:6 u korist "malih" ili tačnije:

Od ukupno realizovana 102 gola, 52 su postignuta u prvom poluvremenu, 48 u drugom, a 2 u produžetku (finalne) utakmice. Među njima je evidentiran "najbrži" i "najsporiji" gol. Bernard Lacombe je u 38. sekundi utakmice Francuska - Italija primorao veterana Dina Zoffa na kapitulaciju.

Međutim, nije to i "najbrži" gol na završnici jednog prvenstva sveta. Zemljak sadašnjeg rekordera, Nicolas, zatresao je mrežu Belgije 1938. godine već u 30. sekundi, a Mašek iz Čehoslovačke neprijatno je iznenadio u 34. sekundi čuvenog golmana Meksika, Carbajala, 1962. godine na šampionatu u Čileu.

"Najsporiji" gol u regularnom vremenu utakmice SR Nemačka - Meksiko postigao je Heinz Flohe u 89. minutu. Ni to nije apsolutni rekord na šampionatima sveta. Pali su gotovi čak i u 90. minutu, a da ne govorimo o onima koji su postignuti u produžecima utakmica, kao sada u 115. minutu finalnog susreta.

Jednu utakmicu sudio je Jugosloven

"Mundijal" 1978. ipak obiluje rekordima i raznim jubilejima. Statističari će to sve tek sumirati kada se pojave zvanični podaci u biltenu Fife. Za sada se može samo pretpostaviti da će ovaj ili onaj rekord biti oboren. Jedan od tih je vezan za gledaoce.

Rekord postavljen 1974. godine u SR Nemačkoj po broju prisutnih na stadionima neće biti oboren, ali su tri druga u vezi posete na 38 utakmica XI šampionata prema gruboj računici već oboreni.

Prosek gledalaca na jednoj utakmici sada je prevazišao onaj raniji. Takođe i odnos između broja štampanih ulaznica i prodatih je nadmašio ranije šampionate.

Preko 80 % štampanih ulaznica prodato je u Argentini. Samim tim je zabeležen i rekordan prihod. Konačno i jedan "tapkaroški" rekord spada u ovo poglavlje vezano za gledaoce. Na "crnoj berzi" ulaznice za poslednje dve utakmice prodavane su po hiljadu puta većoj ceni od njihove nominalne vrednosti!

Na kraju reč-dve o najnepopularnijim ljudima šampionata - delegiranim sudijama od strane Fife.

Arbitražna komisija Fife pozvala je 32 delioca pravde iz isto toliko zemalja sveta da vode utakmice završnog dela, ukupno 38 susreta.

"Prva pištaljka" Argentine, Ángel Norberto Coerezza, upotrebio je kao prvi svoj "instrument" na utakmici SR Nemačka - Poljska, a poslednji zvižduk Sergia Gonelle iz Italije izazvao je erupciju slavlja i delirijuma u utrobi stadiona "River Plata" kada je oglasio kraj finalnog susreta Argentina - Holandija.

Kako je ko od delioca pravde tu pravdu delio neka ostane po strani kao predmet za razmišljanje - za njih i za nas. Ništa se tu više ne da izmeniti, ali se bar u budućnosti nešto može promeniti. Sve se ovo odnosi na komisiju za delegiranje sudija, a ona je to sprovela ponovo po nekom "neuhvatljivom ključu".

Rekli smo već da su pozvana 32 (navodno) najbolja delioca pravde u svetu, od kojih su neki vodili po 3 utakmice, neki dve, neki jednu, a neki nijednu! Taj spisak izgleda ovako:

3 utakmice: Ángel Franco Martínez (Španija) i Abraham Klein (Izrael).

2 utakmice: Coerezza (Argentina), Garrido (Portugalija), Rainea (Rumunja), Gordon (Škotska), Palotai (Mađarska), Eriksson (Švedska), Barreto (Urugvaj), Gonella (Italija) i Wurtz (Francuska).

1 utakmicu: Thomas (Vels), Aršundija (Meksiko), Dibah (Švajcarska), Bouzo (Sirija), N’Diaye (Senegal), Corver (Holandija), Prokop (DR Nemačka), Coelho (Brazil), Orosco (Peru), Namdar (Iran), Biwersi (SR Nemačka), Linemayr (Austrija), Jarava (Poljska), Silvagno (Čile), Partridge (Engleska) i Dušan Maksimović (Jugoslavija).

Bez suđenja: Rion (Belgija), Vinsenman (Kanada), Tesfaja (Etiopija), Seudi (Tunis) i Ivanov (SSSR).

Napisao: Aleksandar Konstantinović (Tempo, 1978.)

Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate