Pages

Zvonko Letica o TV emisiji koja je šokirala naciju '67: Prvi razgovor sa ljudima bez građanskih prava

Decembar 1967: Televizija odavno nije jednom svojom emisijom u ovolikoj meri ustalasala javnost i izazvala tolike komentare.

Šezdeset minuta trajanja emisije "Tamne staze života", koju su njeni autori Zvonko Letica i Angel Miladinov snimili u ženskom Kazneno-popravnom domu u Slavonskoj Požegi, bilo je dovoljno da se stranice mnogih listova i časopisa ispune raznim komentarima i mišljenjima, koja su i "za" i "protiv", i "za" ali - "uz izmene", i "protiv" - "bez ustupka", kao i "za".

Prvi put realizovana je jedna dokumentarna TV emisija u kojoj je ljudima bez građanskih prava, ljudima koji su se našli na posebnim stazama, ljudima koji žele i čeznu za povratkom, ljudima koji se kaju i koji žele da dokažu svoju nevinost, ljudima koji smatraju da im nema izlaza iz zatvorskog kruga "prestupa i kazne", data mogućnost da govore o sebi, da pokažu da se ne stide svog sadašnjeg statusa, da nas ubede da vaspitne mere koje se preduzimaju prema njima imaju efekta, da nam pomognu da ih shvatimo da žele da se vrate i da ponovo počnu da žive, neki "iz početka", neki upravo tamo "gde su stali".

Prvi put je televizija napravila potez - "kamerom u oko", i postigla ono što je malo ko mogao da pretpostavi - diskusiju u kojoj se sem stručnjaka - pravnika, psihologa, sociologa, socijalnih radnika - uključuju novinari, kritičari, teoretičari, bivši osuđenici, ljudi koji su gledali emisiju i konačno - rodbina štićenica Kazneno-popravnog doma u Slavonskoj Požegi.


Objektiv 350



Čovek koji je pokrenuo ljude na razmišljanje, koji doživljava ovih dana najotvorenije napade i ne baš blage reči, uz sve pohvale i veličanja sa druge strane, već sprema svoju sledeću emisiju. Uskoro ćemo "Objektivom 350" opet krenuti u ispitivanje događaja i ljudi, u potrazi za istinom i utvrđivanjem "pravog stanja stvari".

Jednostavan, sa osobenom bojom glasa, malo šuštavom, reklo bi se gotovo protmuklom, ali sa jasnom rečenicom i okom iskusnog posmatrača, Zvonko Letica je novinar već 20 godina.

- Počelo je to još u studentskim danima, u "Studentskom listu" Sveučilišta u Zagrebu - počeo je Zvonko Letica, u kratkom predahu pred početak snimanja emisije "TV pošta" u kojoj treba da odgovori na mnoga pisma upućena redakciji i pitanja postavljena u štampi o poslednjem "Objektivu 350".

- Zatim sam 1949. godine došao u Radio televiziju Zagreb, i tu sam ostao do današnjeg dana, osim što sam tri i po godine bio dopisnik Jugoslovenske radio televizije iz Njujorka.

Letica govori mirno i tiho, jasno naglašavajući svaku reč koju smatra za bitnu, i često, možda nesvesno gladeći smeđu kosu, vraćajući je u red kad sklizne sa pravog mesta. 

Lako gestikulira, iako mu ruke ne miruju. Blage oči brzo preleću po predmetima u sobi, koju dobro poznaje i ne zaustavljaju se ni za trenutak da bi možda dale potporu mislima.

Na momente zaćuti i gleda sagovornike. Gleda ih kao da moli da govore, kao da bi za svaku njihovu reč dao sve što ima, kao da zaboravlja da u ovom trenutku on nije taj koji ispituje, već da je on - pitan. 

Taj pogled koji "moli" upotpunjuju tanke, uvek lako nasmejane usne i sitne bore oko očiju koje daju utisak večitog smeška. I kad je pitanje krajnje provokativno i kad se može očekivati olujna reakcija u odgovoru, njegov izraz lica ostaje onakav kakav Letica želi da zadrži.


"Šćekić i ja se stalno smenjujemo"



Veliki je eksperiment ovaj "Objektiv 350".

"Veliki je i dug. Trajaće i celu iduću godinu, iz meseca u mesec" - kaže Letica i kao da već preživljava sve te susrete i iskušenja pred kojima će se naći kao novinar i komentator.

"Aktuelni razgovori" (emisija Jovana Šćekića - op. Y.) su isto tako bili veliki eksperiment i nešto novo, nešto dotle neviđeno i nezamislivo za našu Televiziju. Danas su već postali obična stvar, iako nisu ništa izgubili od svoje britkosti, interesantnosti i aktuelnosti".

Opet jedan smešak, koji neodoljivo izvlači pitanje: zašto se smejete?

I opet odgovor. Vrlo ličan.

"Ništa važno. Pomislio sam samo na to kako se Jovan Šćekić i ja stalno smenjujemo. Ja sam ga 1958. nasledio na mestu dopisnika iz Njujorka, a eto posle skoro 10 godina, opet ga "nasleđujem" u eksperimentisanju".

I opet osmeh.

"Samo on nije imao ovakve kritičare, pa mu gotovo zavidim. Bilo je mnogo mirnije dok sam na radiju bio glavni urednik, ali dužnost "slobodnog komentatora" ipak je daleko zanimljivija.

Sada mi je "dužnost" da ljudima, koji su izgleda isti kao stanovnici starog Rima, barem po ukusu - donosim "ljudske tragedije i ljudske svađe", jer to najviše vole".


Eksperiment u eksperimentu



Čak i u jednoj do te mere eksperimentalnoj emisiji kao što je "Objektiv 350", mogućni su eksperimenti. Letica sa snebivanjem govori o budućim planovima.

"Nismo još sve utvrdili! Ne znamo potpuno tačno!" - obično su odgovori na pitanja šta će se novo pojaviti u "Objektivu".

"Pokušaćemo sa jednim eksperimentom u kome će se tokom cele emisije pojaviti samo jedan čovek, Pero Kotolinić, predsednik Opštinskog komiteta Saveza komunista Slavonski Brod. Kamera će ga pratiti u njegovim svakodnevnim poslovima, a on će govoriti o situaciji u organizaciji Saveza komunista njegove opštine, govoriće o sukobima mišljenja u toku sprovođenja društvene reforme, govoriće o otporima i rezultatima. 

Pratićemo ga i svaka njegova reč treba da bude jedan podsetnik, jedan tok glasnih misli čoveka koji se nalazi u srcu jedne organizacije koja doživljava korenite promene. Teško je sada reći kakav je rezultat ovog "Objektiva", koji je kao i svi prethodni, izuzev "Tamnih staza... " rađen filmskom kamerom.

Uskoro ćete gledati i "Objektiv" među studentima Zagrebačkog sveučilišta, koji će pokazati kako žive i o čemu razmišljaju naši budući intelektualci. Još ne znam kako će se ta emisija zvati - proučavam materijal i tek treba da je snimam".

Gledali smo "Objektive". Svaki kadar stoji tačno na mestu gde bi trebalo da bude, svaka reč je dobro izmerena, pre nego što se našla u emisiji.

"Veliki je to napor. Emisiju o "štrajku" montirao sam 65 sati. Kada se završi jedan takav posao kao što je boravak na terenu, u slučaju štrajka - u Puli, čovek dođe potpuno iscrpljen ne toliko od fizičkog umora koliko od svega onoga što se doživi".


Radnici oterali snimatelje



"Štrajk" je sniman - post festum.

Kamere su stigle gotovo mesec dana kasnije, kada su se svi već smirili i kada se moglo razložno razgovarati. Neke primedbe da je "obustavu rada" trebalo snimiti onda dok je ona tekla, dok radnici nisu hteli da rade, dok niko nije znao kako će se završiti, teško je odbaciti.

"Da, možda bi to bilo interesantnije, ali to je za sada, u ovakvoj organizaciji rada pojedinih TV kuća, iz administrativno-tehničkih razloga praktično nemoguće. Inače, jedna naša TV ekipa je pokušala da snimi samu "obustavu" rada u vreme kad niko nije radio. Ali, radnici su najurili snimatelje iz kruga tvornice".

Ćutimo jedno vreme - zajednički.

Letica, po profesiji pravnik, u stvari zaljubljeni novinar, neće razgovarati sa vama o pravima.

"O tome me nemojte ništa pitati. To sam samo studirao!"

Vraćamo se u razgovoru na temu "Tamnih staza..."

"Teško mi je kao autoru da bilo šta kažem. Ono što sam imao da ispričam i pokažem, pokazao sam emisijom, pokazao sam šta smo tokom dva dana boravka u KP domu videli, šta smo pročitali u debelim dosijeima, šta smo čuli od ljudi koji rade sa osuđenicama i šta smo od njih saznali".

"Jedan dan proveli smo u razgledanju i nekom površnom "planiranju", i već je bio došao sledeći dan i ustajanje u četiri sata da bi snimanje počelo na vreme".

Tmurno vlažno jutro. Reflektori obasjavaju nepregledan red žena sa belim maramama koje stoje na jutarnjoj prozivci.

Takvom "tipičnom zatvorskom scenom" počinje "Objektiv" da bi posle pokazao sve netipičnosti jednog kazneno-popravnog doma.

Kamere se kreću po koloni - samo poneka žena zakloni lice.

"Sve su bile obaveštene da će TV ekipa snimati i od 24 žene sa kojima smo hteli da snimimo direktne intervjue samo su četiri odbile".

"Radili smo toga dana kao u nekom transu. Rekoh ustali smo u 4.15, a završetak snimanja je bio u 23 sata. Skoro da su nam ljudi iz ekipe hteli da štrajkuju zbog tolikog rada. Ipak, na kraju je sve bilo u redu".

"Kad smo konačno završili, osetio sam jednu neiskazivu iscrpenost, jer sve one pripreme od mesec dana ranije nisu mogle da mi donesu predstavu onoga što ću tamo videti, onoga o čemu ću sa tim ženama razgovarati. 

Mislim da nismo nikoga uvredili - išli smo linijom ljudskosti: razgovarati sa tim ljudima kao sa ljudima, čiji su prestupi poznati i zbog kojih se oni tu i nalaze. Možda je u tome naša greška, ali barem prema svim ovim pismima koja stižu izgleda da nismo pogrešili".

Sto je prepun pisama i isečaka iz štampe. Teško je odgovoriti na sve primedbe, jer su polazne tačke i razlozi kritičara dijametralno suprotni...

"Za mene je ipak umirujuća činjenica da nismo dobili ni jedno protestno pismo članova porodice osuđenih".


Uskoro će opet "Objektiv" u KP dom, ali...



Više ne razgovaramo o '"Objektivu" - pričamo o svemu i svačemu na Televiziji. Zvonko Letica se često pojavljuje kao spiker.

"Da, to je greška. Nisam hteo da budem spiker, već komentator koji će živom reči, direktnim obraćanjem gledaocu, vezati ga i zainteresovati za ono o čemu se govori. Ali, još kao da nismo pronašli stil. Vaši komentatori - mislim beogradski, daleko su prirodniji".

"Sećam se da je za vreme TV festivala u Nici najveći aplauz od obične publike na ulicama dobio spiker Francuske televizije, jedan debeljuškasti čika koji je poznat po otvorenom govoru, kašljucanju, brisanju nosa i čestom paljenju cigarete za vreme komentarisanja, čika koji tokom svog komentara, ako je potrebno, i par puta lupi rukom u sto i napravi grimasu, dakle radi sve ono što bi činio jedan običan čovek, da to kod kuće priča svojim prijateljima. Želja mi je da postignem sličnu prirodnost i nadam se da ću u tome uspeti".

I tako je jedan novinar, uz pomoć jednog reditelja, jedne nedelje - "šokirao naciju".

Letica se opet osmehuje.

"Plašim se da "šokiram naciju" - verujte mi! Moja je želja da pokažem istinu, a ako je ona šokantna to je njena "greška".

I opet će se posle širokougaonog objektiva na kameri namestiti "Objektiv 350" da bi pred nama oštro iscrtao, sa Leticom, još jednu temu.

Razgovarao: Nikola Nešković (RTV revija, 1967.)



Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate