Vreme: April 1979. Mesto: Redakcija magazina "Praktična žena".
Gost redakcije: Oliver Dragojević u ulozi reportera...
- Koga ću zvat? Nešto pitat! E a da li su doma? Vrag bi ih zna!
Ja niman puno prijatelja, ko zna jesu li pravi?
Puno njih je bivših, a i ja ću s njima!
Gost redakcije: Oliver Dragojević u ulozi reportera...
- Koga ću zvat? Nešto pitat! E a da li su doma? Vrag bi ih zna!
Ja niman puno prijatelja, ko zna jesu li pravi?
Puno njih je bivših, a i ja ću s njima!
- Halo, je l' Marko kod kuće, Oliver
ga triba!
• Da, zdravo stari moj!
- Jesan li te probudija?
• Ne, nisi, uveliko ti radim.
- A jeste li dobro odmorili, kako si
prijatelju stari?
• Ti znaš ...
- Jesi li uklonija dicu? Ima ih dosta,
puna kuća.
• Ja niman toliko ko ti, i blizance.
- Ko ti je kriv, ća me nisi narućija.
Kako je inaće žena?
• Odmara, u petom je mesecu.
- Je l' mora ležat', neće bit' problema?
• Dobro je, sasvim dobro.
- Sad si pravi otac, čoveče! U ovom
poslu biti otac, to je teško. Misliš da nije? A da ti rečem nešto.
Jesi li još na kakvu džitu bija?
• Ne moreš stić'! Kad?
- Sad je važno da si ti u ovom
trenutku praktična žena. Razumiš! Pošto sad čuvaš dicu, vodiš
ih van, praktičan si muž, jer sve radiš.
• Predloži redakciji da pravi i
jedan muški list, za nas.
- Bilo bi poželjno. Jer, za nas nikad
ništa nima. A kad prođe slava imaćemo šta čitat'!
• Pravo kažeš.
Pozdravi mi sve tamo. Bog. Adio!
Da zovem Hajduk... Evo, niko se ne
javlja. I od ovog ništa. Jurica je u Cirihu, ni' kod kuće! Oćemo opet Jasminu? Halo! Niko se ne javlja. Telefon zvoni. "Uske
žice"!
TATJANA BOŠKOVIĆ, glumica
• Ne, čitam knjigu. Pripremam novu
ulogu. Biće mi zadovoljstvo da te čujem, pošto učim splitski za
novu TV seriju.
- A ća to spremaš?
• To je još tajna.
- Je l' o "Velom mistu"?
• Kako znaš?!
- Ja san upoznat sa svin, jer ja radin sa
Smojon. Čak san ja triba igrat'.
• Biće mi lepo dve-tri reči s tobom,
baš fino.
- Čuj Tatjana, bilo je dobro ono sa "Sedmoricon mladih".
• Nisam tako mislila. Bila sam lepa?
- Da, ali ne triba se puno za to
trudit.
• Ne razumem?!
- Tu se nima šta popravit, to je
priroda dala, rođena tako. Je l' ti to iz postelje?
• Da, ležim i čitam knjigu.
- Asti gospu, što je sad tamo vruće! Slušaj, zaškakljala me ona slika u novinama.
• Ona je tako ružna. Stid me!
- Nije stid, nego sram. Ja te navodim
da govoriš splitski, a ti meni to...
• Zaboga miloga ...
- Pa polako, nisan ti reka strašnu
stvar. Pitaj ti mene nešto.
• Koliko je sati?
- Po ure do jedanaest. Jel' znaš
kako se reče dalmatinski 13?
• Ne znam.
- Bot!
• Nisam znala.
- A pola jedan - po bota.
• Jedva čekam kad ću u Split.
- O čemu ćemo razgovarat? O salati.
Koja je najbolja dalmatinska?
• Nemam pojma o salati!
- Ozbiljno! Ne možeš doć' u kavanu
tražit' samo kruha. Imaš salate od škampi, od liganja ... Moraš
znat' je l dobro?
• Zlatan si, ja te obožavam, ja sam
ti rekla.
- A, je l' a šta mi nisi blizu da te
pridržim. A kad je tako, je l' si bila na moj koncert?
• Nisam mogla. Jesi li ti bio na
mojoj predstavi?
- Znaš, i ja nisan moga. Da si došla,
pala bi u nesvist, ja bi te pridrža' i - onda bi oba pali!
• Eh, da mi je to što nije ...
- Dobro sinjorina Tatjana, nastavi
čitat'. Ćao, adio!
SAŠA ZALEPUGIN
• Zdravo, šta je, Galebe?
- Kako si?
• Kišno!
- Zašto?
- Iman jednu pismu za tebe.
To je bila pisma iz filma "Nacionalna klasa".
Mirna je, onako nježna, odličan tekst Marine Tucaković.
To je bila pisma iz filma "Nacionalna klasa".
Mirna je, onako nježna, odličan tekst Marine Tucaković.
• Kad dolaziš u Zagreb?
- Dolazim petoga, javiću se.
• Hoćemo li se negde naći?
- Zvaću te, 'oćeš li bit' doma?
Hoćemo li u "život"?
• Zovi me sutra u 10. Kad me probudi
život.
- Kako je vrime tamo? Inaće, si okej? Je l' viđaš nekoga iz ekipe iz Lipljana? A di je ona "sinjorina sprej"? Asti boga što je bila... Ima si sriću šta
si sedija naprid. Ja san bija tri ure u nesvist. Dobro, da te ne
zadržavam, imaš opet sastanke, čujem. Vidimo se, bog!
• Čujemo se, Oliver, sutra u 10, adio!
ZDENKO RUNJIĆ, kompozitor
- Jesi l' doma Zdenko? Šta radiš?
• Pišem pismu.
- Za "Jugoplastiku"?
• Da, čućeš je.
- E, dobro je. Da ti rečem nešto.
Dogovorija san se za snimanje na TV i za emisiju "Sedan plus sedan".
Onu pismu Simjanovića...
- Kako mala Ivana?
• Fino, gleda televiziju.
- Ja san za tri dana u Skoplju, pa idem
u Zagreb.
• Dođi obavezno u Split, moramo
probat' stvari, imaš snimanje.
- Kakvo snimanje?
• Zaboravija si, "Pepel in kri".
- Pa, zar oni to već petog prave?
• Ne ovog, već petog maja!
- A, u redu. A kako mogu kad san u Opatiji?
- A, u redu. A kako mogu kad san u Opatiji?
• To sve za tri dana, O.K.!
- Dobro... dobro... Slušaj, bija san na
utakmici Zvezda - Hajduk.
• Kako si moga, a koncert?
- Otkaza' san. I čuj, sidija san do
Nikitovića. On je pisa recke koliko igrači leže na zemlji. Hajduk
je vodija sa 6:1. Ležali su po dva minuta. Ali, Hajduk je bija bolji.
Vujović je igra strašno. Halo, halo! Je l' me ti to čuješ?
• Da, odlično!
- Ni jedne akcije nije bilo. Ali, mali
Vujović je genijalac. Fali mu utakmica. Teško bi reka - Slaviša
ili...
• Dobro, stari moj, dogovorili smo se,
čujemo se.
- Bog.
• Adio, ćao.
DRAGAN MIJALKOVSKI
• Zdravo, kade si?
- U Beogradu, u "Praktičnoj ženi".
Kako tamo vrime u Skoplju?
• Prolet. Ovdeka proleta stasuva
poprven, poradi pogodnata klima. Pod uticajot klimata od Egejsko
more koja se prostire po dolinata na rekata Vardar.
- Vježbaš pisme, je li se pripremaš
za naš zajednički nastup?
• Toa se znae, site pesni gi pesme!
- Šta radiš, pivaš?
• Ne, se odmoruvam, ja čuvam
familijata i čekam prinova - novorođenče.
- Pošto često pivaš, ko ti čuva
suprugu?
• Sinot, se znae!
- Svakako, a ko bi!
RATO TVRDIĆ
- Halo, kad će doći Rato?
• Zovite ga u radionu.
- Zvali smo ga, ali ga ni tamo ni!
• Dobro, a što ćemo? Doć' će do
12. Ostavite poruku.
- A ko je na telefonu?
• Žena.
- Dobar dan, Oliver ovde. Da nije on
negdi svrnija?
• Nema gdi! Kuda bi?
- A, ne govorim ja to... Da nije negdi
otiša, u "štetu"?
• Ajd’ k vragu, šegomanu.
- Samo da dođe doma zdrav, a nego šta!
• Doće, doć'!
LOKICA STEFANOVIĆ
- Dobar dan, je li Lokica kod kuće?
• Nije, otputovala je u Njujork.
- A zašto i vi niste?
• Ja nemam godišnji odmor.
- A, izvinite. Srećno vam bilo,
pozdrav od Dragojevića.
JASNA DULIĆ - "Lokica"
- Zdravo, kako si?
• Snalazim se.
- Kako ti je bez Lokice, šefovice?
• Odmaramo se, sad će doći uskoro.
- Je l' dobro?
• Dobro je, a kako VI?
- Eto ti, otkud to...? Je l' ti to
meni "VI"?
• Moram!
- Zašto? Meni nije svejedno. Ja bih
više volija da je "TI".
• Dobro, kako si TI?
- Ja san odlično, a Vi?
• Idemo u Dubrovnik, snimamo "Sedam
plus sedam".
- A vi stalno snimate. Onda smo
zajedno. I ja sniman za majsku emisiju. Čuj, mogu li zvat Zdravka?
• Ne znam broj, nemam telefon, zovi
druga na ovaj broj...
- Hvala ti puno. Zdravo! I... na TI
smo, dakle dobro!?
• OK! Zdravo!
VESNA DRAGOJEVIĆ
• Nisan ti poznala glas.
- Imaš pravo, grub je od umora.
Kako si, je l' kiša pada?
Kako dica? Narasla na kiši?
Kako si, je l' kiša pada?
Kako dica? Narasla na kiši?
• Imaju 9 kila!
- Ne skupa! Ko će nosit' 18 kila,
ženo!
• Bili smo sinoć u kino. Gledali smo
ABBE.
'Oćeš doć' u sridu?
- Doću na jedan dan, a onda - ća ...
A kad se vratim, onda još jedno dite više.
• Zva te je otac!
- Kako mater i otac? A znaš odakle se
javljan? Iz uredništva "Praktične žene".
• E, ti se sve slikaš sa ženama,
vidin novine.
- Ma, to je radi štampe. Ti znaš kaki
iman posa'!
• A kad se sa mnom slikaš, odmakneš
se.
- Dobro, jedan put ću se slikat s
tobon bliže ... pa će drugi reć' "da mi je ovo nova ženska"!
Daj mi malo Dina.
• Tata!
- A di si?
• Vidija san te na sliki!
- Jesan li grub na sliki?
• Jesi... ne, nisi! Tata, Marica
rekla da si na sliki grub.
- Jesu li braća dobro?
• Ubiće te mama, tata!
- Zašto, Dino? Zašto će me ubit'
mama?
• Zato!
- Dobro, ajde spavat', doć' će
tata sutra. Šta 'oćeš da ti tata kupi?
• Željeznicu!
- Nima tračnica u Dubrovniku. Poslaću
ti, ćao, lipo svima - Damiru, Davoru, Dinu, mami!
MARINA BRAJEVIĆ
• Ona ponekad jedne zbliži, ali i -
rastavi!
- Lipo mi je bilo u emisiji. Ti si
dobro vodila u "Vikend programu" - dopalo mi se.
• Hvala, i ti si lepo pevao, bio si
drag gost emisije.
- Je l’ su primetili gledaoci da
nisan zna' tekst, da san ga mora' čitat!
• Pesma ih je osvojila, divna je.
- Biće od tebe jednog dana dobar
voditelj. Koliko imaš godina?
• Osamnaest sam napunila.
- Eto, mlada si i imaš peršpektivu.
Živila, naprej!
Evo, nima više nikoga, ovo ća je bilo
- bilo je. Ća je život? Šaka suza, vrića smija, ća je život
vengo - fantažija!
Da... fantažija!
Dežurni u redakciji: M. M. Tivi (Praktična žena, 1979.)
Dežurni u redakciji: M. M. Tivi (Praktična žena, 1979.)