Jun 1982: Ljubitelji fudbala, po pravilu, prate svaki korak, igru, izjavu, pa i najbeznačajnije detalje iz života svojih ljubimaca, ne razmišjjajući kakav "krnji" porodični život vode njihovi idoli.
Želeli smo da saznamo koliko su supruge naših reprezentativaca spremne (i prinuđene) da prihvate takav život.
Fudbaleri i sportisti uopšte, su moderni nomadi. Lutalice.
Najčešće, robovi svoje profesije i unosnih materijalnih privilegija, ali i mnogih odricanja.
Za njih je dom, porodica, zagrljaj deteta i supruge, društvo rodbine i prijatelja... najčešće samo iluzija!
Zbog fudbala i obaveza zapostavljaju supruge i decu. Retki su trenuci kad Petrović, Zajec, Jovanović, Šestić, Stojković, Vujović... mogu da budu u društvu voljenih osoba. Zakon fudbala je i asketizam u ljubavi i nežnosti.
U maju, zahvaljujući punom razumevanju selektora Miljana Miljanića, i novoj formi rada, zapravo neke vrste rekreativne pripreme u Ohridu uoči Svetskog prvenstva u Španiji, u raskoši prirode i arhitekture, osmorica reprezentativaca mogli su desetak dana, posle napornih treninga, da zadovoljstvo i odmor potraže u društvu svojih najdražih. Za fudbal, slika neobična.
A kako su Zagorka Petrović, Gordana Jerolimov, Kristina Kragić (možda buduća supruga Zlatka Vujovića), Slavica Šestić, Hilda Hristić, Marta Jovanović, Dubravka Zajec i Ljiljana Stojković doživele te dane ohridskih radosti, kako će preživljavati, kraj malih ekrana, igre i iskušenja svojih muževa u tim "mundijalskim danima"?
Ti ohridski dani bili su praktično jedini period druženja supružnika do 15. jula! Jer, novosadske pripreme su "tabu" za supruge i decu. U taj svet se ne može...
Dan pre ohridskog rastanka je i ovaj razgovor: kako je u društvu popularnih (ali i prezauzetih) muževa, kako će te mlade žene i u život tek zakoračila deca, preživljavati "španske" dane i noći, igre i duele Pižona, Nenada, Šeleta, Zajka, Štrklje i ostalih?
- Liči mi sve ovo na san. Zeka je toliko bio okupiran obavezama da smo bili željni da se ispričamo. Hvala Miljanu što nam je pružio bar ovakvu utehu. Smeta jedino, što su toliko premoreni treningom da jedva čekaju da zaspe. I da mogu, u Španiju ne bih putovala! Što da mu smetam? Ovo je interes iznad mojih želja, razumem ja to, neka nas samo obraduju, radovaću se ja pored televizora. I strepeti... - kaže Dubravka Zajec.
- Ništa nama, meni posebno, neće biti lakše nego njima! Vi ne možete ni da naslutite kako je teško iščekivati svaku akciju, gol, potez. Doživeti eventualnu povredu - dodaje Slavica Šestić. - Dani u Ohridu su samo mala zabluda, znam šta me čeka svake večeri pored TV ekrana...
- Ovo su možda i najlepši dani moga braka (posle boravka u Miločeru), iz jednostavnog razloga što smo retko zajedno. Ali, spremna sam i na odricanja, biću srećna ako Neša igra dobro, ako radosti svetskog prvenstva podelimo i sa zakašnjenjem - kaže Ljiljana Stojković.
Slično misli i Zagorka Petrović:
- Vlada je pažljiv suprug, još pažljiviji otac. Javlja se često. To mi pomaže. Ipak, kad pomislim koliko smo odvojeni, koliko se obostrano odričemo svega što prati jedan normalan život supružnika, dođe mi da se odreknem svih tih pogodnosti, koje nisu male. Ali, šta da se radi, ko nam je kriv što smo izabrale fudbalere? A, kad pomislim na Španiju - već me hvata nervoza!
- Ive je bio povređen, strepeli smo zajedno. Valjda će biti dobro. Eh, da mi je još koji ohridski dan. Najteže mi je kad mala Ana na TV ekranu prepozna tatu, pa zove... Ali, sve ću zaboraviti, ako se dobro plasiraju... - rekla nam je Gordana Jerolimov.
Marta Jovanović dodaje:
- Ovaj Crnogorac već me je privikao na samoću. Divan je Nikola i pažljiv i, mislim, oboje smo presrećni što smo ovde zajedno. A, što se Španije tiče: pa ja bih pristala na još veća odricanja, samo da naša reprezentacija načini podvig, da moj Nino bude jedan od zaslužnih za to. Pomislim: neću ni da uključim televizor, a opet ko bi to izdržao? "Igraćemo" i mi pored malih ekrana, doživljavati i preživljavati svaki detalj.
Tako govore javnosti nepoznate supruge poznatih muževa. Isto će izreći i Hilda Hristić, Kristina Kragić, devojka Zlatka Vujovića. Mali Ivan Šestić, Tena Zajec, Marina Petrović ili najmlađi član ohridskog druženja, jednogodišnja Ana Jerolimov osećaju se slično, jer im je i način života gotovo isti.
Jedno je, ipak, sigurno: supruge su svesne svoje uloge, svojih izuzetnih odricanja. Zbog toga su im i bili slatki ti retki dani druženja. Zbog toga su, valjda, tako lako i spontano međusobno postale i prijateljice.
Svake večeri, po završetku utakmice naše reprezentacije na svetskom prvenstvu, reče na kraju Hilda Hristić, zvoniće telefoni. Bar ćemo jedna s drugom menjati utiske, doživljavati "Mundijal".
Daleko su od Saragose, Valencije, Barcelone i Madrida, ali, ipak, tu, uz svoje muževe u njihovim srcima. Sedeće u kući kraj ekrana, a na svoj način one su u Španiji.
Skromna i obična: Vukosava Svilar
Ima supruga naših istaknutih fudbalera reprezentativaca, koje žele da ostanu takoreći anonimne. Skromnost je njihova vrlina. Takva je, nema sumnje, i supruga Ratka Svilara, golmana naše reprezentacije, Vukosava.
Majka je dve kćerčice, zaposlena kao farmaceutski tehničar u novosadskoj apoteci na temerinskom putu...
- Desetogodišnja kćerka Nina pohađa četvrti razred, a Kristina ima šest godina i još je u zabavištu - prihvata razgovor Vukosava, ne baš mnogo oduševljena. - Radim, živim kao svaki običan građanin Novog Sada i provodim dane na poslu i sa decom.
Da li fudbal i muž, poznati reprezentativac, menjaju vaš uobičajeni način života majke i supruge?
Ne bih rekla... To što mi je muž daleko od kuće, u belgijskom Antverpenu, svakako ne prija. Zašto bih to, uostalom, volela? Ali, šta da se radi? Bila sam u Belgiji, tri puta...
Vukosava radi osam časova dnevno, a u ostalom vremenu obavlja sve poslove kod kuće, s decom. I kuva.
- Navršila sam 30 godina, imam dve kćerčice, a osećam se i mlađom nego što jesam. Radim i živim kao bilo koja obična žena... Ne volim publicitet, jer on ponekad donosi neprijatnosti. Iza svake reči, rečenice, čitaoci ponekad traže i pronalaze senzacije...
Skromna, na poslu veoma radna, kod kuće prava majka i domaćica, Vukosava Svilar zaista ne želi senzacije i publicitet koji remeti normalan tok života. Njeni dani ispunjeni su radom, vaspitavanjem dece i više od toga ne traži, iako je svesna da je njen muž i te kako popularan fudbaler, najbolji golman Jugoslavije u Belgiji.
Razgovarali: M. Vučinić i S. Parabućski (Nada, 1982.)
