Revolucionar i ratnik, komandant u
interbrigadama u španskom građanskom ratu i vojskovođa u narodnooslobodilačkoj borbi, diplomat i književnik.
Koča Popović
kao gimnazijalac i student bio je svestrani sportista:
Bokser, smučar, plivač, atletičar, fudbaler, teniser...
Bokser, smučar, plivač, atletičar, fudbaler, teniser...
- Sport je za mene neophodnost. Bez
fizičke aktivnosti nemoguće je uspostaviti psihičku koncentraciju.
Bavljenjem sportom aktiviraju se svi organi. Lažu oni koji kažu da
se sportom ne bave jer nemaju vremena! Postoje razni kultovi... zašto
onda da ne postoji i kult bavljenja sportom?
*****
Našavši se tête-à-tête (pre petnaestak
godina vođen je taj razgovor) odlučio sam da proširim temu za
razgovor. Pokazao sam mu dve fotografije, požutele već, snimljene
pre četrdesetak godina.
- Rekao bih - primetio sam, dok je, zagonetno se osmehujući posmatrao fotografije - da ste i vi na ovim
snimcima: jedanput kao bokser i drugi put kao plivač.
Varam li se?
Ako ste to Vi: kada su snimljeni i jesam li pogrešno obavešten da se od "malih nogu" aktivno bavite sportom?
Varam li se?
Ako ste to Vi: kada su snimljeni i jesam li pogrešno obavešten da se od "malih nogu" aktivno bavite sportom?
Odgovorio nam je:
- Tačno je: trenirao sam kao
šesnaestogodišnjak, dve godine boks kod Sikija Gakovića. Moj brat
se ranije bavio tim sportom pa sam možda zbog toga otišao u
boksersku dvoranu.
U živom sećanju su mu ostali mnogi
detalji iz tog vremena.
- Imao sam tada 51 kilogram i 200 grama
i Siki je tvrdio da sam najbolji u toj kategoriji. Naročito sam
dobro "radio" na "krušci". Jedanput sam i javno
boksovao. Snimak koji imate je iz škole Sikija Gakovića.
Aktivno i takmičarski bavio se i
plivanjem kao član "Bob".
- Plivao sam 50 metara za 0,33.
Zaista je zanimljivo da se seća ne samo svog vremena pre četrdesetak
godina, već i drugih, boljih.
- Bilo ih je tada koji su te deonice
plivali i za 0,31. Redovno sam trenirao, dnevno čak i po kilometar i
po. Kasnije sam prešao na 400 metara.
Nije nikad prestao da se bavi sportom.
- Sport je za mene neophodnost: moram da
se krećem! Bez fizičke aktivnosti nemoguće je uspostaviti psihičku
koncentraciju. Bavljenjem sportom aktiviraju se svi
organi. Lažu oni koji kažu da se sportom ne bave jer nemaju
vremena. Postoje razni kultovi... Zašto da ne postoji i kult
bavljenja sportom.
Može se reći da se sportom bavi od
šeste godine - kad je naučio da pliva. Dok je bio u Švajcarskoj
igrao je fudbal i smučao se. Bavio se i atletikom: bio je
srednjoprugaš.
- I u Španiji sam se bavio sportom...
Pripremajući se za front, u kratkoj pauzi, odigrali bismo fudbalsku
utakmicu i u porti neke crkve. I u NOB je bilo sportskih takmičenja.
Naročito pamtim onu utakmicu u Livnu. U ratu mi je mnogo koristilo
što sam bio u dobroj kondiciji.
Lov, začudo ne voli!
- To mi je bespredmetno: odete i - vozite
se kolima ili čekate, čekate... To je bez rezultata.
Aktivno se bavio i smučanjem sve do
jednog "prevrtanja" na Jahorini. Priča se o njegovim šahovskim
partijama i stonoteniskim mečevima...
Iako nije nikad bio aktivan veslač, seća se da je s velikim zadovoljstvom veslao po Savi.
- Kad je Moša izišao sa robije često
smo zajedno išli u šetnju čamcem. Želja mi je bila da ga malo
izvučem iz grada. Obilazili smo i oko Velike Ade. Moši se to
dopadalo: mogli smo na miru i o politici da razgovaramo.
Svoju privrženost sportu posvedočio
je i u Parizu dok je studirao:
- Iako sam tada najviše vremena
provodio u bibliotekama, dva puta nedeljno sam odlazio u bazen. Sećam
se da su tada u istom bazenu trenirali čuveni Džoni Vajsmiler i
ništa manje slavan Taris. Čudilo me kako Taris, onako slab i
neubedljiv, može da bude svetski rekorder?!
Na jednom treningu, kad je Taris skočio
u bazen, pokušao je da ide "u korak" s njim. Smejući se,
kaže nam da mu to ipak nije "pošlo za rukom", iako je Taris
plivao "radeći" samo nogama.
Nije prihvatio razgovor o problemima
našeg kvalitetnog sporta.
- Ne mogu o tome da govorim jer ih ne
pratim i nisam ih izučavao. U sportu pre svega cenim fer ponašanje
i sportiste koji se bore do kraja. Ne podnosim igrače koji se za vreme igre "podboče" da bi predahnuli. Meni je to
neshvatljivo. Mora se stalno biti u akciji. Nisam zagriženi navijač, ali imam svoj klub - Partizan...
Ispraćajući me, posle gotovo
dvočasovnog razgovora, u hodu još, do samih vrata, dok smo se i
rukovali - pričao je i dalje o sportu kao: o osloncu za sve, bez koga lično ne
može, bez koga bi bio radno "unesrećen"...
