Njihove priče o onom šta su tamo preživeli čine glavnu potku legende o Golom otoku kao našem Alkatrazu.
Danas na Golom otoku izdržavaju kaznu
samo mladi prestupnici, ali ni njihove priče po povratku kući ne
dodaju slici ove kaznionice, kakva je stvorena u našim glavama,
nijednu svetliju nijansu.
S druge strane sve je više onih koji se plaše da se nije otišlo u drugu krajnost. "Oni" tamo rade, mogu da se kreću po ostrvu, siti su, pa kakva je to onda kazna?
Naša redakcija je odlučila da baci
više svetla na ono što se dešava na Golom otoku. Evo šta je
prilikom posete tom "ozloglašenom" zatvoru zabeležio
reporter Mića Adamović.
Sloboda okružena morem
Valja odmah reći da Goli otok nije ono
što većina zamišlja. Istina, na njemu je ograničeno kretanje
osuđenih za vreme radnog vremena, ali kada osuđeni imaju slobodno
vreme celo Ostrvo (u proseku prečnika oko dva i po kilometra) je
njihovo.
Ostrvo je dobrim delom pošumljeno.
Betonske saobraćajnice i pešačke staze povezuju mnoge pogone sa
naseljem u kome borave osuđeni, sa upravom doma, zgradom hotela,
restorana itd.
Kada se podigne vodovod, a to se
očekuje još ove godine, na Otoku će biti još više zelenila,
svetlih hala sa ventilacionim uređajima i savremenim mašinama.
Goli otok još više će promeniti
izgled, još brže demantovati lažne glasine koje o njemu, kao o
nečem sumornom, kruže. Ali, bez obzira kako će on spolja
izgledati, kazneno-popravni dom na Golom otoku i dalje će ostati
mesto za prevaspitavanje mladih ljudi koji su krenuli stranputicom.
Prijemno-otpusno odeljenje
U prijemno-otpusnom odeljenju mlade
osuđenike dočekuju psiholog, psihijatar i pedagog. Savremenim
metodama rada kao što je, recimo, psihoterapija - osuđeni se
rasterećuju napetosti i
stresova koji su nastali kao posledica
hapšenja, suđenja, izricanja presude, kidanja emotivnih veza sa
roditeljima, devojkom, prijateljima i poznanicima. U tom odeljenju
osuđeni se psihološki pripremaju za život i rad u domu.
- U radu prijemno-otpusnog odeljenja,
pripremu za rad smatramo vrlo važnim zadatkom - kaže psiholog Mijat
Ravlić (33). - Sticanje radnih navika je naš centralni zadatak u
procesu resocijalizacije većine delikvenata, koji uglavnom krivična
dela čine protiv privatne i društvene imovine. Na Golom otoku
osuđeni mladići stiču radne navike veoma brzo u pogonima za izradu
stolica, keramičkih pločica i druge robe koja se izvozi -
isključivo u Sjedinjene Američke Države.
Ravlić nam je rekao da u
prijemno-otpusnom odeljenju provode 20, pa i više dana ne samo oni
mladići koji dolaze na izdržavanje kazne već i oni koje za
mesec-dva dana čeka sloboda. Posle završenog radnog vremena,
osuđeni mladići se vraćaju u svoja naselja. Ona, mora se priznati,
više liče na neko omanje selo, nego na zatvor. Odatle jedni odlaze
u školu, drugi u biblioteku, tv-salu, na sportske terene...
Avionom na odmor
Uprava Kazneno-popravnog doma Rab na
Golom otoku, veliku pažnju posvećuje onim osuđenicima koji treba
da koriste godišnji odmor. Onima koji su se u toku godine naročito
istakli i zalagali na poslu, dozvoljava se da godišnji odmor koriste
van Golog otoka.
Osuđeni Ljupče Taškov, iz okoline
Skoplja, koji na Golom otoku izdržava dužu vremensku kaznu, želeo
je da do kuće leti avionom. U upravi KPD Rab, dugo su razmišljali
da li da mu to dozvole.
- Postojala je, naime, bojazan
pojedinih vaspitača da Taškov ne kidnapuje avion - kažu u KPD Rab.
- Reskirali smo...
Zatvorskim brodićem Ljupče Taškov se
prebacio do Jurjeva, a zatim autobusom nastavio do Rijeke. Sa
aerodroma na ostrvu Krku, vinuo se avionom put Skoplja.
Sumnje pojedinih vaspitača da će
Ljupče eventualno kidnapovati avion i naterati pilota da sleti na
neki aerodrom u inostranstvu, bile su bez osnova. Posle isteka
odmora, on se vratio na Goli otok.
U periodu od 1. januara do 31. avgusta
ove godine, godišnji odmor van Golog otoka koristilo je 175
osuđenih. Osim toga, u istom periodu uslovno je pušteno na slobodu
njih 85, rešenjem upravitelja zatvora Ivana Saftića još 81,
rešenjem Republičkog sekretarijata za pravosuđe i opštu upravu SR
Hrvatske. Tome treba dodati i podatak da je uprava doma dozvolila
mladim osuđenicima neograničeno dopisivanje sa rodbinom i posete
svake nedelje.
- Nastojimo da roditelji postanu
aktivan faktor u prevaspitavanju osuđenika - kaže upravnik Ivan
Saftić. - Samo za osam meseci ove godine osuđenicima je došlo u
posetu 1.150 posetilaca. Oženjeni imaju poseban popust. Po pravilu,
žena osuđenika može, ako to želi, i više dana da ostane u poseti
svom suprugu. Smatramo da je to veoma važno radi čuvanja
integriteta bračne zajednice.
Poslednji "trzaj"
Sumornost, strog režim i česte kazne
za svaku sitnicu, danas ne postoje na Golom otoku. Ali ne treba se
zavaravati. Goli otok je ipak mesto na kome osuđenima ne "cvetaju
ruže". To je zatvor, istina, sa nešto blažim tretmanom nego
drugde, ali ipak zatvor.
Činjenica je da osoblje KPD Rab sve
čini da olakša život osuđenima. Koliko u tome uspeva - posebna je
priča. Sudeći po anketama koje uprava sprovodi među osuđenima
koji uskoro treba da izađu sa Golog otoka, proces grupnog
prevaspitavanja sa uspehom prolazi najveći broj osuđenih. Neki,
međutim, i dalje ostaju čvrsto uvereni da je životni put koji su
odabrali - najbolji.
- Bio sam lopov pre dolaska na Goli
otok, ali lopov kakvog će zemljina kugla zapamtiti, tek ću postati
- kaže jedan osuđenik iz Rijeke, koji je ovamo poslat da izdržava
nekoliko godina kazne
zbog teških provala. On, inače,
smatra da je "nevino osuđen" i da mu na sudu niko nije
verovao.
- To većina njih izjavljuje u svojim
autobiografijama, kažu u prijemno-otpusnom odeljenju. - U stvari, to
je, može se slobodno reći, "poslednji trzaj" osuđenog da
na sebe skrene pažnju kao na eventualnog kandidata za uslovnu
slobodu, jer se zbog fame o Golom otoku osuđenik uplaši još dok ga
nije ni ugledao, nita upoznao mehanizam prevaspitavanja koji ga ovde
očekuje.
Osuđeni o otoku
- Svi smo mi sazdani "od neba i
pakla" - kaže Rudolf Martinović (23) iz Tuzle, koji već pet
godina izdržava kaznu zbog ubistva suseda. - Imam još sedam godina
da izdržim. Kada izađem iz zatvora imaću 30 godina. Mladost sam u
njemu proveo. Ali, nadam se da neću zakasniti sa životom. Mislim da
će me društvo, kada izađem, prihvatiti.
To su njegovi planovi. Ali šta misle o
svom boravku na Golom otoku, tretmanu, drugim osuđenima, svojim
vaspitačima?
- Iako sam došao na izdržavanje kazne
zbog najtežeg krivičnog dela, plašio sam se Golog otoka. Najviše
zbog priča koje sam o njemu slušao od drugih zatvorenika. Goli otok
nije ono što se o njemu priča. Istina, on je zatvor kao i svaki
drugi. Red i disciplina, moraju se poštovati. Ali ovde osuđenik
može da se kreće mnogo više nego u bilo kom drugom jugoslovenskom
zatvoru. Osuđenik sam i zato nemam prava, bar tako mislim, da
zahtevam nešto više od onoga što mi se ovde nudi... Ipak, jedine
moje primedbe odnose se na veliku normu koju moramo postići u
pogonima. I možda bi, budući da ovde kaznu izdržavaju uglavnom
moji vršnjaci, hrana trebalo da bude nešto jača.
Nemile pojave
Ispred prijemno-otpusnog odeljenja
upoznali smo Beograđanina Dragana Šećerovskog (20) koji je zbog
krađe automobila osuđen na 22 meseca zatvora. Na Golom otoku je već
sedam meseci. Dakle, do slobode ga deli nešto više od godinu dana.
- Ne mogu da podnesem homoseksualce,
kaže Šećerovski. - U naselju tačno znamo ko su oni. Najgore je,
međutim, kada se nekoliko homoseksualaca udruži, sačekaju u WC-u
nekog mlađeg osuđenika i siluju ga. To je i za zatvorske prilike
užasno.
Dr Vasilije Puljević nam je potvrdio
postojanje homoseksualaca.
- Da li su homoseksualci pokušali da
ti priđu i da li su sa tobom tražili vezu i prijateljstvo - jedno
je od pitanja koje postavljamo učesnicima ankete - kaže dr
Puljević. - Od 162 osuđenika koji su ove godine učestvovali u anketi,
njih 11 odsto odgovorilo je da su imali "takve prilike".
Prema tome, negirati postojanje ovakvih pojava u KPD Rab na Golom
otoku, bilo bi suprotno stvarnosti. Tih pojava ima, kao i na drugim
mestima gde boravi duže vremena veći broj muškaraca.
Treba razlikovati one "pasivne"
i one "aktivne" homoseksualce. "Pasivni" su u
manjini, ali zato "opasniji". "Aktivnih"
homoseksualaca ima više. Prema njima često izričemo vaspitne kazne
odvajanjem u druge prostorije, samice ili odeljenje sa pojačanim
nadzorom. Sa "pasivnim" homoseksualcima situacija je
komplikovanija. To su većinom psihopate kojima je homoseksualnost
sastavni deo života. Njih tretiramo kao bolesnike i preduzimamo
određenu medicinsku terapiju.
Bekstva i "bekstva"
I pored nastojanja uprave, psihologa da
kod osuđenih razviju pozitivne društvene osobine, u toku ove godine
njih pedesetak je imalo takvih teških trenutaka da su pokušavali da
pobegnu (što ovde nikome nije uspelo), izvrše samoubistvo ili da se
povrede...
- Samoubistvo pokušavaju psihopate -
kaže dr Vasilije Puljević. - Na otoku imamo bolnicu sa
psihijatrijskim odeljenjem sa deset kreveta. Tu se leče neurotičari.
Od ukupnog broja osuđenih koji ovde
izdržavaju kaznu, skoro 70 odsto ima neurotske osobine. Nešto više
od pet pacijenata osuđenih su debili i imbecili. Pravih psihopata
ima oko 12 odsto.
Pre nego što smo napustili Goli otok,
još jednom smo posetili prijemno-otpusno odeljenje. Jedni osuđeni
dolaze, drugi se vraćaju na slobodu.
Lična karta osuđenih
U vaspitno-popravnom domu Rab na Golom
otoku kaznu izdržava 676 osuđenih mladića, starosti između 18 i
27 godina. Najviše ih je iz SR Hrvatske - 463, Srbije - 125, BiH
55, Makedonije 29, Crne Gore 3 i jedan iz SR Slovenije.
Od 1. januara do 30. septembra 1971.
godine, pušteno je na slobodu 58 osuđenih i to po isteku kazne, 87
pušteni su uslovno rešenjem komisije, 96 - rešenjem upravnika
zatvora dok su osmorica osuđenih pomilovani.
Najveći broj osuđenika izdržava
kaznu strogog zatvora - 57 odsto, običan zatvor - 35 odsto,
maloletnički zatvor 8 odsto.
Kaznu zatvora do jedne godine, od 676
osuđenih, izdržava pet odsto, od 1 do 2 godine 43 odsto, 2 do 3
godine 25 odsto, dok 27 odsto osuđenih izdržava na Golom otoku
kaznu veću od 3 godine.
Inače, najveći broj mladića koji
kaznu izdržavaju u kazneno-popravnom domu Rab prvi put su osuđeni -
91 odsto.
Povratnika ima 5 odsto, a 4 odsto čine
oni koji su višestruki povratnici.
Kad dođe njihov dan...
Slavko Sarić (22) iz Knina, krojač,
za mesec dana izlazi na slobodu posle tri i po godine provedene u KPD
Rab zbog provalne krađe. Za mesec dana na njega niko neće moći da
uperi prst i da ga nazove lopovom. On to više nije. Pomalo se plaši
slobode, susreta sa devojkom koja ga očekuje.
Slavko Sarić će otići kući, reče
nam da će raditi kao krojač. Nikada više neće izneveriti slobodu,
pa makar svakog dana živeo "na suvoj kori hleba". On zna
šta znači provesti nekoliko godina daleko od društva, roditelja,
događaja...
To zna i većina mladića koji ostaju
na Golom otoku, a koji će jednog dana, "njihovog dana",
kako reče osuđeni Dragan Šećerovski, postati novi ljudi, druge
ličnosti...
