Oktobar 1976: Tragedija Silvane
Armenulić, Mirjane Bajraktarević i Miodraga Jašarevića podsetila
nas je na gotovo identične nesreće u kojima su nestali fudbaler
Bruno Belin, košarkaš Radivoje Korać, kompozitor i muzičar Đeki
Srbljenović, filmski glumac Aleksandar Gavrić...
Rat se nastavlja. Četiri jahača
Apokalipse, četiri simbola smrti kao da su se pretvorili u četiri
automobilska točka i uzimaju neumoljiv danak na drumovima. Velikih
ratova srećom nema ali ovaj rat na putevima sve se više
rasplamsava.
Ginu i smrtnici i besmrtnici, i nepoznati i svima znani
i omiljeni. Smrt ne bira...
Šta se dogodilo te kobne večeri 10. oktobra u 21.15 u automobilu "ford Granada" ostaće večna
tajna. Iz krša lima i stakla izvađena su tela troje ljudi i
istražni sudija Veljko Aleksić je odmah mogao da zapazi da je reč
o muzičarima. Nekoliko metara od automobila našao je smrskanu
violinu, razbacane reklamne fotografije i ploče Silvane Armenulić i
Mirjane Bajraktarević. Ubrzo je, proverom dokumenata, shvatio da je
reč baš o njima i o Miodragu Jašareviću. Njegovo telo nađeno je
najbliže upravljaču što je pravno jedini dokaz da je on i vozio.
Pravno da ali ne i pouzdano. Od siline
udara moguće je da se tela ispremeštaju i često izlete iz
automobila. Ko je vozio ostaće takođe tajna - ali to više i nije
važno.
Neostvareni planovi
Istog dana kada je u dnevnoj štampi
objavljena vest o nesreći kod Kolara, na zadnjim stranama dnevnih
listova izašao je plaćen oglas Udruženja estradnih umetnika o
koncertu na kome je trebalo da učestvuje Silvana Armenulić. Dva
dana ranije pevala je poslednji put u Beogradu, sticajem okolnosti na
dobrotvornom koncertu za izgradnju autoputa Beograd - Niš koji
prolazi kroz Kolare... Smrt ju je sprečila da se vrati u taj Beograd
koji joj je doneo uspeh, u kome je imala porodicu, kćerku, supruga,
prijatelje, kolege...
Godinama je naporno radila, pevala,
putovala, štedela... Kupila je stan, novi automobil, brži od svih
koje je ranije imala. Svojoj kćerki je obezbedila budućnost a
usrećila je i mnogobrojnu braću i sestre kao i staru majku koja
živi u Doboju. Pred njom su bili još mnogi neostvareni planovi.
Serija koncerata, snimanje za novogodišnji program za televiziju,
nova LP ploča. ..
Dobri čovek sa violinom Bata Rade
Jašarević bio je verovatno najomiljeniji kolega među beogradskim
estradistima. O njegovoj dobroti i poštenju pričaju se prave male
legende. Ostavio je Bata Rade dvadesetogodišnju kćerku, ostavio joj
mali stan koji je kupio od ušteđevine (godinama je radio kao šef
orkestra RTB i stalni službenik, ali nikada nije uspeo da dobije
stan koji je očekivao).
Ostao je za njim i stari "folksvagen"
koji je uvek vozio smerno i sporo, nekoliko violina, puno starih
fotografija sa koncerata i sa gotovo svim pevačima i
instrumentalistima u našoj zemlji, mnoga priznanja i nagrade, Orden
rada sa zlatnim vencem od druga Tita...
Mirjana Bajraktarević je tek
zakoračila u slavu. Bila je među najperspektivnijim članovima
disko kuće RTB. Njeni hitovi "Poleteće beli golub" i
"Imala sam drugaricu" su i sada među najomiljenijim
pesmama radio-talasa i najprodavanije ploče.
Tragedija kod Kolara
odnela je zvanično tri života ali se broj u stvari penje na četiri
kada se zna da je pokojna Mirjana bila u petom mesecu trudnoće i da
se sa njenim životom ugasio još jedan nerođeni. Budući i nesuđeni
muž Mirjane Bajraktarević bokser Dragomir Vujković je u jednom
trenu izgubio i svoju Mirjanu i očekivano dete...
Sahrana troje estradnih umetnika
podsetila je na fotografije i snimke masovne histerije i patnje posle
smrti Rudolpha Valentina ili Janis Joplin. Sa idolima pesme i muzike
na Novom groblju u Beogradu oprostilo se preko 50 hiljada Beograđana.
Žućkova tragedija
To što se dogodilo kod Kolara
podsetilo nas je na nekoliko sličnih tragedija koje su nanele velike
gubitke našem vrhunskom sportu, filmu, estradi. Ubrzani ritam života
pogađa sve ali su najčešće na udaru oni koji se utrkuju sa
životom.
Tragedija fudbalera "Partizana"
Bruna Belina i poznatih beogradskih sportista Škanate i Lazarevića
podstakla je 1969. godine ondašnjeg trenera fudbalera "Crvene
zvezde" da svojim igračima zabrani upotrebu automobila! To se
dogodilo neposredno posle tragične smrti legendarnog Radivoja
Koraća, nezaboravnog Žućka.
Bio je to 2. jun 1969. godine. Dan je
više ličio na jesenji nego na letnji. Padala je sitna kiša,
vidljivost je bila slaba. Tačno u 9 časova i 45 minuta stanovnike
sela Gora na putu Sarajevo - Tuzla uznemirio je strašan tresak.
Prizor je bio stravičan. Na putu je bio smrskan "folksvagen"
a na asfaltu je ležalo beživotno telo jednog muškarca u krvi.
Nekoliko desetina metara dalje autobus sa 42 putnika sleteo je sa
puta i prevrnuo se. Nekoliko metara dalje u jarku bio je "fiat
1300" na koji je, pretičući ga, naleteo "folksvagen".
Vozač "fiata" je potrčao
prema čoveku koji je u ropcu ležao na putu, ali je shvatio da mu ne
može mnogo pomoći. Pogledao je unezvereno oko sebe i u tom trenutku
je naišao automobil iz koga je istrčala jedna žena a za njom
muškarac. Videvši šta se dogodilo ona je vrisnula:
- Poginu nam Žućko!
Bila je to poznata košarkašica Zaga
Simić, inače supruga Ranka Žeravice, tada trenera reprezentacije.
Državni tim je, naime, jedan dan ranije igrao u Sarajevu utakmicu sa
izabranicima Bosne i Hercegovine.
Iz pričanja očevidaca nesreća se
dogodila na taj način što je "folksvagen" Radivoja Koraća
direktno udario u automobil sarajevske registracije. Korać je
preticao "fiata" ali neuspešno. Njega su sa asfalta hitno
preneli u bolnicu teško povređenog ali svi napori lekara da ga
spasu bili su uzaludni. U nesreći je povređeno i 16 putnika
sarajevskog autobusa.
Tako je završio velikan jugoslovenskog
sporta, košarkaški reprezentativac, najbolji strelac svih vremena
Radivoje Korać Žućko.
Đekijeva smrt
Radost Splićana zbog velike pobede nad
Crvenom zvezdom te nedeljne večeri 6. decembra 1971. godine pomutila
je šokantna vest: poginuo je Đeki!
Reč je o kompozitoru, muzičaru,
sportskom radniku i zvanično sudiji Opštinskog suda u Splitu
Anđelku Đekiju Srbljenoviću, jednom od osnivača festivala zabavne
muzike u gradu pod Marjanom, jednom od osnivača i trenera
ragbi-kluba "Nada", trubaču iz "Batala" i
uopšte, jednom od najvrednijih Splićana.
Nesreća se dogodila tačno u 7.30 na
magistrali prema Omišu. U Srbljenovićevom "alfa romeu"
poginula je i 25-godišnja Gordana Balabanović, njegova verenica i
buduća supruga. Na njih je naleteo pijani Alija Avdić vozeći
veliku cisternu beogradske registracije. Avdić je naime u oštroj
krivini preticao jednog "ostina" i potpuno prešao na levu
stranu puta kojim je vozio Srbljenović. Sudar putničkog automobila
i cisterne pune cementa bio je strahovit, tako da su Srbljenović i
njegova verenica na mestu ostali mrtvi, a cement ih je prelio.
Tek kasno posle ponoći njihova tela su
izvađena iz gomile metala, stakla i cementa koji se već stvrdnuo.
Od siline udara delovi automobila "alfa romeo" bili su
rasuti nekoliko stotina metara daleko.
Kraj Kapetana Lešija
Filmski glumac Aleksandar Gavrić
izgubio je život vraćajući se sa snimanja. Dogodilo se to 6.
decembra 1972. godine u jedan sat posle ponoći. Snažni i krupni
Kapetan Leši, pozitivni junak mnogih filmova, srpski oficir iz
"Marša na Drinu", partizanski ratnik iz "Signala nad
gradom", junak "Solunskih atentatora", vozio je kobne
noći svog "princa" iz Novog Sada prema Beograda.
Iz tada (a i sada) neobjašnjivih
razloga njegov automobil je u krivini kod Inđije naglo prešao na
levu stranu i svom silinom se zario u autobus preduzeća "Vojvodina"
iz Novog Sada. Sudar je bio neizbežan i silovit, a Gavrić i njegova
saputnica osamnaestogodišnja Slavica Lisac iz Beograda su na licu
mesta izgubili život.
Kada je tog istog jutra dugogodišnji
prijatelj Aleksandra Gavrića, novosadski glumac Maks Janković
krenuo kod njega u Beograd, prema dogovoru od pre nekoliko sati kada
su se rastali u Novom Sadu, sa zebnjom je, negde kod Inđije video
nesreću i jednog razlupanog "princa". Znao je da takva
kola ima Gavrić ali nije mogao da se seti da li je to njegov broj.
Kada je pitao šta se dogodilo nije smeo da pomisli na najgore.
- Dogodila se nesreća - rekao mu je
jedan od posmatrača. - Noćas je ovde poginuo Kapetan Leši.
Smrt uzima svoj danak na pogibeljnim
putevima ispunjenim "mrtvačkim sanducima" na četiri
točka. Krivci su vozači ili alkohol, ili neispravan automobil ili -
put.
Estradni umetnici, javni i kulturni
radnici, glumci, sportisti putuju više nego pripadnici drugih
profesija. Zato su na udaru. Mnogi među njima su i manje oprezni
nego obični "smrtnici" jer se njima počesto progleda i
kroz prste. Javna je tajna da mnogi estradni umetnici nemaju vozačke
dozvole i da svoj vozački "problem" rešavaju velikom
količinom ploča u "gepeku" ili intervencijama.
Pokojnom Jašareviću, za koga se tvrdi
da je vozio automobil Silvane Armenulić, oduzeta je nedavno vozačka
dozvola iz zdravstvenih razloga ali mu je, na nečiju intervenciju,
vraćena.
Silvana Armenulić, koja zvanično nije
bila za volanom ali je, prema izjavama svedoka prva te večeri sela
za volan svog automobila, godinama se prijateljima žali da previše
vozi, da je umorna, da joj se često događa da zadrema za volanom i
da se nađe na drugoj strani puta.
Takve su situacije prolazile bez
posledica, što ne znači da je ova tragična posledica proizišla iz
ove situacije. Ali, sumnje ostaju.
Napisao: Zoran Predić (RTV revija,
1976.)