Jul 1991: Košarkaš Partizana Aleksandar
Đorđević, zvani Lepi Sale, opet je, posle četiri godine pauze - u
reprezentaciji Jugoslavije.
Debitovao je kao 20-godišnjak na
Evropskom šampionatu u Atini 1987. kod selektora Ćosića. Kasnije
ga nije bilo među izabranicima kormilara državnog tima, Dušana
Ivkovića, zbog čega je ovaj bio izložen oštrim napadima "dela
beogradske štampe".
Međutim, kako je reprezentacija iz godine
u godinu...
... znala samo za uspehe, kojima se nije imalo šta osporiti, napadi su jenjavali, pa su i najstroži Ivkovićevi kritičari ustuknuli pred činjenicom da "Đorđević nije neophodan".
... znala samo za uspehe, kojima se nije imalo šta osporiti, napadi su jenjavali, pa su i najstroži Ivkovićevi kritičari ustuknuli pred činjenicom da "Đorđević nije neophodan".
Naime, koncepcija igre državnog tima u prethodnom
periodu uglavnom se bazirala na Draženu Petroviću kao plejmejkeru i
strelcu - istovremeno. On je u toj ulozi bio neprikosnoven. A Ivković
je, kao verovatno i svaki drugi trener od autoriteta, na klupi želeo
lojalnog igrača, saradnika, poput recimo Obradovića, za kojim je
najčešće posezao, a ne čoveka koji bi bio nezadovoljan što ne
igra (više).
Kuloarima skloni tvrde da Ivković
Đorđeviću nikada nije zaboravio što je ovaj u ime svojih drugova,
reprezentativaca iz Partizana (Divca, Paspalja i Pecarskog) uoči
Olimpijskih igara u Seulu, tražio nešto duži odmor, posle napornog
finala plej-ofa.
Selektor kao ozbiljan čovek ove priče
u stilu "rekla-kazala" nikada nije komentarisao, smatrajući
da ne zavređuju pažnju odmahivao je rukom, dok su vrhunski
rezultati bili najbolje ogledalo njegovog rada i visokog rejtinga.
Spisak kandidata za Evropsko prvenstvo
u Rimu nije izazvao veće iznenađenje: na njemu nije bilo
Đorđevića, prednost je dobio Sretenović zbog fantastičnih
partija u "žutom" dresu i obilja osvojenih klupskih
trofeja.
Međutim, povlačenjem Obradovića na trenersku klupu
Partizana, u jeku priprema državnog tima, otvorilo se mesto za još
jednog plejmejkera...
Srce je htelo da mi iskoči od sreće
- Po promovisanju Obradovića u trenera
Partizana nadao sam se pozivu, priželjkivao sam ga, ali nisam
verovao da će stići, pa sam otputovao u Pariz da završim neke
poslove privatne prirode, ranije utanačene. Posle četiri dana
boravka, u hotelu me je zatekao poziv da se priključim
reprezentaciji i od mene, tada, nije bilo srećnijeg čoveka. Prvim
avionom vratio sam se u Beograd, popričao sa Kićanovićem i on me
je prebacio u Novi Sad.
Srce je htelo da mi iskoči od sreće. Samo
sam se smejao...
- Jesi li osećao nelagodnost, da li je
bilo treme pri prvom susretu?
- Nije isto kao kad dođeš prvog dana
priprema, ali za dva dana sve je bilo kao nekad. Sa svim igračima
sam se znao iz reprezentativnih selekcija; jedino nisam nastupao sa
Sretenovićem, ali sa njim sam kao klinac igrao "basket"
na Kalemegdanu. Lepo su me primili, pojasnili akcije koje nisam znao,
i mom oduševljenju nije bilo kraja.
Dobro sam shvatio šta u karijeri jednog igrača znači
reprezentacija! Kad do nje dođeš lako, kao ja prvi put kod Ćosića,
ne ceniš to dovoljno. Međutim, kad se pomučiš (kao ja u
međuvremenu) tek onda to vrednuješ na pravi, adekvatan način. Za
ovu sreću sam se sam izborio!
- I ubuduće ćete gledati samo svoja
posla?
- To radim već duže vreme.
- Sve šanse koje vam je Ivković
ukazao iskoristili ste na zadovoljavajući način...
- U reprezentaciji se igra drukčije
nego u klubu - svi individualni kvaliteti podređeni su uspehu
kolektiva. Sve što od mene selektor zatraži - ispuniću! Dubiću na
trepavicama, ješću parket - samo da ostanem u reprezentaciji. Biću
najbolji i na klupi, a ako kroz igru stigne i lična afirmacija tim
bolje.
Ubedljivo najbolji jugoslovenski košarkaš svih vremena...
- Posebno dobro slažete se sa Kukočem?
- On u igri može sa svakim da se
složi, jer je izuzetan as. Po strukturi ličnosti i po osvojenim
trofejima Kukoč je, uz sve poštovanje Kićanovića, Dalipagića i
Dražena Petrovića, ubedljivo najbolji jugoslovenski košarkaš svih
vremena.
On je na svim takmičenjima na kojima je nastupio -
dominirao.
Još nešto: nikad nisam doživeo da mi se u Grčkoj
aplaudira, a nedavno kad nas je Kuki kao kapiten predvodio na
"Akropolis turniru'' bili smo dočekivani ovacijama i pljeskom.
Jugoslovenskoj reprezentaciji se danas mnogo više i češće
plješće nego ranije...
- Povlačenjem Obradovića našli ste
se među kandidatima za Rim i tako ste stekli šansu da zaigrate na
Evropskom prvenstvu, što ste iskoristili. Da li ste mu se zahvalili?
- Dok jednom ne smrkne - drugom ne
svane! Pred Olimpijadu u Seulu ja sam se povredio i Željko je uleteo
umesto mene. Znači, računi su izravnati!
Šalim se... Željko mi je
rekao da očekuje poklon iz Rima. Nameravao sam da mu kupim
pištaljku, ali čuo sam da ju je nabavio, tako da ću mu doneti bič,
a pokloniti zlatnu medalju!
Razgovarao: Predrag Miljuš (Tempo, 1991.)