Kad su svojevremeno braća Vujović
stekli prava odlaska u inostranstvo, jedan od njih, Zoran morao je
da proguta mnogo aluzija na svoje igračke vrednosti. Gotovo svi
"poznavaoci" fudbala u Splitu (među kojima je bilo čak i
novinara) tvrdili su da ne vredi ni kao prosečan igrač.
Zaboravljale su se njegove ranije igre u Hajduku i reprezentaciji i on je za mnoge bio samo "žunta" svom bratu.
Zaboravljale su se njegove ranije igre u Hajduku i reprezentaciji i on je za mnoge bio samo "žunta" svom bratu.
"Ispadalo je da ja bez Zlatkove
pomoći ne mogu da nađem angažman u inostranstvu", žalio se
tada Zoran. "A meni se, u stvari, ne ide nikud bez Zlatka. Mi
smo ti na poseban način povezani, gotovo da ne možemo jedan bez
drugoga. To se u našoj javnosti krivo tumači. Po našem vladanju
ispada da sam ja Zlatku "prirepak"... Ali, videćete uskoro
kad zaigramo zajedno u nekom inostranom klubu. Budite sigurni da ću
biti jednako, ako ne i bolje, ocenjivan nego Zlatko!"
Zašto je u Jugoslaviji Zlatko uvek
dobijao bolje ocene od vas?
"Kod nas se drugačije gleda na
igru napadača, a drugačije na igru odbrambenlh igrača. Napolju su
svi isti. Vrednuje se i igra u odbrani. Pogotovo ako "radiš"
i za napad.
Ne mislite valjda da tamo zasenite i
Sliškovića?
"I on će se naći iza mene!"
Sve ove optimističke izjave bivšeg
odbrambenog igrača splitskog Hajduka krio sam do današnjih dana,
jer nisam hteo da mu nanosim nove neprilike. Nešto slično već je
bio doživeo posle jednog intervjua 1984. u kojem je Zoran tvrdio "da
igra za radničku klasu" i da mu je često neugodno kad sretne
na ulici umorne radnike koji se vraćaju sa posla, a on sedi u
luksuznom automobilu i potpuno je svež. Posle takvih izjava Zoran
je, umesto pohvala, dugo bio zavitlavan od navijača.
"Niko mi ne veruje", tvrdio
je kasnije. "Svi misle da su oni moji navodi iz našeg razgovora
čisto foliranje, da se pravim važan i da sam dvoličan. A to nije
istina. I zato me sve skupa boli. Kad ja to nisam pošteno odradio
utakmicu? Kad sam na kraju utakmice izašao sa terena suvog dresa?"
Tada su vas uzeli "na zub"
i novinari, jer ste im kritikovali ljubimca - Blaža Sliškovića.
Tvrdili ste da dobija dobre ocene i kad stoji na terenu...
"Zar to nije bita istina? Blaž i
sada u Francuskoj dobija dobre ocene. Evo, na poslednjem testu koji
su napravili najpoznatiji francuski fudbalski stručnjaci, on se
visoko plasirao među 27 fudbalera iz drugih zemalja koji su prošlog
leta stigli u tu zemlju. Ali, čime? Velikim zalaganjem! To nije onaj
isti Slišković iz Hajduka. Sada on trči i bori se na svakoj
utakmici svog novog kluba..."
Na toj rang-listi vi ste zauzeli
prvo mesto! Od mogućih 20 osvojili ste čak 17 bodova (tehnika 3,
psihološka stabilnost 4, telesne sposobnosti 5 i opšti utisak 5).
Time ste zasenili ne samo Sliškovića i vlastitog brata (koji je
osvojio 15 bodova) nego i mnogo poznatije igrače - kao Littbarskog,
na primer, koji je osvojio samo 12 bodova!
"Dogodilo se ono što sam vam
svojevremeno u Jugoslaviji govorio: došlo je do izražaja moje
trčanje, a što se malo kod nas cenilo, zatim borbenost i želja za
pobedom. Meni su, pa i Zlatku, kod kuće "stručnjaci"
stalno prebacivali da se na utakmicama izvlačim na "trku",
a baš to se u inostranstvu najviše - ceni!
To je i normalno, ako ne trčiš nema
ni igre. Još barba Luka Kaliterna je govorio da najvažniju ulogu na
utakmici obavlja igrač koji trči bez lopte jer time stvara
mogućnosti za kombinacije. Ako igraš poziciono, ako se "sakrivaš"
iza svog čuvara, kome će onda tvoj saigrač dodati loptu?
Braću Vujović su mnogi u Splitu
upravo potcenjivall zbog te "trke". A kako danas bez nas
Hajduk igra? Zašto se sada Vulić jada da nema kome da doda balun,
jer se svi "sakrivaju" po terenu!"
Igrate li još uvek za radničku
klasu?
"Aludirate na onu moju raniju
izjavu, zbog koje su me toliko zezali u Splitu? Da, još uvek igram
za radničku klasu! Samo što me u Francuskoj radnička klasa ne zeza
zbog takvih izjava nego mi aplaudira! Tamo nema igrača koji su
unapred pretplaćeni na dobre ocene u novinama i na aplauze. I
najomiljeniji igrač biva izviždan ako se gospodski ponaša na
terenu.
Nema u Francuskoj, a verujem ni u
jednoj drugoj zemlji, života na staroj slavi. Čak i u Italiji se
zviždi idolima ako se ne bore, ako ne trče. Osetio je to na svojoj
koži i jedan Maradona..."
Da li se Zlatko oporavio od onog
šoka u Engleskoj? (Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, Engleska
- Jugoslavija 2:0)
"Bio je dosta neraspoložen i
uzdržan. Umirila ga je Miljanićeva izjava da na njega i dalje
računa za igre u reprezentaciji."
U jednoj izjavi za našu štampu
Zlatko je rekao da je u Londonu nastupio s povredom, da je već duže
vuče i da uglavnom zbog toga nije iskoristio sve one šanse?
"Kod njega je, kao i kod mene,
uvek naglašena velika želja da igra u reprezentaciji. Čak i kad je
povređen. Time smo, nadam se, demantovali one zlobnike koji su
tvrdili da toliko forsiramo nastupe u reprezentaciji samo da bismo
potpisali dobar ugovor u inostranstvu! Da je to istina, sada ne bismo
marili za reprezentaciju. Nadam se da sam i u Londonu dokazao svim
tim "stručnjacima" da nisam samo prosečan igrač.
Stiče se utisak da u Francuskoj i
vi i Zlatko igrate mnogo bolje i opuštenije...
"Ovde je naš jedini posao da
treniramo i igramo. A u Jugoslaviji smo morali da se bavimo svim i
svačim. To nam je odvlačilo pažnju od igre."
Kakvi ste profesionalci, za vas je
lako da obavite sve igračke dužnosti...
Mislili smo, s obzirom kako se kod nas
trenira, da će nas u Francuskoj čekati mnogo više rada. Znali smo
da su Francuzi na utakmicama mnogo poletniji od naših igrača i
smatrali da oni "ginu" na treninzima... Ispalo je obrnuto!
Njihovi treninzi su za nas - igrarija!
Često se dogodi da Zlatko i ja
nastavimo da treniramo posle svih, jer nam je malo toga dozirano na
treninzima. Osim toga, njihovi treninzi su prava zabava za igrače.
Igra se dosta s loptom, izmišljaju se prave igre i to čoveka
privlači na trening. Nema tu zamornih ponavljanja, "maratona"
bez lopte i onih dvostrukih dnevnih treninga koji ubijaju ljubav
prema fudbalu."
Vama ni tada nije bilo problematično
da izdržite treninge naših fudbalskih učitelja?
"Ne govorim ja ovo sve zbog sebe.
Ja sam se uvek tako pripremao da me nijedan trener u Jugoslaviji nije
mogao da umori..."
Baš one 1984, kada ste bili
ismejani od mnogih u Splitu zbog iskrenih razmišljanja, vas i vašeg
brata sreo sam na Marjanu kako vežbate na prvi dan Nove godine -
kada su svi još bili u krevetu!
"Tako mi radimo od malih nogu. Kod
nas nikad nije bilo opuštanja. Zato smo se dobro i prodali, zato se
i sada tako dobro kotiramo među strancima u Francuskoj..."
Razgovarao: Vinko Bezić (Tempo,
1987.)
Bordeaux: Vujovići oduševljavaju francuske ljubitelje fudbala
April 1987: Od dolaska braće Vujović u Bordeaux -
Il fait beau temps! (Lepo je vreme!) To se može čuti na svakom
koraku u ovom gradu - u restoranu među ljubiteljima popularnog
kluba, u ekskluzivnim noćnim klubovima i u običnim ćaskanjima po
bistroima kojih ovde ima na stotine. Lepo je vreme i kad grmi ili
seva, jer momci Bordeauxa ostaju veliki na fudbalskom borilištu,
kandidati za titulu šampiona.
Sve priče o blizancima, braći
Vujović, završavaju se u superlativima. Francuzi, stari džentlmeni,
slatkorečivi i veoma precizni u ocenama, ne kriju svoje
oduševljenje: uživaju u fudbalskim bravurama kao u dobrom vinu. A
Jugosloveni su doneli priželjkivane radosti, ulili su novo
samopouzdanje među poklonike fudbala i otvorili širom vrata novih
trijumfa.
Merci beaucoup! To je veoma čest uzdah
najzagriženijih ljubitelja tudbala u poznatoj pokrajini Gironde, gde
umesto vode piju vino (svi osim fudbalera). Asti gospu, Splićani
razbili fjaku meštana Bordeauxa, bar što se fudbala tiče, i
učinili da se naš fudbalski renome ne izgubi...
Doputovati u Bordeaux i priželjkivati
razgovor sa braćom Vujović, uglavnom se, ukoliko niste novinar,
može završiti uobičajenom frazom: "Vrlo mi je žao, ali oni
su jako zauzeti i ne žele posete". To je, naravno, što se tiče
francuske strane, a sa naše, lako se može čuti glas otvorenijeg i
neposrednijeg gostoprimstva.
Umesto stepenika - kopačke
U velelepnoj vili, sedištu omiljenog
kluba Bordeauxa, gospodin Bass, jedan od sekretara, pošto je na
odmeren način osetio moje novinarske impulse, podario mi simbole
kluba za dugo sećanje, autorizovao razgovor sa miljenicima Bordeauxa
i ljubazno pozvao Zlatkovu kuću. Za nekoliko minuta simpatična
supruga Christine se obrela u sedištu kluba da me povede u dvore
asova, sasvim pristojne i obične stanove jedne od novih
višespratnica u tihom kraju Bordeauxa.
Ušao sam i gotovo se sapleo o torbu sa
opremom Bordeauxa i kraj nje pristojno uglančane kopačke. Umesto
stepenika, fudbalske cipele su postale daleko veći problem. Dakle,
pazite kad ulazite u stan fudbalskih asova, pogotovu u Francuskoj! To
nije nikakva šala, ovdašnja stara pravila ostaju na snazi - sami
fudbaleri vode računa o svojim fudbalskim cipelama!
"Nema tu zbora, ni dogovora, krpu
u ruke, cipele u šake dok se ne sijaju kao na izložbenom štandu!",
tvrdi Zlatko, koji se upravo probudio nakon popodnevnog odmora. Ubrzo
sam zabeležio još neke jedinstvene odnose u profesionalnom fudbalu
ovog podneblja.
"Familijarnost je izuzetna,
trening, naporan rad, pripreme, susreti, putovanja... nema šale ni
komentara. Atmosfera je simpatično profesionalna - i kada se dobija
i kada se gubi!"
To će potvrditi oba brata koji su se
veoma brzo prilagodili načinu života, ritmu poslovnih odnosa gde su
veoma retke radosti dokolice i uobičajenih šala. Bordeaux je,
najbolje je reći, "fabrika fudbala", klub u kome nije samo
vreme novac, nego i svaki udarac lopte o tlo - franak!
"Promenili smo sredinu, nije bilo
nimalo lako uklopiti se u tuđe običaje i prihvatiti ovdašnje
naravi. Prihvatili su nas od srca, učinili sve da osetimo blagodeti
velikog kluba, respekt koji pripada, zaista, cenjenim došljacima. Mi
smo odgovorili našim manirom raširenih ruku, a na fudbalskom
borilištu, pravim fudbalskim oružjem", tvrdi govorljivi
Zlatko.
Profesor Battiston
Ubrzo sam doznao neke od "tajni"
braće Vujović, Zlatka i Zorana, koji čine izuzetne napore da, što
je moguće pre, "progovore" francuski jezik. Poznati
fudbaler Bordeauxa, dugogodišnji reprezentativac Battiston je, igrom
slučaja, postao "profesor" francuskog jezika braći
Vujović.
"Izvinite, lakše bi mi bilo da mi
msje Battiston prigovara u fudbalu nego što ispravlja naše greške
u izražavanju!", kaže u šali Zlatko, dajući sve hvale
"profesoru", uz ogradu, da braća "plaćaju časove na
fudbalskom terenu".
Sve u svemu, Splićani su se snašii u
Bordeauxu, bljesnuli fudbalskim talentom, pokazali svoje znanje i
stekli ljubimce među poklonicima fudbala. Blizanci uživaju
poverenje tehničkog štaba, nastoje da pokažu svoju snagu, razbiju
protivnike i predstave se u najboljem svetlu da bi ekipa Bordeauxa
trijumfovala na kraju nacionalnog prvenstva.
Nema dana da neki časopis ili novina
ne objavi sliku jednog od braće, nagovesti pohod ka vrhu prvenstvene
tabele ili napiše koliki je doprinos "jugoslovenskog tandema"
u čuvenom klubu.
Chalana: Jedina šansa - naturalizacija!
Poznati internacionalac Chalana, koga
je Bordeaux za velike pare kupio od lisabonske Benfice još pre dve
godine, odsustvovao je sa fudbalskog megdana zbog teže povrede.
Nakon operacije i oporavka - više od jedne sezone - vratio se
nedavno u okrilje Bordeauxa. Na "svom" mestu, u zoni levog
krila, zatekao je Zlatka, slegao ramenima i izjavio:
"Izboriti mesto među
jedanaestoricom, pogotovu sada kada braća Vujović dominiraju, veoma
je teško. Od stare slave se ne živi, a mesto ima samo za dvojicu
stranaca, pa meni ne ostaje ništa drugo nego da se - naturalizujem!"
Chalana je objektivan, uvideo je svoje
mogućnosti u popunjenom stroju Bordeauxa koji pretenduje na
šampionsku titulu, shvatio da će njegov "comeback"
potrajati i da, praktično, zasad, nema mesta u prvoj postavi.
Blizanci su postali miljenici popularnog kluba, saživeli se sa
asovima, progovorili francuski prvo loptom pa onda jezikom, tako da
je veoma teško pomišljati na njihovu alternaciju.
Od braće Vujović se očekuje mnogo u
nastavku šampionata. Ovde nema tajni, igra se otvorenim
kartama: poklonici Bordeauxa znaju da
je data velika suma za došljake (Zlatko je dobio 12, a Zoran 4
miliona franaka) pa njihov učinak mora da opravda investicije ovog
bogatog kluba. U to niko ne sumnja jer su braća izvanredno
startovala i pokazala visoke fudbalske mogućnosti u novoj sredini.
"Pravo da vam kažem, nisam
očekivao da će blizanci tako brzo uskladiti svoju igru našem
ritmu, uklopiti se u strateške varijante i, najbolje je reći,
sroditi se sa fudbalskom porodicom Bordeauxa", kaže slavni
Tigana i u šali dodaje, da dok braća uče francuski sa njima
razgovaraju posredstvom lopte.
Popularni Tigana je prihvatio da se
fotografiše za Tempo sa braćom Vujović i nastavio da govori:
"Stavite me u sredinu između
braće, onda se osećam sigurnijim, baš kao u zamahu bitaka, uvek se
trudim da budem u radijusu kretanja njih dvojice!"
Trening je upravo bio završen,
fudbaleri Bordeauxa su krenuli prema dugom nizu belih automobila tipa
"opel" i među njima, naravno, braća Vujović. Hitro smo
otkrili "tajnu": svi prvotimci Bordeauxa su dobili na
upotrebu, bez ikakve nadoknade, ove komforne automobile sa kojima
šetaju po gradu, dolaze na treninge, utakmice... Reklama je reklama,
ali to koristi fudbalerima, utoliko pre što na majicama Bordeauxa
takođe stoji upadljiva firma pomenutog tipa automobila.
Faza prilagođavanja završena
Braća stanuju u modernoj stambenoj
zgradi blizu stadiona u živopisnom predelu Bordeauxa i, kako tvrde,
uspešno su završili period prilagođavanja. Lakše se diše u novom
podneblju, jer kako kaže ona narodna - "druga zemlja, drugi
običaji" pa je trebalo prihvatiti pravila i manire ovdašnjeg
profesionalizma.
"Pokazali smo se na samom startu,
na prvim utakmicama, vrlo dobro, kao pravi predstavnici jugoslovenske
fudbalske škole koja je ovde veoma cenjena", tvrdi Zlatko
podsećajući da je bilo dosta "prethodnika" koji su se
pokazali u najboljem svetlu, igrajući, u minulom periodu za
francuske klubove.
Predstoji naporan drugi deo šampionata,
a takođe, juriš na Kup evropskih pobednika kupova, gde Bordeaux
očekuje ulazak u veliko finale, pa će braća imati dosta prilika da
potvrde svoje kvalitete. Sportski komentatori veoma često, u raznim
listovima i sportskim revijama, pišu pohvalno o došljacima iz
Jugoslavije i najavljuju da će oni "pomračiti slavu svojih
prethodnika, stranaca, na službi u francuskim klubovima"!
"Čuvajte se blizanaca! Opasnost,
prolaz je zabranjen!"
Tim rečima je nedavno komentator
poznatog dnevnika "France-Soira", na slikovit način želeo
da predstavi čitaocima ulogu tandema Vujović, koji je opasan u
napadu i u odbrani. Sve sumnje kako će blizanci otpočeti boravak u
velikom klubu su, sada, odbačene i oni uživaju tretman zvezda u
punom sjaju.
Tekst: Dragiša Popović (Tempo, 1987.)