Jun 1988: Privikavanje je bilo dugo i mučno ... Razlike između kineskog i evropskog poimanja fudbala ... Igrali bi u
"Partizanu" i u narednoj sezoni, ali to ne zavisi od njih ...
Svako čudo za tri dana kaže naš
narod. Dolazak kineskih fudbalskih reprezentativaca u Partizan
izazvao je veliko interesovanje naše sportske javnosti. Simpatizeri
"crno-belih" skupljali su se na treninge da vide Kineze.
Danas su Đia i Liu već uzdanice trenera Jusufija, a naši su ih
prekrstili u Čavu i Ljubu.
- Nije nam bilo lako kada smo došli u
Beograd - počeo je svoju priču centarfor Liu Hai Guan (25), inače
Šangajac. - Bilo je to velika promena za nas u svemu. Hteli smo jedno
vreme i da se vratimo. Sada je sve lepše, navikli smo se na ljude,
klimu, hranu...
Priču nastavlja sada standardni
centarhalf Đia Sju Ćuen (25), koji na nekoliko poslednjih utakmica
oduševljava navijače Partizana i fudbalske stručnjake. Brz,
spretan, ovaj kineski reprezentativac loptu oduzima čistom tehnikom.
- Beograd je lep grad, tek sada to
vidimo. Na putovanjima sa ekipom upoznajemo i ostala mesta u
Jugoslaviji. Posebno me oduševljavaju Beograđanke, koje su lepe kao
naše Kineskinje. Grad je veoma živ, vidimo to kada prošetamo malo
Knez-Mihailovom, a volimo da odemo i do dunavskog keja.
Navijači Partizana su pravi fanatici
Nisu samo grad i ljudi bili velika
novost u životu ovih momaka po dolasku u Beograd...
- Ni navijači u Jugoslaviji nisu kao
kod nas u Kini - kaže Đia. - Ovde se navija mnogo bučnije,
temperamentnije. Kod nas je to kao u pozorištu. Aplaudira se, ali
nema ovog pakla sa tribina.
- Navijači Partizana su pravi fanatici - nadovezuje se Liu. - Setili su se da odu u našu ambasadu i zamole da
im napišu transparent sa našim imenima.
Naučili su "naši" Kinezi
već poneku našu reč. Centarfor Liu nas je odmah po dolasku u hotel
"Park" pitao na čistom srpskohrvatskom: "Kako ste?"
- Ne znamo jezik, ali zato veoma dobro
razumemo ljude, njihova osećanja i ljubav prema nama - kaže Liu. - Sa nama je često i naša najbolja
prijateljica ovde, Alma Okađima (koja je i u ovoj prilici bila
prevodilac). Ona nam mnogo pomaže u sporazumevanju.
- Smeta nam malo nepoznavanje jezika u
igri - dopunjuje svog druga Đia. - Ne možemo našima da viknemo pazi,
dodaj i sve ostalo što je potrebno u jednoj utakmici. Zato se i desi
da nekad kiksnemo.
Po prelasku iz hotela "Mladost"
u hotel "Park", Đia i Liu su se primakli domovini.
- Svake nedelje ovde dolazi posada
kineske avio-kompanije "SAAS", pa smo i preko njih u
kontaktu sa svojima - objašnjava Liu. - Po njima šaljemo pisma kući,
dobijamo poštu od naših... U Kini imam verenicu koja mi ovde mnogo
nedostaje.
- Ljudi su ovde dobri, a u klubu su
prema nama svi predusretljivi i pažljivi - reči su centarhalfa Đie. - I ovde u hotelu nam je lepo, jer nas svi vole i paze.
Na treninge ovi mladići idu autobusima
GSB.
- Na taj način najbolje upoznajemo vaše
ljude, volimo da se družimo sa narodom - kaže Đia. - Ne smeta nam
što ostali prvotimci dolaze kolima.
Ovde se mnogo više radi sa igračima individualno
Poredeći rad, utakmice i treninge,
ovde i u Kini, naši sagovornici kažu:
- Ovde se trenira manje nego kod nas. U
Partizanu trening traje oko dva sata, a u Kini 4-5 sati. Ali, ovde je
duel-igra mnogo čvršća, igra se ponekad i grubo, a svakako i
taktički zrelije. U Kini to ne prolazi, jer sudije ne tolerišu
takvu igru.
Podsećamo Điu da ga je u Sarajevu
Mihajlović nadmudrio baš zahvaljujući duel-igri:
- On me i vukao, gurao, a to u Kini ne
bi prošlo. Zato nam i treba ova vaša škola fudbala. Ovde se mnogo
više radi sa igračima individualno.
Iako su u Partizanu samo nekoliko
meseci, naši sagovornici već imaju i svoje igračke uzore i
ljubimce.
- Sviđa mi se kako igra Milko Đurovski - kaže Liu.
- Naš kapiten Radanović je veliki
sportista i dobar čovek - dodaje Đia.
Interesantno je i kako naši
sagovornici vide ovu trku za šampionsku titulu.
- Zvezda je odličan tim, ali mislim da
će Partizan na kraju biti prvi - kaže Đia.
- Kada je Zvezda izgubila u finalu Kupa
od Borca, malo su joj i navijači okrenuli leđa - smatra Liu. - Publika može da bude presudna u borbi za tron.
Voleli bi da se vratimo, ali to više ne zavisi od nas
Odmah po završetku prvenstva,
Partizanovi Kinezi se vraćaju u domovinu, da se pripremaju za Seul.
- Odlazimo iz Jugoslavije puna srca i sa
mnogo lepih utisaka - priča Liu. - Voleli bi da se vratimo, ali to
više ne zavisi od nas.
- Kada bismo mogli i devojke da dovedemo
ovde bilo bi sjajno - kaže Đia.
Ispričali su nam i to kako od svih
jela najviše vole našu čokoladu. Za vreme razgovora ispijali su
koka-kolu sa mnogo leda. Đia je kao veliki kavaljer vodio računa o
dami (prevodiocu), a kada smo ušli da pogledamo sobe u kojima
stanuju, bile su veoma uredne.
- Izvinite što je malo nered - oglasio se Liu. I zamolio da im donesemo
primerak "TV novosti" sa ovim tekstom. Žele da ga ponesu u
Kinu.
Tekst: M. Pašić (TV novosti, 1988.)