Pages

"Jugoslavija - šta dalje?", Milovan Đilas i Vesna Pešić '90: Propadamo ka versko-nacionalnom ratu

Jun 1990: U Somboru, u organizaciji OK SSOV i našeg lista, nedavno je održana Tribina pod nazivom "Jugoslavija - šta dalje?" Gosti su bili Milovan Đilas i dr Vesna Pešić, profesor iz Beograda...

Kad se u relativno malom gradu kakav je naš pojavi čovek koji je bio u najužem rukovodstvu zemlje posle rata, da bi zatim, odmetnuvši se od boljševizma, a time i od luksuza i privilegija koji su mu bili dostupni, bio osuđen na dvanaest godina robije (odslužio devet), čovek koji je od 54. van svakog javnog političkog angažovanja

... i tek je u poslednje vreme počeo stidljivo da se pojavljuje u medijima i na tribinama - onda je to događaj koji zavređuje pažnju. 

To su potvrdili brojni posetioci velike sale Gradske kuće, od kojih je nekoliko desetina bilo prinuđeno da Tribinu prati ispred vrata, jer se unutra, jednostavno, nije moglo.


Između demokratije i Jugoslavije



- Prelazak iz totalitarnog komunističkog režima u demokratski sistem otvara pitanje opstanka Jugoslavije kao države. U svojoj dosadašnjoj istoriji Jugoslavija je opstajala kao nedemokratska država. Stoga je ključno pitanje - može li se ona oformiti kao dobrovoljna demokratska zajednica. Indikativno je to, čim je došlo do slobode govora i delovanja, ona počinje da puca po šavovima - rekla je u svom kratkom uvodnom izlaganju voditeljica Tribine dr Vesna Pešić.

- Stoga smatram mogućim tri varijante razrešenja naše situacije: prva bi bila pobeda dogmatskih snaga ili diktatura; druga stvaranje demokratske Jugoslavije dobrovoljnim konsenzusom legalno izabranih predstavnika naroda, i treća raspad zemlje ili po republikama, ili na severozapadni i jugoistočni deo. 

Trenutno je na delu završavanje i zaokruživanje nacionalnih država u Jugoslaviji i taj proces je teško zaustaviti, ali ono što možemo sprečiti, to su građanski rat i ljudske žrtve.


Tuđman nije ustaša



- Gospođe i gospodo... a dodaću i: drugarice i drugovi, jer mislim da vas još ima takvih - ovako je počeo svoje izlaganje Milovan Đilas, jedan od nekadašnja "četiri nerazdvojna prsta na ruci" (Tito, Kardelj, Ranković, Đilas), danas poslednji preživeli "prst", čije je političko stanovište liberalna demokratija, nasuprot nekadašnjem boljševičkom komunizmu.

- Jugoslavija je - nastavio je - na prelomnoj tački svog postojanja. Nekoliko bitnih uzroka su: raspad SK na nacionalne partije (više ne postoji jugoslovenska politička partija), pobeda HDZ-a i Franje Tuđmana u Hrvatskoj, čime glavni problem više nije Kosovo već sama Jugoslavija, i pobeda DEMOSA u Sloveniji. 

Pobeda Tuđmana je pobeda hrvatskog nacionalizma koji pretenduje na tuđe, nehrvatske teritorije. Ja lično poznajem Franju Tuđmana, i reći ću vam da on nije nikakav ustaša, fašista, kako često vidite u štampi. 

On je čovek koji je isplivao na talasu nacionalne euforije, u kome ima mnogo različitih radikalnih struja. Posle konsolidacije vlasti u Hrvatskoj talas nacionalizma će još više narasti, a ako Tuđman ne bude i dalje na njegovom vrhu, on će početi da gubi podršku u hrvatskom narodu. 

Talas takvih nacionalizama raste i u Srbiji. 

To su i razlozi zbog kojih tvrdim da Jugoslavija ne ide ka raspadanju već ka opasnosti od nacionalno-verskog rata među ekstremnim nacionalizmima, u prvom redu između srpskog i hrvatskog nacionalizma.


Srbija od Osijeka do Rijeke...



- Tuđman često govori o uspostavljanju Hrvatske u njenim "prirodnim i istorijskim granicama" koje se, u stvari, poklapaju. Međutim, to je vrlo maglovita stvar. Prirodne granice bi bile Drina i Sava do Zemuna. 

Pitam se - nastavlja izlaganje Đilas - o kakvim je istorijskim granicama reč, kad se zna da su stotinama godina bili pod Mađarskom, a Turci su bili do Siska, držali su Liku, delove Dalmacije, da ne pominjem Rimljane ili Austro-Ugarsku. To je potpuni apsurd!... 

Slično je i sa srpskim nacionalistima. 

Govore o srpskoj granici od Osijeka pa do Rijeke (uključujući i nju), a oba nacionalizma svojataju Bosnu i Hercegovinu. 

U BiH Hrvata ima duplo manje nego Srba, a Srba ima za oko 200.000 manje od Muslimana.

Pitanje Bosne i Hercegovine se ne može rešiti bez građanskog rata (kako misli Tuđman), jer je deoba Bosne neizvodljiva. 

U Zapadnoj Bosni živi najbolji srpski element u BiH. Stvaranjem Hrvatske u "povijesiim granicama" oni bi, sa Srbima u Lici, Baniji, Kordunu, zajedno sa Zapadnom Bosnom, imali jedno ognjište koje nikako ne bi mogli da ugase.

Kad bi Srbi dobili Bosnu, dobili bi i oko 1.800.000 Muslimana, dosta Hrvata... situacija bi opet bila ista - stanovništvo bi se stalno bunilo. Time bi nastalo brojno i teritorijalno uvećano "Kosovo". 

Bezumnostima poput delenja BiH mogu se suprotstaviti samo demokratske snage, koje su još uvek slabe.

Savez komunista se od integrativnog pretvorio u dezintegrativni faktor i definitivno je izgubio i ono malo popularnosti u masama. 

Jedino je još Armija ostala čvrsta, ali bi, u slučaju nemira, teško mogla da interveniše, s obzirom na nacionalni sastav oficirskog kadra. 

Sve u svemu, izgledi su dosta pesimistični, izuzev ako se uzme u obzir raspoloženje prosečnog Jugoslovena. On nije voljan za nova krvoprolića, on je za miran život. Temperaturu, u stvari, podgrevaju pojedine ratoborne šovinističke struje.


Bosna i Hercegovina - faktor stabilnosti



- Potrebno je ići pravcem očuvanja nezavisnosti Bosne i Hercegovine. 

Time bi se dobila podrška ogromne većine ondašnjih Muslimana, koji su upravo u toj republici stekli nove, školovane generacije - samosvesne. Oni znaju da samo sa Bosnom mogu sačuvati svoj verski, nacionalni i druge identitete.

Mi smo, u stvari, već dugo u konfederaciji.

Jugoslavija, onakva kakva je izašla iz rata - titoistička, više ne postoji, jer ne postoji lenjinistički, homogen SK, koji je bio glavni faktor jedinstva. 

Nov ujedinjujući faktor jeste politika Markovićeve vlade koja ide za uspostavljanjem ekonomskog jedinstva zemlje, a to je, ujedno, najpozitivniji faktor koji se do sada javio.

Nova Jugoslavija, pod pretpostavkom da se izbegnu ekstremni nacionalizmi, bila bi konfederativna, ali bi centralni organi - savezna vlada, parlament, centralno zakonodavstvo bili federalni, efikasniji nego što su danas. 

Jugoslavija drugačije ne može preživeti. 

Ili će biti takva - konfederativno-federativna i demokratska, ili će potonuti u građanski rat.


*****



Uvodno predavanje na Tribini završila je dr Vesna Pešić sa nekoliko rečenica: 

- Najvažnije je sada da sve republike krenu putem slobodnih i demokratskih izbora, bez obzira što na njima pobeđuju i ekstremne nacionalističke partije. Stvaranjem parlamenta te ekstremne snage stavljaju se pod određenu institucionalnu kontrolu i preuzimaju na sebe odgovornost i u unutrašnjim i u međunarodnim okvirima. 

Tek kad svuda prođu ti prvi izbori - u drugom njihovom krugu biće prvi slobodni izbori. Tada će te stranke postati racionalne i odgovorne. 

Potom su usledila pitanja iz publike, čije bi prenošenje (kao i Đilasovih odgovora) zahtevalo previše novinskog prostora. Uz to, moram reći da je većina pitanja bila prilično neinteresantna i ispod potrebnog nivoa kulture i vaspitanja. 

Neizbežno mi se nametnulo poređenje: koliko je samo interesantnija i kvalitetnija bila prethodna Tribina, na kojoj je gostovao dr Žarko Puhovski. Šta znači ime...

Priredio: Isa Basarić (Pokret, 1990.)



Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate