Novembar 1985: Ovo je priča o porodici Mušanović iz
Bihaća. Otac Osman je otišao u rat kao vojnik Austro-Ugarske, a
vratio se sa pričama o velikom oktobru.
Sin Salih se vatreno borio
da iskru revolucije usadi u srca radnika i omladine.
I kćeri Fatima
i Safija su nošene plimom ustanka utkale svoju mladost za slobodno
nebo iznad bistre Une...
Kazivanja učesnika revolucije su
dragocena.
Time se obogaćuje istorija naših naroda i narodnosti i
tako ostavljamo u amanet budućim generacijama svedočanstva o mnogim
događajima iz narodnooslobodilačkog rata i revolucije.
Bihać je 1942. bio stegonoša naše
borbe. U njemu je održano Prvo zasedanje Avnoja i Prvi kongres
Usaoja. "Bihaćka Republika" je bila plamena tačka u mraku
fašizma, koji je bio na vrhuncu moći.
U ovom lepom gradu na bistroj Uni potražili smo ovih dana, u prostorijama Opštinske konferencije mladih, Safiju Mušanović.
Dah revolucije u kuću Mušanovića
doneo je otac Osman, koji je kao vojnik Austro-Ugarske ratovao na
galicijskom frontu. U jednoj borbi je teško ranjen i 48 sati je
proveo zatrpan pod zemljom. Našli su ga crvenoarmejci i preneli u
bolnicu.
U Rusiji je car već bio svrgnut - i zemlja je bila u
plamenu revolucije. Posle oporavka Osman se priključuje Crvenoj
armiji.
Krajem 1920, sa još 32 ratna druga,
vraća se u tek stvorenu državu - Jugoslaviju. Na granici u Gracu su
danima maltretirani. Novi vlastodršci su se bojali požara koji su
plamteli donskim stepama. Ipak, morali su ih pustiti ne uspevši da
saznaju da li im je duša crvena.
A Osman nije mogao da zaboravi hrabre
ruske radnike i seljake, pesme uz balalajku... O Rusiji je s puno
žara pričao sinu Salihu i kćerima Fatimi i Safiji, a ponekad je
pevušio pesme o Volgi i Donu.
Očeva kazivanja je upijao mladi šegrt Salih. Znao je satima
sedeti u ćošku sobe i čitati. Prekidao bi čitanje samo kada bi
nešto pitao oca da mu objasni. Nedugo zatim u kući Mušanovića se
počinje okupljati omladina. U Bihaću se formira Mesni komitet
Partije. Salih je postao član KPJ 1931. godine.
Partija postavlja nove zadatke. Trebalo
je organizovati malobrojnu radničku klasu i sve napredne ljude.
Salih je neumoran. Međutim, 1932. dolazi do provale i on je uhapšen.
Šest meseci je proveo po kazamatima nenarodnog režima. Od izlaska
iz zatvora radio je povremeno u ilegali, ali je često prkosio
vlastima javnim nastupima propagirajući ideje za koje se bori
Partija.
Sekretar Mesnog komiteta postaje 1936.
godine. Krajem 1941. odlazi u partizane. Dva puta je
ranjen u borbama za Prijedor, a u bolnici u Jošavci su ga na zverski
način ubili četnici.
Dani nezaboravni
 |
| Safija Mušanović pred kraj rata |
- Sestra i ja smo pratile sve što se
događalo u našoj kući - seća se Safija. - I nas su maltretirali,
proganjali su oca, govorili mu da se odrekne sina. On je za policiju
uvek imao isti odgovor: to je njegov život, govorio
je, pošao je za tom idejom i ja mu neću smetati. Prijetili su da će
uništiti "banditsku komunističku kuću".
Safija se seća okupacije zemlje,
progona Srba, Jevreja, naprednih ljudi.
Dolazi 1942. i 4. novembra je oslobođen
Bihać. U kuću Mušanovića, koja je ostala bez Saliha, dolaze Boško
Kecman i Dževad Midžić. Na njihovom spisku skojevki su i Fatima i
Safija. Formira se skojevska organizacija oslobođene mladosti
Bihaća. Safija je bila odgovorna za agitaciju i kulturno-prosvetni
rad na terenu.
- Ti dani su nezaboravni - nastavlja
Safija. - Grad je bio slobodan, svi su se radovali, formirana je nova
narodna vlast... Omladina je bila najaktivnija. Svuda se čuje
pjesma, niko nije mislio na odmor i spavanje... Jednog novembarskog
dana dolazi na sastanak našeg aktiva Razija Omanović, član Mesnog
komiteta Skoja. Rekla nam je da nas očekuje jedan krupan zadatak.
Održaće se zasjedanje Avnoja, ali da o tome nikome ne pričamo. Svi
smo dobili konkretne zadatke.
U čast tog velikog događaja počelo
je takmičenje bišćanske omladine - ko će više opismeniti mladića
i devojaka, obići bolesnika, očistiti ulica...
- Ja sam bila u grupi koja je imala
zadatak da dekoriše salu u zgradi gde će se održati zasjedanje -
uzbuđeno priča nekadašnja skojevka. - Ćilime smo donijeli iz kuća
boraca i simpatizera. Žene su se utrkivale koja će više pomoći.
Jedan drug je bio zadužen da piše parole.
Sa grupom od deset omladinki Safija je
izribala i očistila salu. Posle toga novi zadaci - dežurstvo i
prihvat delegata. U tim danima slobodni Bihać vri. Omladina
prednjači u pesmi i raznim manifestacijama. Radilo se dan i noć.
Crvene petokrake su se vezle pod svetlošću petrolejskih lampi.
Rad, takmičenje, pesma
Došao je taj veliki dan.
- Bila sam u donjoj sali - nastavlja
kazivanje Safija - i imala zadatak da raspoređujem delegate. Tačno
se znalo gdje će ko da sjedi. Zatim smo se popeli na
balkon i slušali govornike. Nismo mogli sve da čujemo jer smo imali
i druga zaduženja. Organizovali smo bife za delegate. Narod je donio
svega... Tada sam prvi put vidjela Tita. Lijepo je govorio o našoj
borbi i o onome šta nas čeka.
Još se nisu osušila slova na lecima
koji su štampani po završetku Prvog zasjedanja Avnoja, a došli su
novi zadaci. Trebalo je pripremiti kongres Usaoja. I opet rad,
takmičenje, pesma...
Safija je sada delegat, ali sa puno
zaduženja. Seća se govora Boška Buhe, koji je svojim neposrednim
kazivanjem prosto zapalio delegate. Kada je Tito govorio, znali su i
po petnaest minuta da aplaudiraju.
- Sjećam se jednog veselog događaja
iz tih dana - smeši se Safija. - U starom hotelu "Bosna" organizovali smo ishranu za delegate. Moša Pijade je zatražio nešto
slatko. Uvijek nam se obraćao sa: "Draga omladino..."
Zlata Sadiković je otrčala po parče torte, ponijela prema Moši i
prije nego što je stavila tanjir na sto - pala. Drug Moša se
okrenuo, blago se osmehnuo i rekao joj da se ne sekira, jer se to
može svakom desiti.
Došla je četvrta neprijateljeva
ofanziva. Fatima je otišla u Treću proletersku brigadu, a Safija sa
glavninom snaga NOV i POJ sve do Prozora, gde je obolela od tifusa.
Lečila se u Kestenovcu.
I konačno su Mušanovići dočekali
slobodu. Crveni plamen zasijao je i nad nebom Krajine i Jugoslavije.
Salih je ostao na večnoj straži revolucije. Safija i Fatima su
neumorno radile na novom frontu - izgradnje i obnove razrušene
zemlje.
Safija je prošle godine za Dan borca
dobila Zlatnu značku sa poveljom, koja se dodeljuje najboljim
aktivistima. Pre toga Orden rada, Orden bratstva i jedinstva, Orden
zasluga za narod.
Otac Osman je doživeo duboku starost.
Umro je sa punih sto godina.
Napisao: Šaćir Zulović (Front, 1985.)
