Televizijski gledaoci su nedavno doživeli pravi mali šok.
Neki su još u nedoumici, neki se ljute, a neki (izgleda najmalobrojniji) odobravaju.
Reč je o emitovanju američko-engleskog filma "Zaljubljene žene" (subota, 14. I).
Neki su još u nedoumici, neki se ljute, a neki (izgleda najmalobrojniji) odobravaju.
Reč je o emitovanju američko-engleskog filma "Zaljubljene žene" (subota, 14. I).
Tako se posle manje od godinu dana i emitovanja švedskog filma "Pregršt ljubavi" reditelja Vilgota Šemena, drugog švedskog "Krici i šaputanja" Ingmara Bergmana, kao i italijanskog "Dvadeseti vek" Bernarda Bertolučija (iz drugog i trećeg su bile isečene najdrastičnije scene) ponavlja stara priča.
SLUČAJ PRVI: "Zaljubljene žene"
Da podsetimo, film "Zaljubljene žene" snimljen 1969. i prikazan na FEST-u 72, a zatim sa uspehom i u našim bioskopima, prvi je značajni film engleskog reditelja Kena Rasela, a u njemu igraju Glenda Džekson, Oliver Rid, Alen Bejts i Dženi Linden.
Prvo troje su danas najpoznatiji i najpriznatiji glumci u svetu, a Glenda Džekson je za svoju ulogu skulptorke dobila i prvog "Oskara". Reč je o ekranizaciji knjige ranije osporavanog škotskog književnika Dejvida H. Lorensa koji je svojim romanom "Ljubavnik ledi Četerli" već jednom uzburkao svetsku javnost.
U "Zaljubljenim ženama" dve glavne junakinje su sestre, emancipovane devojke koje su se otrgle od patrijarhalnih okvira tadašnje porodice, društva i morala (radnja se dešava početkom ovog veka). One su iznad predrasuda svoje sredine, a vole dva mladića, od kojih je prvi (A. Bejts) pristalica slobodne ljubavi i oslobađanja od monogamih veza, a drugi (O. Rid) opterećen gresima svoje bogate porodice i klase.
Momci su i veliki prijatelji, pri čemu je prvi sklon homoseksualnosti.
Gledaoce su naročito uzbudile dve scene. Prva veoma slobodna - erotska u prirodi, gde se ljubavni par (Bejts - Linden) ne ljubi na uobičajen način, a druga - neobična, kada se dvojica prijatelja (Bejts - Rid) rvu u sobi, a zatim iscrpljeni odmaraju na sagu, da bi se jedan, po svemu sudeći, ponudio drugom ...
Ta scena je trajala skoro pet minuta i mnogi su ostali - zgranuti.
SLUČAJ DRUGI: "Ljubavni jadi Pepeka Gumbasa i Marijete Buble"
O odlaganju početka emitovanja domaće serije o seksualnom vaspitanju mladih "Ljubavni jadi Pepeka Gumbasa i Marijete Buble", autora Nikše Fulgozija, u okviru zagrebačkog "Nedeljnog popodneva" (15. I), urednik Saša Zalepugin je izjavio da je reč o "tehničkim razlozima": predugačke epizode od skoro jedan čas ne mogu da se uklope u četvoročasovnu emisiju.
Sada smo prvu epizodu videli sa zakašnjenjem od dve nedelje, ali još bez ubedljivog objašnjenja zašto je u prethodno najavljenom terminu izostala.
Možda ju je strah od reakcije gledališta na tabu temu - stornirao ...
Dileme ostaju
Problem prikazivanja seksa i erotike na televiziji je očigledno težak i zasada kod nas nerešiv. Šta i koliko prikazati na malom ekranu? Međutim, posle svih prošlogodišnjih polemika, i jednog "okruglog stola" Televizije, neke stvari su se ipak raščistile.
Film i televizija nisu isti medijum i sve ono što se u bioskopu može prikazati, na televiziji ne može. Pri tome je bitno da je TV porodični medijum i da je gledaju ukućani svih uzrasta, od male dece do staraca.
S druge strane, seks je ipak zakoračio i na male ekrane (i to ne bismo mogli reći polako), pa je dalje uporno mahanje moralističkim barjakom zaista iluzorno.
Kada je reč o filmovima, naših osam televizijskih kuća prosto se takmiči koja će otkupiti bolji, atraktivniji i noviji film. Distributeri u načelu već posle godinu dana (najčešće su to tri), prikazivanja nekog filma po bioskopima, ustupaju taj film za emitovanje u "kućnom bioskopu", tako da je naša televizija jedna od retkih u svetu koje emituju i najnovije filmove. A poznato je da u njima ima napretek slobodnih erotskih scena.
Šta učiniti? Sigurnog recepta nema, ali očigledno treba biti obazriv u prikazivanju takvih filmova.
Šta da rade roditelji
"Zaljubljene žene" su prikazane u subotu od 20 časova kada su mnoga deca svakako bila pred malim ekranom, jer sutradan nisu morala rano ustajati. Uz to, roditelji ne mogu da pošalju decu na spavanje u drugu sobu, pošto ona, često, ni ne postoji.
Televizija Sarajevo, dakle, nije trebalo da emituje film u "udarno" vreme, već kasnije, kada mlađi odu na spavanje. Najzad, dokle treba upozoravati da je nekim filmovima preko potreban komentar, uvodna reč stručnjaka, koji će skrenuti pažnju roditeljima da film nije za decu.
Vrlo često ima "teških" i nekomunikativnih filmova, pa kratko objašnjenje šta nas čeka ne bi bilo naodmet ni odraslima.
Nije li vreme da se i kod nas, kao što je običaj u mnogim zemljama, uoči emitovanja u uglu ekrana pojavi neki znak (recimo, strelica, kao u nekim zapadnim zemljama) i upozori roditelje da je na programu emisija koja nije za decu?
Međutim, na našoj TV novine se teško prihvataju. Recimo, naivni ali dobar predlog da se na ekranu istakne naziv emisije koja upravo počinje na drugom programu, kako bi gledaoci mogli lakše da se opredele za emisiju po svom ukusu, i pored uspele probe u novogodišnjem programu, ostao je zasada samo lepa ideja.
Za roditelje bi najbolje bilo da se, na primer, u uglu ekrana pojavi brojka, koja bi označavala do kog uzrasta neka emisija nije preporučljiva za decu. Ali, ko bi se primio takve arbitraže? Pri tom bi takva strelica, ili brojka, sigurno izazivala i suprotni efekat, znatiželju šta se krije iza "zabranjenog voća", ali takvi bi sigurno bili u manjini i korisni efekat bi bio veći od negativnih posledica.
Ukratko, mi smo za emitovanje ovakvih filmova, pa i "Zaljubljenih žena", ali uz pažnju i oprez.
Napisao: Miloš Aleksić (RTV revija, 1978.)
