11. septembar 1979: "Ako ste mislili da disko kuće imaju
samo svoje ekskluzivne pevače i grupe, svoje stalne i honorarne
službenike, svoje saradnike i svoje "nosače zvuka" (ploče
i kasete) - prevarili ste se.
Ponekad su vlasnici i onoga što
najmanje očekujete... "
"Pre tri nedelje uručena mi je
odštampana pozivnica sa izvesnim ručnim korekcijama.
Na njoj od reči do reči stoji:
"Produkcija gramofonskih ploča
Radio-televizije Beograd poziva Vas na promociju albuma "Kost u
grlu" grupe "Riblja čorba", Džez klub dvorana Doma
omladine, Moše Pijade 1, utorak 11. 09. 1979. u 12 č."
U džez klubu održavao se trening nekog kulturno-umetničkog društva sa puno pevanja i nešto cupkanja.
Pola sata smo se vrteli na potezu džez
klub - dansing dvorana.
Niko od onih koji stoje na pozivnici nije se pojavljivao ni objašnjavao kakvi su razlozi neorganizovanosti.
Niko od onih koji stoje na pozivnici nije se pojavljivao ni objašnjavao kakvi su razlozi neorganizovanosti.
Onda se pojavio Bora Đorđević sa
nekoliko kesa ploče "Kost u grlu" (koje se, uzgred, zbog
inkriminisanog teksta "Mirno spavaj" ne dele uz ploču kako
je zamišljeno) ("Ispij svoje sedative, zaboravi na sve žive" - op. Y.) podelio ih zainteresovanima i izvinio se što
promocije ipak neće biti.
A neće je biti jer mu je odgovorni u
propagandi disko kuće (čije zaglavlje stoji na pozivnici) navodno
rekao: da se sve odlaže jer su "svi njihovi novinari zauzeti i
nisu u stanju da dođu".
Mi preostali, iz "Mladosti",
"Omladinskih novina", "Mozaika", "Nina"
i "Zdravo" tada smo prihvatili privatan poziv Bore
Đorđevića i popili piće za njegov srećan odlazak u JNA."
(Iz redovne kolumne Petra Popovića "Ni crno, ni belo" za Zdravo! 1979.)