Decembar 1997: Novopečeni reprezentativac i nova
"Zvezdina" zvezda, iako ima tek 19 godina već razmišlja o
fudbalskoj pečalbi na koju će imati pravo u prvoj godini sledećeg
veka, kada mu ističe ugovor sa "crveno-belima"...
Kada se budu svodili računi
ovogodišnje fudbalske sezone sigurni smo da će se ime Dejana
Stankovića, mladog fudbalera "Crvene zvezde", naći u
samom vrhu.
Zato ima više razloga.
Devetnaestogodišnji Dejan, rođen
11. 9. 1978. godine, već je drugu sezonu prava uzdanica "crveno-belih"
i zahvaljujući njegovim sjajnim igrama ove sezone "Zvezda"
ponovo juriša na "duplu krunu" prvenstvo i kup.
Njegove dobre igre nisu ostale
nezapažene onima koji vode naš reprezentativni fudbal. I kao
priznanje došao je poziv da se priključi ostalim reprezentativcima
na pripremama za utakmice baraža sa Mađarima.
Bilo je to veliko
priznanje za njega samog ali i za stručni štab našeg
najtrofejnijeg kluba "Crvenu zvezdu". I pored žarke želje
da obuče reprezentativni dres u prvoj utakmici u Budimpešti
Stanković je susret posmatrao sa tribina. U revanš-susretu sedeo je
na klupi za rezervne igrače i svakog trenutka bio spreman da uskoči
u tim. Ali...
- Želja mi se nije ostvarila. Ipak,
verujem da uskoro hoće. Pred odlazak u Pariz naš najbolji tim imaće
nekoliko prijateljskih utakmica, i tada verujem da ću dobiti šansu.
Ne želim da zvučim neskromno ali Francuska je moja velika šansa i
ako dobijem priliku da ponesem dres sa jugoslovenskom trobojkom
iskoristiću je na najbolji način - kaže nova "Zvezdina"
uzdanica.
U pečalbu narednog veka
Dejan Stanković je od jedanaeste
godine prošao sve selekcije: pionirsku, kadetsku, omladinsku. Nosio je i dres
mlade reprezentacije Jugoslavije.
- Ostao je samo onaj najdraži "A"
reprezentacije. Bilo bi lepo da sam "vatreno krštenje" doživeo protiv
Mađara na Marakani i pred "delijama", ali, moram da budem
strpljiv. Ja znam da je savezni selektor želeo da ukaže poverenje
igračima koji su izneli na svojim leđima ove duge i teške
kvalifikacije.
Moram da odam veliko priznanje svojim starijim
drugovima: Predragu Mijatoviću, Draganu
Stojkoviću, Dejanu Savićeviću, Ivici Kralju, Vladimiru Jugoviću i
ostalim reprezentativcima, jer su nam vratili veru u bolje fudbalske
dane.
Sada smo ponovo u vrhu svetskog fudbala, tamo gde nam je uvek i
bilo mesto.
• Čuli smo da ste i vi na meti nekih
inostranih timova. Konkretno, za vas je zainteresovan šampion
Italije "Juventus".
- I do mene su doprle te priče. Samo
šta vredi kada sa "Zvezdom" imam ugovor do 2001. godine.
Možda ću tek u sledećem veku zaigrati u jednom od najboljih timova
sveta "Juventusu".
• Kad budete zaigrali za
reprezentaciju sa kim biste voleli da igrate?
- Sa mojim klupskim drugom Zoranom
Jovičićem! Mi se dobro poznajemo iz "Zvezde". On je,
inače, naš kapiten, a ja sam mu zamenik. I na pripremama smo
cimeri. Međutim, verujem da bih se dobro slagao i sa ostalim
reprezentativcima.
Rano počeo
• Kao vrhunski sportista Dejan Stanković
ima malo vremena za druge stvari osim za fudbal. Kako izgleda jedan
njegov dan?
- Obično ustajem oko devet sati. Onda
počinjem trening, pa odmor, pa opet trening. Kad čovek dnevno
provede pet-šest sati na stadionu nije mu ni do čega drugog.
Vrhunski fudbal nema milosti. Ko može da izdrži taj tempo ostaje,
a ko ne može otpada.
Sada, u vreme takmičarske sezone, moj dnevni
režim je nešto izmenjen, ali i dalje sve se svodi na treninge,
pripremne utakmice i prvenstvene nastupe. Zbog toga što sam kandidat
za reprezentaciju imam i dodatne obaveze da stalno budem u dobroj
formi i da tako budem u Santračevom notesu.
Svoju sportsku karijeru Dejan je
otpočeo sa rekordima. Sa šesnaest godina i pet meseci
debitovao je za prvi tim "Crvene zvezde" protiv "OFK
Beograda" (2:1 za "Zvezdu") i tako postao najmlađi
"crveno-beli" as koji je obukao dres prvog tima.
Na ovom mu
može pozavideti i legenda jugoslovenskog fudbala Dragan Džajić,
koji ističe da je Dejan fudbaler sa velikim potencijalom.
Dejan Stanković svaki slobodan
trenutak provodi s porodicom. Njegov otac Borislav, inače precizni
mehaničar, redovno prati "Zvezdine" utakmice, ima čak
posebnu svesku u koju lepi sve tekstove o svom sinu. Veliku podršku
ima od majke Dragice, koja je po struci časovničar i mlađeg brata
Siniše, vernog navijača "crveno-belih".
Pažnju fudbalske javnosti skrenuo je
prošle godine u utakmici protiv nemačkog "Kajzerslauterna"
u Kupu kupova.
- Nemce smo potpuno nadigrali na
Marakani. A taj isti tim sada ubedljivo vodi u nemačkom šampionatu.
Prema tome, ako ocenjujemo naše šanse na Svetskom prvenstvu u
Francuskoj, ne bi trebalo da strepimo od "pancera".
Naš
sadašnji tim nije ništa slabiji od nemačkog.
A što se tiče
preostala dva tima SAD i Irana prednost je na našoj strani - ocenjuje naše šanse u Francuskoj nova zvezda jugoslovenskog fudbala
Dejan Stanković.
Razgovarao: Z. Jakšić (RTV revija, 1997.)