I dok su zalazili iza ugla Ulice
Zmaja od Noćaja, usred tog veselog ćaskanja, iz jednog hodnika
iznenada iskočiše pred njih dvojica mladića s uperenim
revolverima.
Ljudi u sivim mantilima pokušaše da izvuku svoje oružje, ali su mladići bili brži.
Ljudi u sivim mantilima pokušaše da izvuku svoje oružje, ali su mladići bili brži.
Razlegoše se pucnji pustom
ulicom. Jedan od veselih sagovornika odmah pade, a drugi, ranjen,
dobaulja nekako do ugla ulice, ali ga tu sačeka treći mladić s revolverom. Dorćolom još jednom odjeknuše pucnji.
Ulice oživeše.
Čulo se zavijanje sirena policijskih kola, bat vojničkih čizama,
uspaničeni povici... Umesto mladića koje su tražili, agenti i
vojnici nađoše na pločniku svoje starešine i saborce - Đorđa
Kosmajca i Obrada Zalada, poznate policijske agente.
Ubila ih iz zatvora
Ovaj dramatični događaj iz perioda
ilegalne borbe u Beogradu, videli smo u IV epizodi uzbudljive
TV-serije "Otpisani". Pošto su se autori ove TV-priče samo
inspirisali stvarnim događajima, pravi akteri su ostali nepoznati
...
Mnogim gledaocima, verovatno nije poznato da iza ove, izuzetno
značajne akcije beogradskih skojevaca, stoji jedna hrabra žena.
Ona je isplanirala ovu akciju.
Na žalost, nije doživela da se u
slobodi raduje, jer je u međuvremenu pala u policijske ruke gde je
bila podvrgnuta najstrašnijim mučenjima.
Njeno ime je Jelena
Ćetković.
Toga jutra su, upravo, ubijena dvojica
najsvirepijih mučitelja beogradskih komunista. Iako bespomoćna, neustrašiva Jelena Ćetković je
uspela da dobije bitku s njima. Ali to nije bila jedina bitka ove
izuzetne žene. Njena hrabrost je još u trentku događanja
prerastala u legendu.
Jelena Ćetković je, uostalom, među prvim
borcima naše revolucije proglašena za narodnog heroja. Ali ko je,
zapravo, ta odvažna žena? Od koga je učila istinoljubivost, poštenje, smionost?
Kad je Jelena rođena, u staroj
cetinjskoj porodici možda se najviše radovala majka Gorda. Jer,
imala je već dva sina. Otac nije mogao ni da se raduje. Ležao je
teško bolestan od rana zadobijenih u prvom svetskom ratu. One su,
na žalost, bile odveć opasne da bi ih preboleo: umro je kad je
Jelena imala samo godinu dana.
Devojčica je rasla bez oca koga nije
ni zapamtila ...
Možda su zato malu Jelenu i ukućani i
komšije nekako drukčije gledali od ostale dece. Uvek je bila
okružena izuzetnom pažnjom i nežnošću. A ona im nije ostajala
dužna. Uzvraćala im je dečjom spontanošću i ljupkošću.
Najmilije dete
Jelena je, kažu, bila najomiljenije
dete u tom kraju starog Cetinja. Ništa čudno u tome: umela je da se
veseli i raduje više od druge dece. Bila je, uz to, izuzetno
radoznala, srdačna i maštovita. Dečjim nestrpljenjem uzimala je
život punim dahom.
U školi je bilo isto: Jelena je opet bila
centar svega. Uz šarm i ljupkost, krasila je još jedna vrlina:
izuzetna inteligencija. To joj je garantovalo odlične ocene u
školi, osim iz jednog predmeta - veronauke. Harmoničan niz petica
redovno je kvarila jedna dvojka.
- Šta će mi to? - pravdala se majci.
- Mene zanimaju pametnije stvari ...
Majka joj nije ništa odgovorili.
Činila se neveštom, mada je znala koje su to - pametnije stvari.
Znala je to i mnogo ranije, po knjigama koje su krišom čitali
njeni sinovi...
Ali Jelena nije dugo krila tajnu od
svoje majke:
- Mama, uspeli smo, pogledaj! -
uzviknula je jednog dana, ushićeno pokazujući na crveni barjak koji
se vijorio na brdu iznad Podgorice, gde su se Ćetkovići u
međuvremenu doselili.
Majka se ni ovog puta nije iznenadila.
Videla je kad je Jelena krišom na mašini porubljivala crveni
barjak. Gorda Ćetković je ubrzo i sama bila upletena u ono što su
njena deca činila. Bila je čak i uhapšena zajedno s njima.
- Trpela sam - pričala je kasnije
ponosna Gorda. - Ostajali smo u zatvoru i po nekoliko dana bez hrane
i prostirke. Bojala sam se za Jelu, bila je tako mlada i nežna.
"Karakteristika" porodice Ćetković
A nije imala potrebe da strahuje za
Jelenu. Ova mlada devojka držala se pred policijom bolje od mnogih
muškaraca!
Buntovni Ćetkovići su bili velika
nesanica ondašnje podgoričke policije. Zato je jednom načelnik
lično predložio Gordani Ćetković - da se javno odrekne svoje
dece!
- Što da se odreknem? - usprotivila
se majka Gordana. - Moja deca nisu ni kockari, ni pijanice, ni
propalice, a neće nikad biti ni policijski doušnici ...
- Ali su komunisti! - dreknuo je
razljućeni šef policije.
Progonjena i maltretirana porodica
Ćetković preselila se u Beograd. Ali, za njih ni tamo nije bilo
spokoja. Policijska karakteristika koja je u beogradsku policiju
stigla istovremeno kad i Ćetkovići u Beograd, bila je veoma jasna i
kratka: "Izuzetno opasni po javni red i poredak".
Ćetkovići
su dobili nove čuvare. I s razlogom. Jer su u novom prebivalištu
nastavili još intenzivnije da šire komunističke ideje. Naročito Jelena, koja
uskoro postaje jedan od najboljih omladinskih rukovodilaca.
Čim je izbio rat, Jelena se među
prvima priključila partizanskim borcima. Ali nije ostala dugo na
frontu. Ubrzo je vraćena u porobljeni Beograd. Tamo je bila
potrebnija. I ubrzo je postala najistaknutiji ilegalac okupiranog
grada.
Neprijatelj je ubrzo osetio njeno
prisustvo u gradu. Jedna od prvih spektakularnih akcija izvedena je
kod Pančevačkog mosta. Tada su ubijeni inspektor Krišman i
poručnik Vajdman.
A koliko je tek bilo odvažnosti i suptilne
veštine u akciji oslobađanja Ivanke Muačević - Nikoliš: ona i
tek rođeno dete izvučeni su usred dana iz bolnice koju su
obezbeđivali gestapovci i Specijalna policija!
Policija je uzalud tragala za ženom
koja je bila organizator i inspirator mnogih ilegalnih akcija u
gradu, a u međuvremenu postala čak i sekretar Mesnog komiteta
Partije. Hrabra i vešta Jelena je uspevala da im izmakne u mnogim
prilikama, sve dok je nije izdao policijski doušnik Dožić, zvani
Sotir, koji je bio ubačen u redove ilegalaca.
Nadživela je mnoge svoje protivnike i progonitelje
- Bio je 1. mart 1942. godine - seća
se Jelenina majka. - Jelena je krenula rano od kuće. Napolju je
sipila ledena kiša. Rekla mi je s vrata da joj pripremim malo
kišnice da opere kosu kad se vrati ...
Na žalost, Jelena se nije nikada
vratila.
Beogradska policija je bila tačno obaveštena o sastanku
komunista u Ulici Žorža Klemansoa (danas Lole Ribara). Sve je
bilo isplanirano, tako da je spasavanje bekstvom bilo nemoguće.
Jedino je to "uspelo" doušniku Dožiću.
Tako je zloglasni Bećarević mogao
najzad da odahne: u ruke mu je pala neuhvatljiva Jelena.
Ruke su trljali i Kosmajac i Zalad, a
nisu znali da će pet dana kasnije poginuti od Jelenine produžene
ruke...
Jelena Ćetković je streljana u 27. godini života, u Jajincima kraj Beograda, posle 405 dana provedenih
u sobi smrti banjičkog logora.
Petnaestog maja 1943. godine zauvek
se ugasio sjaj njenih tamnih veselih očiju.
Ipak, nadživela je
mnoge svoje protivnike i progonitelje, a ideali za koje se borila
odavno su već stvarnost.
Dovoljna satisfakcija za jedan izuzetno
hrabar i istinoljubiv život.
Napisao: Mihailo Blečić (RTV revija, 1975.)