Pages

Safija, Fatima i Salih Mušanović: Bihaćka Republika bila je 1942. plamena tačka u mraku fašizma

Novembar 1985: Ovo je priča o porodici Mušanović iz Bihaća. Otac Osman je otišao u rat kao vojnik Austro-Ugarske, a vratio se sa pričama o velikom oktobru. 

Sin Salih se vatreno borio da iskru revolucije usadi u srca radnika i omladine. 

I kćeri Fatima i Safija su nošene plimom ustanka utkale svoju mladost za slobodno nebo iznad bistre Une...

Kazivanja učesnika revolucije su dragocena. 

Time se obogaćuje istorija naših naroda i narodnosti i tako ostavljamo u amanet budućim generacijama svedočanstva o mnogim događajima iz narodnooslobodilačkog rata i revolucije.

Bihać je 1942. bio stegonoša naše borbe. U njemu je održano Prvo zasedanje Avnoja i Prvi kongres Usaoja. "Bihaćka Republika" je bila plamena tačka u mraku fašizma, koji je bio na vrhuncu moći.

U ovom lepom gradu na bistroj Uni potražili smo ovih dana, u prostorijama Opštinske konferencije mladih, Safiju Mušanović.

Dah revolucije u kuću Mušanovića doneo je otac Osman, koji je kao vojnik Austro-Ugarske ratovao na galicijskom frontu. U jednoj borbi je teško ranjen i 48 sati je proveo zatrpan pod zemljom. Našli su ga crvenoarmejci i preneli u bolnicu. 

U Rusiji je car već bio svrgnut - i zemlja je bila u plamenu revolucije. Posle oporavka Osman se priključuje Crvenoj armiji.

Krajem 1920, sa još 32 ratna druga, vraća se u tek stvorenu državu - Jugoslaviju. Na granici u Gracu su danima maltretirani. Novi vlastodršci su se bojali požara koji su plamteli donskim stepama. Ipak, morali su ih pustiti ne uspevši da saznaju da li im je duša crvena.

A Osman nije mogao da zaboravi hrabre ruske radnike i seljake, pesme uz balalajku... O Rusiji je s puno žara pričao sinu Salihu i kćerima Fatimi i Safiji, a ponekad je pevušio pesme o Volgi i Donu.

Očeva kazivanja je upijao mladi šegrt Salih. Znao je satima sedeti u ćošku sobe i čitati. Prekidao bi čitanje samo kada bi nešto pitao oca da mu objasni. Nedugo zatim u kući Mušanovića se počinje okupljati omladina. U Bihaću se formira Mesni komitet Partije. Salih je postao član KPJ 1931. godine.

Partija postavlja nove zadatke. Trebalo je organizovati malobrojnu radničku klasu i sve napredne ljude. Salih je neumoran. Međutim, 1932. dolazi do provale i on je uhapšen. Šest meseci je proveo po kazamatima nenarodnog režima. Od izlaska iz zatvora radio je povremeno u ilegali, ali je često prkosio vlastima javnim nastupima propagirajući ideje za koje se bori Partija.

Sekretar Mesnog komiteta postaje 1936. godine. Krajem 1941. odlazi u partizane. Dva puta je ranjen u borbama za Prijedor, a u bolnici u Jošavci su ga na zverski način ubili četnici.


Dani nezaboravni



Safija Mušanović pred kraj rata
Ovo smo saznali od Safije, koja je s ponosom pokazivala bistu brata postavljenu u blizini rodne kuće i ulice koja nosi Salihovo ime.

- Sestra i ja smo pratile sve što se događalo u našoj kući - seća se Safija. - I nas su maltretirali, proganjali su oca, govorili mu da se odrekne sina. On je za policiju uvek imao isti odgovor: to je njegov život, govorio je, pošao je za tom idejom i ja mu neću smetati. Prijetili su da će uništiti "banditsku komunističku kuću".

Safija se seća okupacije zemlje, progona Srba, Jevreja, naprednih ljudi.

Dolazi 1942. i 4. novembra je oslobođen Bihać. U kuću Mušanovića, koja je ostala bez Saliha, dolaze Boško Kecman i Dževad Midžić. Na njihovom spisku skojevki su i Fatima i Safija. Formira se skojevska organizacija oslobođene mladosti Bihaća. Safija je bila odgovorna za agitaciju i kulturno-prosvetni rad na terenu.

- Ti dani su nezaboravni - nastavlja Safija. - Grad je bio slobodan, svi su se radovali, formirana je nova narodna vlast... Omladina je bila najaktivnija. Svuda se čuje pjesma, niko nije mislio na odmor i spavanje... Jednog novembarskog dana dolazi na sastanak našeg aktiva Razija Omanović, član Mesnog komiteta Skoja. Rekla nam je da nas očekuje jedan krupan zadatak. Održaće se zasjedanje Avnoja, ali da o tome nikome ne pričamo. Svi smo dobili konkretne zadatke.

U čast tog velikog događaja počelo je takmičenje bišćanske omladine - ko će više opismeniti mladića i devojaka, obići bolesnika, očistiti ulica...

- Ja sam bila u grupi koja je imala zadatak da dekoriše salu u zgradi gde će se održati zasjedanje - uzbuđeno priča nekadašnja skojevka. - Ćilime smo donijeli iz kuća boraca i simpatizera. Žene su se utrkivale koja će više pomoći. Jedan drug je bio zadužen da piše parole.

Sa grupom od deset omladinki Safija je izribala i očistila salu. Posle toga novi zadaci - dežurstvo i prihvat delegata. U tim danima slobodni Bihać vri. Omladina prednjači u pesmi i raznim manifestacijama. Radilo se dan i noć. Crvene petokrake su se vezle pod svetlošću petrolejskih lampi.



Rad, takmičenje, pesma



Došao je taj veliki dan.

- Bila sam u donjoj sali - nastavlja kazivanje Safija - i imala zadatak da raspoređujem delegate. Tačno se znalo gdje će ko da sjedi. Zatim smo se popeli na balkon i slušali govornike. Nismo mogli sve da čujemo jer smo imali i druga zaduženja. Organizovali smo bife za delegate. Narod je donio svega... Tada sam prvi put vidjela Tita. Lijepo je govorio o našoj borbi i o onome šta nas čeka.

Još se nisu osušila slova na lecima koji su štampani po završetku Prvog zasjedanja Avnoja, a došli su novi zadaci. Trebalo je pripremiti kongres Usaoja. I opet rad, takmičenje, pesma...

Safija je sada delegat, ali sa puno zaduženja. Seća se govora Boška Buhe, koji je svojim neposrednim kazivanjem prosto zapalio delegate. Kada je Tito govorio, znali su i po petnaest minuta da aplaudiraju.

- Sjećam se jednog veselog događaja iz tih dana - smeši se Safija. - U starom hotelu "Bosna" organizovali smo ishranu za delegate. Moša Pijade je zatražio nešto slatko. Uvijek nam se obraćao sa: "Draga omladino..." Zlata Sadiković je otrčala po parče torte, ponijela prema Moši i prije nego što je stavila tanjir na sto - pala. Drug Moša se okrenuo, blago se osmehnuo i rekao joj da se ne sekira, jer se to može svakom desiti.

Došla je četvrta neprijateljeva ofanziva. Fatima je otišla u Treću proletersku brigadu, a Safija sa glavninom snaga NOV i POJ sve do Prozora, gde je obolela od tifusa. Lečila se u Kestenovcu.

I konačno su Mušanovići dočekali slobodu. Crveni plamen zasijao je i nad nebom Krajine i Jugoslavije.


Salih je ostao na večnoj straži revolucije. Safija i Fatima su neumorno radile na novom frontu - izgradnje i obnove razrušene zemlje.

Safija je prošle godine za Dan borca dobila Zlatnu značku sa poveljom, koja se dodeljuje najboljim aktivistima. Pre toga Orden rada, Orden bratstva i jedinstva, Orden zasluga za narod.

Otac Osman je doživeo duboku starost. Umro je sa punih sto godina.

Napisao: Šaćir Zulović (Front, 1985.)



Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate