Jul 1988: Sa našim najboljim
košarkašem Draženom Petrovićem - o reprezentaciji, Ciboni,
Novoselu, ugovoru sa Realom, eventualnom odlasku u profesionalce
Portland Blazersa, Slavniću, Komazecu...
Umesto nekog od oveštalih uvoda o
Draženu Petroviću (o njemu se ionako već sve zna) donosimo
fragment iz razgovora sa njim, vođen u ruiniranom, "zubom
vremena" nagriženom hotelu "Slon" u Ljubljani
(stabilizacija je i u reprezentaciji), na nekoliko dana pred odlazak
u Nizozemsku na kvalifikacije za Olimpijske igre u Seoulu.
- Ja sam prvi reprezentativac koji u
inostrani klub odlazi sa nepune 24 godine i istovremeno sam prvi i
jedini za koga je KSJ dobio obeštećenje. Reč je o sumi od 80.000
dolara koju sam od svog transfera, u očekivanju dozvole za odlazak u
Real, ponudio praznoj kasi Saveta. Međutim, čelnici Reala nisu
hteli ni da čuju za takvu varijantu, već su se velikodušno
obavezali da isplate ugovorenu sumu - konstatovao je Petrović.
Sudeći po tome, vi ste i najbolji
igrač u istoriji jugoslovenske košarke?
Teško je to reći - svako vreme ima
svoje asove i, poređenja su nemoguća.
U 24. godini postali ste kapiten
državnog tima. Svedoci kažu da drugarstvo medu "plavima"
odavno nije bilo na tako visokom nivou?
Atmosfera je zbilja sjajna. Kukoč sa
20 godina je najmlađi, a Radović sa 27 najstariji. Ranije, recimo u
Nantesu 1983, na Evropskom prvenstvu, kada sam debitovao u
reprezentaciji, a i kasnije, uvek je bilo igrača starijih od 30
leta. Ta mladost nas je zbližila i uslovila da svi "dišemo kao
jedan".
Imali ste zdravstvenih tegoba?
Operisao sam polipe i devijaciju nosa
i, nikakvih problema više nemam. Ranije mi se nos često
začepijivao, gnoj mi se skupljao u sinusima što je prouzrokovalo
nesnosne glavobolje.
Savezni selektor Dušan Ivković vam
je namenio novu ulogu - igraćete po potrebi i plejmejkera?
Na tom mestu sam već igrao u Šibenci
na početku karijere i, odlično se snalazio. Ne bi trebalo da bude
problema.
A hoće li ih biti u
kvalifikacijama?
U najtežoj smo grupi. Sovjeti, Španci
i Italijani će sigurno sa dva boda ući u završne borbe, a mi ćemo
se mučiti sa Grcima. Naravno, dobićemo ih! Nije bitno koje ćemo
mesto zauzeti u Rotterdamu važno je da se kvalifikujemo za Seoul.
Poraz u Bugarskoj je opomena da se u svaku utakmicu, neovisno o tome
ko je protivnik, mora ući maksimalno motivisan. Sećam se Olimpijade
u Montrealu 1976. Tada smo lakše osvojili srebrnu medalju nego što
smo se kvalifikovali za Igre.
Već razmišljate i o Seoulu?
U izgledu su kvalitetne pripreme posle
kojih bi mogli da se nađemo i u finalu. Recimo, sa Amerikancima.
Imamo li dobru reprezentaciju?
Imamo. Pokrivenu na svim pozicijama. Za
razliku od, na primer, EP u Stuttgartu, kad smo imali jednog
klasičnog centra - Vrankovića. Očekujem da on ponovi igre sa
Svetskog prvenstva iz Španije i zajedno sa Divcem čini najbolji
centarski tandem u Evropi. Dugo je problem bila igra sa dva centra -
mislim da smo ga rešili.
Očekujete li i vi rehabilitaciju?
Ne bežim od toga da sam prošle godine
na EP igrao slabije, uostalom kao i svi reprezentativci. Za
konstantno kvalitetne igre u državnom timu je potreban period od
najmanje dve godine uigravanja, da bi pojedinačno sve najbolje
karakteristike došle do izražaja.
Treba li igra reprezentacije da se
podredi vama kao što je bio slučaj u Ciboni?
To ne bi bilo dobro. Teret mora da se
rasporedi na više igrača, da protivnik ne zna odakle mu preti
opasnost. Koga krene - na njega igrati! Paspalj i Cvjetičanin su
takođe rasni strelci. Dok su u Ciboni bili Knego, Nakić, Aco - bilo
mi je puno lakše. Kad je ekipa ostala bez njih, ako ja ne bih dao
svoju normu od 30-40 poena - mi bismo gubili!
Ima mišljenja da u reprezentaciji
nikad niste ponovili igre iz Cibone, da vam se u važnim, presudnim
utakmicama "noge odseku". Ide se toliko daleko da se kaže
da ste veliki igrač samo u malim mečevima?
Utakmice se ne mogu deliti na važne i
manje važne - za mene je svaka važna! "Hiljadu" susreta
sam sam rešio. Druga je stvar šta rade moji slobodni saigrači kad
protivnik udvostruči pažnju na meni i kako koriste tu slobodu? Šta
bi bilo da ja nisam uopšte na terenu, kako bi se onda situacija
odvijala? No, najvažnije je da se protivnik pobedi.
U koliko ste finala nastupili?
Sa Šibenkom sam igrao tri finala,
jedno dobio sa Bosnom i, dva puta izgubio u Kupu Radivoja Korača. Sa
Cibonom sam u dva finala poražen (Zadar i Real), a osvojio sam jedno
prvenstvo Jugoslavije, dva KEŠ, jedan Kup kupova i tri domaća Kupa.
U poslednjih šest sezona sam šest puta bio u finalu međunarodnih
kupova. Teško će to neko dostići.
Ipak u novinama se pojavila izjava
Novosela po kojoj je ključni čovek Cibone bio Nakić, a ne vi?
Čelni ljudi Cibone su na kraju
shvatili koliko sam im pomogao.
Da li se posle toga nešto promenilo
u vašim odnosima sa Novoselom?
Iznenađen tom izjavom postavio sam
sebi pitanje: šta bi bilo da za četiri godine, koliko sam proveo u
Zagrebu, Cibona nije osvojila sve te trofeje. Kao da je Novosel
krivicu za poraz od Partizana želeo da prebaci na mene i sa sebe
skine odgovornost. Doduše, kasnije je on tu izjavu demantovao,
ali... Ljudi su me posle toga danima zvali telefonom, čudili se,
zgražavali. Bio sam maksimalno korektan, a Novoselu se sve to obilo
o glavu.
Kakvi su u stvari vaši odnosi? Sa
Acom je vezan kumstvom?
Sa Acom je puno bliži. Naši odnosi su
bili bolji na početku. Dosta je učinio za mene, ali i ja sam njemu
pomogao oko Univerzijade, izgradnje dvorane, Cibone... Sve obaveze
prema meni su ispunjene: stan, poslovni prostor...
Kakav je bio rastanak?
Svaki kraj je tužan.
Za koga?
Za Novosela. U poslednje vreme se više
bavio direktorskim nego trenerskim radom i to mu je velika greška.
Na primer, uoči treće utakmice sa Partizanom, dok su igrači bili u
karantinu, otišao je u klub i tamo u ladici našao 400 neprodatih
karata, koje je u toku popodneva prodavao. Sad vas pitam: šta bi
bilo da sam ja uoči tog susreta boravio u piceriji i nadgledao
radove? Kakva je to koncentracija i priprema za meč?
Kakva je budućnost Cibone?
Cibona može i bez mene i bez Novosela!
Jedan čovek nikada nije činio klub. Njegove funkcije mogle bi da se
rasporede na tri-četiri čoveka. Na primer, u budućnosti će Nakić
biti direktor kluba, Aco trener, a mora se naći mesta i za ostale
asove. Obaveza "Vukova sa Tuškanca" je da se svake godine
bore za titulu prvaka Jugoslavije. Sa Acom, Nakićem, Miloševićem,
možda i Knegom to je sasvim izvesno.
Koliko je Realovo obeštećenje za,
vas?
Ja ću dobiti 1.200.000 dolara, a
Cibona 250.000 dolara
Navodno se deo novca iz Ciboninog
dela zagubio?
Bolje reći - trebalo je da se zagubi,
pošto prva rata stiže tek u oktobru.
Da li je i Novosel imao koristi od
vašeg ugovora?
Ne znam da li je i profitirao.
Uglavnom, on i ja smo bili zajedno u Madridu da potpišemo
predugovor, koji je tek pre petnaestak dana postao punovažan. Sve
delove ugovora nisam ni čitao. Veliku ulogu u transferu obavio je
menadžer Antonio Arizaga.
Ide li i Novosel sa vama?
Koliko sam upoznat, Real uopšte nije
bio zainteresovan za njega
Prema nekim pričama ovde u
Ljubljani, među vama reprezentativcima, stekli smo utisak da bi
Novosel morao da ode iz Cibone?
Nije morao, ali... Neće ostati bez
posla. Interesuju se italijanski klubovi.
Ko bi mogao da ga zameni?
Predložio sam im Tanjevića. Ima još
dosta kvalitetnih trenera, no nisu slobodni - Ivković, Đurović,
Šakota. Bilo je kombinacija i sa Pavličevićem.
A kako će vas dočekati u Realu? Sa
nekim od španskih "zvezda" niste u najboljim odnosima?
Koliko su me obavestili, Corbalán se
oprostio, a Iturriaga će igrati samo u Kupu kupova. Amerikanci
Alexis i Branson odlaze jer nisu zadovoljili. U slučaju da ne
osvojimo prvenstvo, što je iduće sezone primarno, i neki čelnici
Reala moraju se povući.
Od odlaska u NBA ligu definitivno
ste odustali?
Nisam žeteo put u nepoznato. U Evropi
imam svoj status, ime, slavu - u Americi bih možda sedeo na klupi.
Velika je dilema kako bi se naš čovek tamo snašao. Agresivnost je
potpuna. Recimo, Nemac Schrempf sve bolje igra. Međutim, on je na
univerzitetu proveo četiri godine i privikao se i adaptirao na
njihov način igre.
Vranković ima potpisan ugovor sa
Boston Celticsom, a vi?
Ja sam potpisao za Portland i u slučaju
da odem u NBA ligu mogu igrati samo u tom klubu.
Kao naslednika ostavljate nam
Komazeca?
Mnogo se priča o tome. Činjenica je
da je izleteo ispred svojih vršnjaka. U iskustvu i znanju u
prednosti je nad Danilovićem, Badžinom, Kapovim, Kraljevićem...
Sve ovisi o njemu, karijeru drži u sopstvenim rukama. U njegovim
godinama ja sam već bio nosilac igre i vođa tima u kome su igrali
jedan Jarić, pa Macura, Đurić, Marelja, Ljubojević...
Kad smo već kod vaših početaka u
Šibenci, Slavnić tvrdi da ni u jednom od hiljadu intervjua koje ste
dali niste pomenuti da vas je on naučio košarci?
Individualno sam više radio sa
Vezovićem.
Molili ste Slavnića za basket pre
treninga?
Nikad nisam poricao njegove zasluge,
ali takvo pitanje mi niko nije postavio. Sigurno je da je on
najzaslužniji za moj meteorski razvoj. Da me je vratio u juniorski
pogon ne bih tako brzo napredovao. Pružio mi je šansu i otišao je
u pravom trenutku, tako da sam već sa 17 godina postao nosilac igre.
Naučio me je da sa što manje driblinga osvojim što više prostora,
kao i brzom polaznom koraku.
Karijeru ćete završiti u rodnom
gradu?
Obavezno!
Razgovarao: Predrag Miljuš (Tempo,
1988.)